Đumbir – prijatelj imuniteta
U Kini je đumbir poznat vekovima i kao lek u tradicionalnoj medicini, i kao začin. U Indiji takođe. Poreklo đumbira je Jugoistočna Azija, a zvali su ga srngaveram /singabera / inchi-ver (kako u kom delu Indije i prema jeziku kojim se tu govori). U Evropi su ga zvani Gri zvali zingiberis, a na latinskom je bio gingiber. U srednjem veku, najčešće je nazivan gingibre, od čega je došlo do engleske reči ginger i francuske reči gingebre. Rusi, pak, ovu biljku zovu имбирь, a Nemci ingwer.
Već u prvom veku, đumbir je stigao na Mediteran. Stari Rimljani znali su za njegova blagotvorna dejstva i voleli su da ga koriste u kozmetici, medicini i kuhinji. U srednjem veku, primenjivao se kod lečenja kuge i bio je toliko cenjen u Evropi da se za pola kilograma đumbira mogla dobiti ovca. I kako hrana, a naročito vazda cenjeni i skupi začini prate i politička i geopolitička kretanja sveta, tako je i đumbir bio najpopularniji u Britanskom carstvu u kolonijalno vreme. Iz tog doba potiču i mirisni zimski – božićni kolači i peciva “ginger bread” a i bezalkoholno pivo “Ginger Ale”.
Kod nas nekako đumbir nije našao dobru podlogu, iako su ga u svojoj kuhinji, uz šafran i karanfilić, imale i Osmanlije. Znajući koliko su začini bili na ceni, jasno je da su i među Turcima, samo odabrani mogli imati ove začine na svojoj trpezi. Običan svet do njih nije mogao da “dobaci”, a pokorena raja još manje. Ispada tako da smo mi ovde za đumbir najpre čuli preko američkih filmova, u kojima uvek neko za Božić pravi te kolačiće u raznim oblicima, ili pije “Ginger Ale”, bezalkoholno pivo od đumbira.
Poslednjih godina promenilo se i kod nas i sada u svakoj bolje opremljenoj prodavnici među voćem i povrćem vire i one “šake” đumbirovog korena, svetle boje. Obigravali smo oko njih jer je cena godinama bila visoka po kilogramu, iako je dovoljan samo jedan koren od nekoliko “prstiju”, da se nedeljama uživa u ovoj blagodatnoj biljci, a ne bude ni skupo, jer je dosta lagan i u kilogram zaista stane mnogo đumbira… Pošteno rečeno, nismo bili mnogo ni sigurni čemu to služi. Ko je malo putovao svetom, probao je i supu od đumbira, mnogi su čuli za čaj, ili su probali ukiseljen đumbir, a poslednjih godina svi znaju za recept za jačanje imuniteta koji se sastoji od meda i đumbira. Ljutkastog ukusa i intenzivnog mirisa, đumbir nije svakome omiljen. Uz razne savete sa interneta, naučili smo se tokom godina da đumbir možemo koristiti na mnogo načina.
Podsetićemo samo na neke blagodatne osobine đumbira. Odlično reguliše varenje i probleme digestivnog trakta, jaač imunitet, ima antiupalno dejstvo, pomaže kod gripa i prehlade. Najprostija upotreba đumbira je voda sa đumbirom. Komadić korena đumbira se kuva u vodi i može se piti čitavog dana. Napitak može da se napravi i od đumbira u prahu. Još jedna laka upotreba je da se narenda komad đumbira i pomeša sa malo meda, kažu da uzimanje ove mešavine svakog dana, ozbiljno pomaže našem imunitetu. Žvakanje oljuštenog komada đumbira čisti usta i nepce, a pomaže i kao čistač kože lica, i u rastu kose.
Đumbir je koristan i kao koren, i kao prah, i kao eterično ulje, a poslednjih godina pojavljuje se i kao čaj – sušen čist đumbir spakovan u kesice. Nemojte da vas odbije njegov jak miris i ljutkast ukus, dodajte malo meda, ili ga pomešajte sa nekim čajem koji volite, ili napravite čaj od đumbira i malo limuna. Zbog očuvanja imuniteta u vreme pandemije, zbog pretpostavke da treba unositi što više toplih napitaka, a i zbog ličnog ubeđenja da stari narodni lekovi i verovanja nikada nisu bez razloga, usuđujemo se da predložimo svima vama da ovih dana, dok sedite kod kuće, koristite đumbir u bilo kom obliku koji vama odgovara.
S. Spasić