Petar Lubarda – predodređen za večnost

Petar Lubarda 1907-1974-2017

„Bio sam u Sao Paolu, pregledao sve paviljone i mogu ti reći, bez lažne skromnosti, da nemam mnogo jaku konkurenciju, odvajajući Pikasa i još ponešto do njega (sad se ti sigurno smeješ kako je Lubarda postao uobražen!) Bez šale, vrlo dobro izgledaju,, jer ih prvi put vidim ovako kompletno izložene u jednom odgovarajućem ambijentu…“  – Rio de Žaneiro, 2. XII 1953. – (iz pisma Petra Lubarde Otu Bihalji Merinu).

Oto Bihalji Merin, kome je Lubarda u pismu iz 1953. godine poslao ovu impresiju iz Sao Paola zabeležio je da je susret Lubardinih slika sa skulpturama Henrija Mura na Bijenalu u Sao Paolu ličio na uspeli sastanak srodnih likova na nekoj nepoznatoj zvezdi. Henri Mur je tada izjavio da ova smotra umetnosti ništa novo nije donela osim Jugoslavije i njenog Lubarde. A Lubrada je na ovo svetsku izložbu otišao sa 25 slika, a osvojio je Međunarodnu otkupnu nagradu. Nešto pre toga, u maju 1951. godine Petar Lubarda je otvaranjem izložbe u Galeriji ULUS-a u Beogradu otvorio i vrata novog perioda našeg savremenog likovnog stvaralaštva, praveći neočekivani iskorak i pomerajući granice umetničkog izraza i noseći, kako bi to naglasio Peđa Milosavljević – „zastavu stvaralačke slobode“.

Opus Petra Lubarde i raznovrsna dokumentarna arhiva daju nam uvid u bogat stvaralački put ovog likovnog umetnika, ali i mogućnost za uvek novo čitanje njegove poetike. I upravo izložba koja je organizovana povodom 110 godina od rođenja slavnog slikara jedan je od stožera novog iščitavanja Petra Lubarde, za koga je nedavno akademik Matija Bećković rekao „da je Njegoš u slikarstvu“.

Petar Lubarda, Plavi izlog, 1930, Spomen zbirka Pavla Beljanskog, Novi Sad, foto: SZPB

Izložba „Petar Lubarda 1907-1974-2017.“ otvorena je u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu 7. septembra 2017, nakon gostovanja u Dvorcu Petrovića Sentra savremene umjetnosti u Podgorici ovog leta. Postavka obuhvata dela iz dva legata – Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i Legata Petra Lubarde, ali i dela iz Umetničke zbirke SANU, Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci, Muzeja Srpske pravoslavne crkve, Muzeja grada Beograda, Galerije Matice srpske, sombornske galerije Milan Konjović i iz privatnih kolekcija. Ukupno 31 slika (u Podgorici je prikazano 26) praćena je i bogatom dokumentarnom građom na čak 16 panela, među kojima su i fotografije i dokumenti koji se prvi put predstavljaju javnosti, a izložbu dodatno upotpunjuje taktilni segment u vidu grafičkog dijagrama umetnosti Petra Lubarde.

Petar Lubarda,, foto Miodrag Đorđević

Autori postavke su mr Milana Kvas, viši kustos Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i Dina Pavić, kustos Kuće legata iz Beograda. Izložbu prati bogat i reprezentativan katalog sa tekstovima mr Milane Kvas, Dine Pavić i Gordane Krstić Faj. Izložbu je otvorio Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade AP Vojvodina, koji je podsetio da ova izložba prevazilazi okvire običnog kulturnog događaja. Ukazujući na neprolaznost Lubardinog dela, Mirović je istakao da je ono što je Lubarda stvorio i iza sebe ostavio sve življe i impresivnije i da je predodređeno na večnost.

