Kako je Stanislav Vinaver napisao biografiju Isidore Sekulić

Isidora Sekulić za radnim stolom

Jedna poznata, ali godinama skrivena antologija koja to nije, Pantologija srpske pelengirike Stanislava Vinavera, objavljena je tokom Vinaverovog života u tri izdanja (Pantologija novije srpske pelengirike, 1920, Nova pantologija pelengirike, 1922, Najnovija pantologija srpske i jugoslovenske pelengirike, 1928). Ova izuzetna Vinaverova igra sa srpskom književnošću i književnicima, vesela je ali umešna parodija koja je obuhvatila ne samo stihove, književne oblike, već i istoriju srpske književnosti. Umeo je Vinaver svojom parodijom da navuče bes književnika, da stigne i na sud, ali na svoj način i da se suprotstavi stožerima tadašnje srpske književne scene, Jovanu Skerliću i Bogdanu Popoviću.

U svom raskošnom parodijskom poduhvatu, vedri i mudri Stanislav Vinaver nije „preskočio“ ni Isidoru Sekulić, te je u Pantologiju uvrstio tekst „Bibliotekar Društva svetog Živka – Psihološki roman u sedam šlingeraja“. Pored ove parodijske igre, iz svako izdanje Pantologije Vinaver je napisao po jednu biografiju Isidore Sekulić. Navodimo ih u celini a kao ilustracije koristimo detalje iz Legata Isidore Sekulić (Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković”) koji su korišćeni u rekonstrukciji Isidorine sobe na izložbi u Kući kralja Petra I.

Rekonstrukcija sobe Isidore Sekulić u Kući kralja Petra, februar 2016. foto P. Tišma

1920.

ISIDORA SEKULIĆ. Bivša igumanija manastira svete Katarine. Izdržavala epitimiju u Norveškoj. Njeni gresi mladosti svima su poznati i zovu se:

Saputnici;

Iz prošlosti;

Đakon-raspop;

Barkarole.

Gđa Sekulić sada je nastojnica II Ženskog kaznenog zavoda u ulici Kraljice Natalije.

Isidorina biblioteka, Legat Isidora Sekulić, Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković”, Beograd

1922.

ISIDORA SEKULIĆ. Izdavač je hteo da dobije biografske podatke od naše velike spisateljke lično. On je deset puta dolazio u njen dvorac „Iz Prošlosti“. Ali su mu uvek livrejisani lakeji saopštavali jedno te isto: „Gospođa je na putu, polaže doktorat za inat Kseniji Prvoj.“ Gospođa Sekulić ne može ni život da zamisli drukčije no: sub specie itineris. Ne zna se gde je sada. Vele da je u Australiji, na kongresu mlado-ženskoga pokreta. „Mlado-ženski pokret postoji kao i mlado-turski, mlado-egipatski itd. i ne treba ga brkati sa m l a d o – ž e n s k i m, koji takože ima mnogo pristalica kod žena  antifeministkinja, a još više kod feministkinja.)

Isidorina pisaća mašina “Hermes Bebi” , Legat Isidora Sekulić, Univerzitetska bbiblioteka “Svetozar Marković”, Beograd, foto P. Tišma

1938.

ISIDORA SEKULIĆ. Zbog nje je Dostojevski ponovo stradao. Gonjena grižom savesti, rešila se da primeni iste metode torture i na druge pisce i dugo izdavala biblioteku stranih pisaca pod nazivom „Mrtvi Dom“. U polemici sa Žil Romenom ona je dokazivala da svi muškarci – „treba da ćute“ Zbog nje se pokaluđerio Pol Valerijan.

Stanislav Vinaver

preuzeto iz izdanja:

Stanislav Vinaver, Pantologija, Žagor, Beograd, 2007.