Pavle Beljanski: Mladi diplomata (3)

Pavle Beljanski sa osobljem poslanstva Kraljevine Jugoslavije u Rimu (levo M. Crnjanski, peti s leva P. Beljanski), 1938.

Pavle Beljanski sa osobljem poslanstva Kraljevine Jugoslavije u Rimu (levo M. Crnjanski, peti s leva P. Beljanski), 1938, foto SZPB

Iz ugla kolega…

Pavle Beljanski je u formalnim diplomatskim krugovima Ministarstva inostranih poslova uspostavljao odnose pune poštovanja s većinom kolega, ali su mu pojedini, poput Milutina Mirkovića, Jovana Dučića ili Rastka Petrovića postajali i bliski prijatelji.

Prvo svedočenje o Pavlu Beljanskom iz ugla kolega nalazimo u pismu koje je uputio Milutin Mirković iz Berlina Nikoli Beljanskom 1921. godine: „Znate da mi svi Pavla nesebično volimo, jer je dobar i plemenitog karaktera kao retko ko!“ i dodaje da ga smatraju „Adonisom poslanstva“ te „da je pola Berlina u njega zaljubljeno, nije (po)treba naglasiti. Gde god se pojavi, okreću se žene, kao lutke!“.

U sačuvanim formularima kvalifikacionih listova Centralne komisije Ministarstva inostranih poslova za ocenjivanje činovnika nadređeni šefovi su ispisivali za Beljanskog reči hvale i epitete „pouzdan“, „vredan“, „savestan“, „primeran“. Usledile bi preporuke za dalje napredovanje u službi, poput beleške Jovana Dučića iz septembra 1937. godine: „Ne može biti bolje. Preporučujem ga za što skorije unapređenje za nezavisan položaj na kojem će odgovoriti sa puno dostojanstva, morala i inteligencije“. S Dučićem je Beljanski razvio blisko prijateljstvo, delili su slična interesovanja prema umetnosti i luksuznim automobilima, te su često ručavali zajedno.

O utisku koji je Beljanski ostavljao na mnogobrojne zaposlene i goste Kraljevskog poslanstva u Rimu svedoči Miloš Crnjanski, od 1938. godine na poziciji atašea za štampu: „Idem zatim kod savetnika, koji je alter ego poslanika. Kažem, ja sam Crnjanski. On kaže, on je Beljanski. To je čovek, samac, lepog stasa, osedeo, a mlad, kao ispeglanih obraza. Govori o slikama. Sakupljač je slika i starih ramova.” Beljanski će se tokom službe u Rimu upoznati i sa drugim značajnim ličnostima vremena i neretko će im biti od pomoći u različitim situacijama. U jedan takav slučaj pruža uvid i pismo Isidore Sekulić u kome ističe zahvalnost na pomoći koja joj je ukazana. Održavao je veze s prijateljima širom sveta, među kojima je i Rastko Petrović, od 1935. godine u diplomatskim predstavništvima u Čikagu i Vašingtonu.

Pavle Beljanski sa prijateljima, Italija, foto SZPB

Pavle Beljanski sa prijateljima, Italija, foto SZPB

Putovanja

Sastavni deo života Pavla Beljanskog su bila putovanja. Putovao je uglavnom vozom na svoja diplomatska odredišta, a u četvrtoj deceniji XX veka i automobilom. Ponekad pomene  u dopisnici, odnosno razglednici i prevozno sredstvo koje koristi. Prilikom povratka u Srbiju 1919. godine sa školovanja na Sorboni i prihvatanja dužnosti pri Ministarstvu inostranih poslova dodao je u zaglavlju dopisnice koju je poslao bratu Nikoli: „Pisano u vozu“. Kada se javlja iz Damaska sestriću Božidaru Joksimoviću navodi i kako putuje: „Ovde sam stigao iz Jerusalima, automobilom, preko Judeje, Somalije i Galileje.“ O ovom putovanju po Bliskom Istoku i Egiptu, kada  početkom 1932. godine obilazi  Jerusalim, Damask, Kairo, Luksor, saznajemo iz razglednica porodici kojim ih obaveštava o putu, s malo utisaka o samim mestima. Bratu Nikoli je iz Kaira ipak napisao nešto više: „Divno je. Samo vrućine malo dosađuju.“