Nedelju dana od otvaranja, posetili smo Spomen-zbirku PAvla Beljanskog i pitali direktorku dr Jasnu Jovanov kakav je odjek izložbe i poseta:

– Od trenutka kada je u SZPB otvorena Lubardina izložba, neprekidno ima posetilaca i, što je veoma značajno, posetilaca koji u Novi Sad dolaze specijalno zbog izložbe. To znači da se radi o autoru koji je izuzetno atraktivan za publiku, kao što je bio i za života. Istovremeno, način na koji je prikazan na ovoj izložbi, čini postavku još privlačnijom: naime, izložba predstavlja neku vrstu retrospektive, sa slikama nastalim između 1928. i 1971. godine, dakle pokriva veći deo Lubardinog stvaralačkog perioda. Takođe, uporedo sa slikama prikazan je i obiman dokumentarni materijal koji oslikava umetnikov život i njegovo stvaranje, od prvih koraka na umetničkoj i internacionalnoj sceni, preko prvih međunarodnih priznanja, afirmativnih prikaza u štampi, do njegovog  pozicioniranja pre svega u okviru domaće umetnčke scene posle Drugog svetskog rata, balansiranju između umetničkih i ideoloških postulata, putovanja, prodora u evropskim i svetskim okvirima, značajnih priznanja, kao i u kontekstu kulturne politike posleratne Jugoslavije. Tako su, slikama ili dokumentarno, prikazane Lubardina samostalna izložba u Rimu 1928. godine, njegovo prisustvo na pariskim salonima i odjeci th izlaganja u kritici, natup na Svetskoj izložbi u Parizu, na Venecijanskom bijenalu 1950. godine (na izložbi se nalaze 4 slike koje su tada izlagane, 3 iz SZPB i 1 iz Kuće legata), uspeh u Sao Paolu, prisustvo na Konferenciji nesvrstanih 1961, boravak u Indiji i mnogi drugi detalji iz umetnikove bogate karijere. Takođe, publiku privlači i živa reč autorki izložbe, koja će se više puta čuti na predavanjima tokom trajanja izložbe u Novom Sadu, kao i segment postavke posvećen slepima i slabovidima (što predstavlja deo dugogodišnjeg ciklusa Dodirni i oseti, koji je osmišljen da približi umetnička dela iz kolekcije Pavla Beljanskog ovoj ciljnoj grupi, putem svojevrsnih taktilnih dijagrama i audi zapisa koji se emituju preko specijalnih uređaja).

Kako je i na otvaranju izložbe naglasila dr Jasna Jovanov, razmišljanje o ovoj izložbi počelo je povodom ciklusa izložbi koji več duže traje – „Pavle Beljanski prijatelj umetnika“, a osim 110 godina od rođenja Petra Lubarde, ova izložba znači i uvod u obeležavanje 60 godina od potpisivanja Ugovora o poklonu, kojim je Pavle Beljanski Autonomnoj pokrajini Vojvodina poklonio antologijsku zbirku nacionalne umetnosti.

– Petar Lubarda je umetnik koji je spojio arhetipsko i moderno, tradiciju i savremeno, koji je uspostavio relacije između svetskih veličina poput Delakroa, Matisa, Sezana ili Sutina, fresko slikarstva srpskog srednjeg veka i drevnih indijskih verovanja, dogmatske umetnosti šeste decenije i radikalnosti Džeksona Poloka i njegovih sledbenika, Jugoslavije i sveta, kao i crnogorskog ambijenta u kom je odrastao i urbanog okruženja Pariza i Beograda u kojima je živeo – rekla je dr Jasna Jovanov i naglasila:

– Jubilej je bio dovoljno značajan da se uključi i Kuća legata iz Beograda, kako bismo spojili dva perioda u stvaralaštvu Petra Lubarde. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog poseduje Lubardin predratni period, dakle period stasavanja umetnika, boravaka u Parizu, prvih međunarodnih izložbi, a Kuća legata ima period posle rata, koji beleži i uspešan prodor na međunarodnu scenu Petra Lubarde

Otvaranje izložbe “Lubarda 1907-1974-2017”, na fotografiji: Gordana Krstić Faj, dr Jasna Jovanov, Igor Mirović, mr Milana Kvas, Filip Brusić Reno i Dina Pavić, foto: SZPB, Novi Sad

Dr Jasna Jovanov je istakla da će i regionalni Naučni skup koji će se održati tokom izložbe u Novom Sadu (u oktobru) okupiti desetak autora koji potiču iz sredina u kojima je Lubarda stvarao ili u kojima se nalaze Lubardina dela – iz Makedonije, Srbije, Crne Gore, a da očekuje da će i ovaj naučni skup o Lubardi doneti nove teme u istoriji naše umetnosti, ali i da će se možda, kao što je to bio slučaj sa skupom posvećenom Nadeždi Petrović , pojaviti i neka nova dokumentarna građa koja može dodatno osvetliti ličnost Petra Lubarde.

