Retrospektivna izložba Stojanke Orobabić u Beogradu
Stojanka Orobabić: Retrospektiva, Kuća kralja Petra I, Beograd, Vase Pelagića 40
09-15. mart 2015. godine
Udruženje Umetnost bez granica koje je nedavno osnovala advokat Dušanka Subotić Homen ima za cilj promovisanje naše umetnosti u zemlji i svetu. Iako udruženje postoji od početka ove godine, pod ovih koncepcijskim sloganom već se deceniju i po održavaju izložbe širom sveta, od Kotora, Beograda, Rovinja, drugih gradova u zemlji (Kruševca, Svilajnca, Prokuplja, Aleksandrovca… ) pa do međunarodne saradnje i izlaganja u gradovima širom sveta (Pariz, Stokholm, Vašington, Adis Abeba).
Udruženje Umetnost bez granica ovog puta organizuje retrospektivnu izložbu akademske slikarke Stojanke Orobabić, koja živi na relaciji Pariz-Beograd. Ova umetnica, iako darovita, na srpskoj umetničkoj sceni ostala je skrajnuta i nezapažena. Životne okolnosti su je posle završene Akademije likovnih umetnosti u klasi profesora Ljubice Cuce Sokić odvele u prosvetu, te je godinama predavala u školama. Posle ranog penzionisanja odlazi sa ćerkom Odetom u Pariz gde nastavlja svoj umetnički rad.
Stojanku Orobabić (1936) posle završene Akademije nisu primili u ULUS. U Parizu su je, sa druge strane, brzo primili u Udruženje umetnika, a izlagala je na više samostalnih i kolektivnih izložbi, a u Beogradu samo jednom. Retrospektivna izložba u Beogradu prva je takve vrste i obima i prikazaće nam opus ove umetnice od najranijih radova do najnovijih. Godine, teške životne prilike i neprilike, možda su Stojanku odvele daleko od Beograda, ali je Beograd, njegove ulice, Tvrđavu, srpske manastire, tradiciju, predele iz čitave Jugoslavije ona nosila u sebi svih ovih godina i prenosila na svoja platna.
Kako u katalogu izložbe navodi istoričar umetnosti Nikola Kusovac: “Stvaralački prvenci Stojanke Orobabić, slike, crteži i tapiserije, svedoče o njoj kao veoma radoznaloj umetničkoj ličnosti, spremnoj da se upusti u mnoge izazove i materije i duha. Tako njeni rani radovi koji se odlikuju armaturom naglašenog crteža, oporim kolorističkim skladovima, kao i složenim ikonografskim sadražajima, koji su prožeti elementima magičnog i fantastike, više svedoče o njenim mogućnostima i usmerenjima nego što su jasno definisana umetnička dela. Istini za volju, ona rano ispoljava još jednu osobinu koja se ogleda u izrazitoj sklonosti da stvara u ciklusima, što će potom obeležiti njen ukupan umetnički rad. Tako nastaje ciklus mrtvih priroda, uglavnom kondira, vrčeva, ćupova, kao i povrća. Njih odlikuje jedna prigušena koloristička gama, oživljena diskretnim efektima svetlosti, kao i osebujnim osećanjem za slikarsku materiju, čije se polazište prepoznaje u dobrom poznavanju dela profesora beogradske Akademije, u prvom redu Cuce Sokić i Nedeljka Gvozdenovića.”
Kuća kralja Petra I na Senjaku otvorila je vrata ovoj umetnici te je ova izložba koja će se održati od 9. do 15. marta 2015. simbolično i njen povratak „među svoje“, u Beograd.