Pola veka Prodajne galerije Beograd

Kosančićev venac, deo ulice

Kad se iz gradske vreve, saobraćajne gužve i jurnjave zađe na kaldrmu Kosančićevog venca, oseti se pomalo duh prošlih vremena, oseti se i jedna posebna tišina i mir kakav poznaju zavučeni delovi starog gradskog jezgra. U nekadašnjem beogradskom Šancu obitava jedna neformalna umetnička četvrt, sa Kućom slikara kao stožerom umetničkih dešavanja na ovom prostoru u proteklih pola veka. Pre same Kuće slikara na Kosančićevom vencu 19, ova ulica bila je i domaćin Srpske crtačke i slikarske škole osnovane u Beograd 1895. – Škole Kirila Kutlika, koja je nastanjivala Kosančićev venac 12, a koju su pet godina po osnivanju preuzeli Rista i Beta Vukanović.

Kosančićev venac, Kuća slikara

Posleratni period, ipak, obeležila je kuća koju danas mnogi zovu Kuća slikara na broju 19, a koja je osmišljena kao umetnički paviljon u kom su ateljee imali Jovan Bijelić, Kosta Hakman, Aleksandar Tomašević, Danica Antić, Milan Popović, Nikola i Rada Graovac, Jovan Kukić, Živko Stojsavljević, Olja Ivanjicki, Duško Ristić i mnogi drugi umetnici. Kuća slikara, u kojoj i danas stvaraju umetnici,  možda je izgubila nešto od svoj sjaja, druženja i umetničkih okupljanja, ali i dalje je sačuvala jednu posebnost, jedan osećaj pripadništva velikoj porodici umetnika. Nažalost, poslednjih godina, čitava ulica Kosančićev venac, ambijentalna celina od posebnog kulturnog i istorijskog značaja izgleda prilično zapušteno.

Nekada Narodna biblioteka, danas ostaci rimske palate- Kosančićev venac

Na mestu bombardovane Biblioteke, iza ograde kriju se ostaci rimske palate, koja se protezala sve do ispod Kuće slikara. Savska padina, sa najlepšim zalascima sunca nikada nije potpuno sanirana iako je poznato da leži na beogradskim lagumima koji poslednjih godina privlače pažnju građana i turista. Kaldrma je potpuno propala zbog nemara. Statua Ivana Kosančića, simbol ulice, koja je stajala na fasadi jedne od kuća pala je i sklonjena je radi restauracije i još nije vraćena. Kulturno dobro Kosančićev venac propada kao da nikoga nije briga, iako se godinama priča o kompletnoj restauraciji ovog područja, koje bi postalo i zvanično umetnička četvrt grada.

Prodajna galerija Beograd, jedno otvaranje izložbe

U podnožju Kuće slikara pola veka postoji Prodajna galerija Beograd. Kao najstarija gradska živa galerija, Prodajna galerija Beograd bila je uporište mnogim umetnicima koji su u njoj izlagali, samostalno i kolektivno ali i koji su u toj galeriji prodavali svoja dela, čak pojedini osmišljavali i svojevrsne rasprodaje. Tako je Prodajna galerija Beograd, od svog osnivanja 1963. godine počela da umetnicima obezbeđuje egzistenciju i da postaje jedan kulturni sabirni centar u kome se uvek nešto događalo. Aktivnost Galerije od samog osnivanja je bila usmerena ka neposrednoj popularizaciji savremene umetnosti ali i formiranju muzejskih i galerijskih zbirki u unutrašnjosti zemlje i iniciranju rada prvih privatnih galerija u regionu. U Galeriji su se godinama okupljali ne samo umetnici, već i teoretičari umetnosti, kustosi, kolekcionari i druge institucije, čime se stvarala atmosfera otvorenog dijaloga i razmene ideja i mišljenja u oblasti umetnosti i umetničkog delovanja. I u najtežim godinama sankcija, rata, krize i nemaštine, Prodajna galerija Beograd imala je  bogat izlagački program, stalne konkurse za izlaganje i izložbe koje su se pamtile. Samo tokom poslednjih deset godina u galeriji je održano oko 150 samostalnih i grupnih izložbi, tridesetak stručnih prezentacija i predavanja. Galerija neguje i izdavačku delatnost kroz kataloške publikacije i monografije koje su pratile izložbe i time je ostavila značajan trag i potpuniji uvid u istorijske i savremene tokove našeg umetničkog stvaralaštva.

KOsančićev venac šezdesetih godina 20. veka, zgrada u kojoj je Prodajna galerija BEOGRAD

Povodom 50 godina od osnivanja Prodajne galerije Beograd, u četvrtak, 30. maja 2013. u 19 časova,  otvara se jubilarna kolektivna izložba pod nazivom “Prodajna galerija Beograd-50 godina”, koja obuhvata najreprezentativnije radove u širokom vremenskom rasponu od međuratnog modernizma do tekuće umetničke produkcije. Autori izložbe su Zdravko Vučinić i Jelena Krivokapić. Oni su za ovu priliku odabrali radove umetnika koji već pripadaju istorijskim tokovima i deo su privatnih kolekcija, kao i onih čija je inovativnost obeležila umetničku scenu poslednje decenije.

 Prodajna galerija Beograd jedna je od njaznačajnijih umetničkih institucija Beograda i nadamo se da će, kao što je čitava celina Kosančićev venac, postati kulturno dobro i institucija koja će još dugo okupljati umetnike i ljubitelje umetnosti pod krov jedne od najintrigantnijih umetničkih kolonija u Beogradu, Kosančićevog venca 19.

S.Spasić