– Praksa organizovanja naučnih skupova započeta je u SZPB 2012. godine skupom o Pavku beljanskom, a nastavljena 2016. skupom o Nadeždi Petrović. Cilj ovakvih skupova je da se osvetle pojedini aspekti o ličnostima kojima je skup posvećen, ili fenomenima vezanih za njih i može se reći da je svako od izlaganja na ovim skupovima donelo neki, makar i mali pomak u našim saznanjima i tumačenjima, a potvrda toga su i zbrornici sa skupova. Naučni skup o Petru Lubardi je zamišljen kao regionalni, dakle planira se učešće stručnjaka ne samo iz muzeja i fakulteta u Srbiji, već i iz Makedonije, Crne Gore i Slovenije. Teme se uglavnom bave pojedinim slikama Petra Lubarde u kontekstu savremenih umetničkih kretanja i današnje revalorizacije, a među autorima koji će gvoriti nalazi se Petar Ćuković kao jedan od najznačajnijih tumača Lubardiog dela iz Crne Gore, Ješa Denegri koji se takođe već duži niz godina bavi Lubardom, ali i Kiril Penušliski iz Makedonije i Andrej Smrekar iz Slovenije za koje je Lubarda kao umetnik predstavljao novi izazov za tumačenje i kontekstualizaciju. Takođe, među izlagačima će se naći i nekoliko autora iz Spomen-zbirke, kao i Jelena Stojanović i drugi. Za sam skup će biti objavljena Knjiga abstrakta, dok će se zbornik pojaviti neposredno posle skupa. Planiramo njegovo predstavljanje u Galeriji SANU, gde Petar Lubarda pripada kao akademik, u toku trajanja izložbe PL 1917-2007-2017 u izložbenom prostoru Kuće legata u Beogradu – ističe dr Jasna Jovanov.

Posle Novog Sada, od 9. novembra 2017. do 10. januara 2018. godine izložba će biti predstavljena i u Kući legata u Beogradu, a zatim putuje u Andrićgrad.

Filip Brusić Reno, direktor Kuće legata kaže da se pored drugih legata i zbirki, Kuća legata stara i o Legatu Petra Lubarde, koji je jedinstven po izložbenom prostoru bivšeg slikarevog ateljea i kolekciji u kojoj dominira Lubardino stvaralalštvo od pedesetih godina XX veka, do kraja života.

– Izložbi u Beogradu, koja se otvara 9. novembra u galeriji Kuće legata u Knez Mihailovoj 46, biće pridodata i slika „U borbi za slobodu“ iz 1948. godine iz kolekcije Vlade Republike Srbije – naglašava Filip Brusić Reno.

Jedna od autorki postavke, mr Milana Kvas ističe da je cilj bio da se predstavi šta zapravo imaju Spomen-zbirka Pavla Beljanskog i Kuća legata u Beogradu, a to nisu samo slike, već i bogata arhivska građa, preko koje može da se vidi gde je i kada Lubarda izlagao. Istraživanjem građe, pronađeno je mnogo novih dokumenata, a jedan od njih svedoči i o Lubardinoj prvoj izložbi u Rimu 1929. godine. Zadatak druge autorke, Dine Pavić bio je da poveže bogatu arhivsku građu koja govori o Lubardinom proboju u svet i nagradama.

– Bilo je važno istražiti arhivu, a bila sam u prilici i da je upotpunim. Sve je stavljeno u kontekst ne samo njegovog posleratnog rada u Jugoslaviji, već i proboja u svet – kaže Dina Pavić.