O izletima iz detinjstva svedoče dve fotografije koje je sâm Beljanski snimio, pokazujući sklonost da zabeleži više od faktografskog snimka. Na prvoj, nastaloj 1907. godine na petstogodišnjicu od osnivanja manastira Manasije, fotografisao je monumentalne manastirske zidine kao deo pejzaža. Na drugoj, iz 1908. godine,koju je nazvao„Veče na ‘Bari’“je snimio pecaroše u čamcu i na obali reke u suton.

Pored sačuvanih razglednica i dopisnica, najpotpunija svedočanstva o putovanjima su fotografije na kojima su zabeleženi boravci u gradovima Evrope, posebno sa izleta po Italiji 1938. godine. U prijateljskom okruženju Beljanski će kod njega retko prisutnu opuštenost sugerisati ponekim osmehom i rukom u džepu pantalona.  Sačuvao je samo par fotografija iz 1930-ih na kojima je dopustio da bude prikazani u neformalnijoj atmosferi, uvek u drugom planu: u društvu prijatelja kako sedi u ligeštulu kraj bazena nepoznate vile, dok se sramežljivo smeška fotografu ili pod slapovima vodopada.

Marino Tartalja, Mladi diplomata, 1923, foto V. Popović, SZPB

Marino Tartalja, Mladi diplomata, 1923, foto V. Popović, SZPB

Mladi diplomata

Kada je Beljanski pristao da pozira Marinu Tartalji za sliku Mladi diplomata 1923. godine bio je svestan da su„Reprezentativan tradicionalni portret, ulje na platnu, kao i raskošna diplomatska uniforma deo […] čvrstih konvencija i opšte mesto u diplomatskoj praksi […] Baš uniforma i reprezentativni portret su, u neku ruku, i prvorazredni kulturni fetiši građanskog društva jer oni ‘nose auru relikta’“. Tartalja je na slici Mladi diplomata uspeo da na jedinom reprezentativnom portretu Beljanskog iz modela izvuče suštinu i da „prenese, donekle idealizovano, ali vrlo verno, ne samo sličnost već i sve ono što je karakterisalo Pavlovu sofisticiranost“. U poređenju sa sačuvanim  fotografijama Beljanskog iz zvaničnih dokumenata ovog perioda, na kojima ozbiljan lik mladića deluje ponekad nesigurno, na Tartaljinom portretu je prikazan samosvestan mlad čovek. Verujući u uspešno naslikan portret Tartalja će, mada je prošlo šest godina od njegovog nastanka, 1929. godine zamoliti Beljanskog da mu ga posudi za izlaganje na Međunarodnoj izložbi u Barseloni i piše „Pucam na zlatnu medalju!!“. Iako je očekivao više, osvajanje srebrne medalje u međunarodnoj konkurenciji predstavljao je za mladog slikara veliki uspeh. Za Beljanskog će priznanje van nacionalnih okvira za delo u njegovom vlasništvu, ujedno i prvo javno izlaganje portreta, značiti i potvrdu ideje o formiranju zbirke savremenog jugoslovenskog slikarstva. Sliku Mladi diplomata i mnoge druge iz svoje zbirke pozajmljivaće ubuduće za mnogobrojne nacionalne i međunarodne izložbe, svestan značaja predstavljanja ne samo umetnika, već i kolekcije koju stvara.

(nastaviće se)

Čitajte još<< Pavle Beljanski: U krugu porodice (2)Pavle Beljanski: Stvaranje kolekcije (4) >>

Podelite ovaj tekst

DeliciousDiggGoogleStumbleuponRedditTechnoratiYahooBloggerMyspace

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *