Kako je Stanislav Vinaver napisao biografiju Isidore Sekulić
Jedna poznata, ali godinama skrivena antologija koja to nije, Pantologija srpske pelengirike Stanislava Vinavera, objavljena je tokom Vinaverovog života u tri izdanja (Pantologija novije srpske pelengirike, 1920, Nova pantologija pelengirike, 1922, Najnovija pantologija srpske i jugoslovenske pelengirike, 1928). Ova izuzetna Vinaverova igra sa srpskom književnošću i književnicima, vesela je ali umešna parodija koja je obuhvatila ne samo stihove, književne oblike, već i istoriju srpske književnosti. Umeo je Vinaver svojom parodijom da navuče bes književnika, da stigne i na sud, ali na svoj način i da se suprotstavi stožerima tadašnje srpske književne scene, Jovanu Skerliću i Bogdanu Popoviću.
U svom raskošnom parodijskom poduhvatu, vedri i mudri Stanislav Vinaver nije „preskočio“ ni Isidoru Sekulić, te je u Pantologiju uvrstio tekst „Bibliotekar Društva svetog Živka – Psihološki roman u sedam šlingeraja“. Pored ove parodijske igre, iz svako izdanje Pantologije Vinaver je napisao po jednu biografiju Isidore Sekulić. Navodimo ih u celini a kao ilustracije koristimo detalje iz Legata Isidore Sekulić (Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković”) koji su korišćeni u rekonstrukciji Isidorine sobe na izložbi u Kući kralja Petra I.
1920.
ISIDORA SEKULIĆ. Bivša igumanija manastira svete Katarine. Izdržavala epitimiju u Norveškoj. Njeni gresi mladosti svima su poznati i zovu se:
Saputnici;
Iz prošlosti;
Đakon-raspop;
Barkarole.
Gđa Sekulić sada je nastojnica II Ženskog kaznenog zavoda u ulici Kraljice Natalije.
1922.
ISIDORA SEKULIĆ. Izdavač je hteo da dobije biografske podatke od naše velike spisateljke lično. On je deset puta dolazio u njen dvorac „Iz Prošlosti“. Ali su mu uvek livrejisani lakeji saopštavali jedno te isto: „Gospođa je na putu, polaže doktorat za inat Kseniji Prvoj.“ Gospođa Sekulić ne može ni život da zamisli drukčije no: sub specie itineris. Ne zna se gde je sada. Vele da je u Australiji, na kongresu mlado-ženskoga pokreta. „Mlado-ženski pokret postoji kao i mlado-turski, mlado-egipatski itd. i ne treba ga brkati sa m l a d o – ž e n s k i m, koji takože ima mnogo pristalica kod žena antifeministkinja, a još više kod feministkinja.)
1938.
ISIDORA SEKULIĆ. Zbog nje je Dostojevski ponovo stradao. Gonjena grižom savesti, rešila se da primeni iste metode torture i na druge pisce i dugo izdavala biblioteku stranih pisaca pod nazivom „Mrtvi Dom“. U polemici sa Žil Romenom ona je dokazivala da svi muškarci – „treba da ćute“ Zbog nje se pokaluđerio Pol Valerijan.
Stanislav Vinaver
preuzeto iz izdanja:
Stanislav Vinaver, Pantologija, Žagor, Beograd, 2007.