Petar Lubarda, “Ženski akt”, 1928 – Muzej u Smederevskoj Palanci, foto: promo

Priča na ovoj izložbi počinje od najranijeg perioda stvaralaštva, slikom kao što je „Ženski akt“ iz Muzeja u Smederevskoj Palanci, koju je Lubarda izlagao na prvoj izložbi u Rimu 1929. Podsećanje na rimsku izložbu dopunjeno je fotografijama, izvodima iz italijanske štampe, katalogom, pismom u kome Pavlu Beljanskom Lubarda javlja utiske iz Rima. Izloženo je i svih devet slika koje se nalaze u kolekciji Spomen-zbirke, među kojima je i slika „Plavi izlog“ koju je Lubarda pokazao na svojoj prvoj samostalnoj izložbi u Beogradu 1933. goodine.

Još jedna zanimljiva slika može se videti na ovoj postavci, a to je „Portret patrijarha Gavrila Dožića“, iz Muzeja Srpske pravoslavne crkve, koju prati i pismo upućeno Beljanskom u kome Lubadra govori o ovom portretu. Posleratni period je zastupljen uglavnom slikama iz Legata Petra Lubarde (Kuće legat) iz Beograda, među kojima je i slika koja predstavlja prelomni trenutak u stvaralaštvu umetnika „Brdo nad Kotor“ koju je Lubarda predstavio na Bijenalu u Veneciji, ali kojom započinje i seriju radova koja svedoči o promeni umetničkog izraza, što je ostavilo neizbrisiv trag u tadašnjoj modernoj umetnosti Jugoslavije.

Posebnu dragocenost izložbe u Novom Sadu predstavljaju i dve slike Milana Konjovića posvećene Pavlu Beljanskom i Petru Lubardi. Veliki prijatelj Beljanskog – Milan Konjović neposredno po smrti velikog kolekcionara posvetio mu je sliku „Bačka“ a u kolekciji Spomen-zbirke nalazi se i slika „U slavu Petra Lubarde“.

Prateći program u okviru izložbe obećava još jedno približavanje Lubarde današnjoj publici i likovnoj kritici. U četvrtak, 21. septembra 2017, povodom obeležavanja Dana evropske baštine, biće održano  predavanje „Lubarda i Beljanski: portret prijatelja“, a u četvrtak 28. septembra publika će moći da pogleda i film „Portreti: Petar Lubarda“ (Jovan Aćin, Beograd 1972).

Izložba posvećena Petru Lubardi nije i jedino što je za početak jeseni pripremila Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, ni jedini jubilej koji će biti obeležen. Od 15. septembra otvorena je izložba „Priča o dva umetnika: Ljubica Cuca Sokić (1914-2009) i Bogan Šuput (1914-1942)“, koja gostuje u Galeriji Kuća Vojnovića Kulturnog centra Inđija. Ova premijerna izložba organizovana je u čast dvoje umetnika povodom obeležavanja 75 godina od smrti Bogdana Šuputa. Rođeni iste godine, Cuca Sokić u Skoplju a Bogdan Šuput u Sisku, pripadali su predratnoj generaciji srpskih slikara. Saradnici i prijatelji, usavršavali su se u Parizu, a sa drugim umetnicima osnivaju Grupu Desetorica. Prijateljstvo ovo dvoje umetnika trajalo je do Šuputove pogibije 1942. godine u Novosadskoj raciji.  Pored ove postavke, i već čuvena izložba „nadežda Petrović s druge strane objektiva“ trenutno je predstavljena u Titelu u Narodnoj biblioteci „Stojan Trumić“.

Bogata likovna jesen za Spomen-zbirku Pavla Beljanskog svedoči nam o značaju ove  jedinstvene umetničke kolekcije koja obeležava 60 godina otkako je ugovorom iz novembra 1957. godine diplomata, kolekcionar i pre svega veliki prijatelj umetnika Pavle Beljanski zaveštao srpskom narodu. I svakako, vodi nas u novo istraživanje onog najboljeg u domaćoj umetnosti.

Suzana Spasić