Branislav Nušić: Tragedija jednog naroda (Devetstopetnaesta)

Prelazak preko Albanije, 1916.

Prelazak preko Albanije, 1916.

I posle dugih patnji, dugog tumaranja i stradanja po snežnim albanskim planinama, kroz koje smo lutali ne znajući ni puta ni staze i koje smo zasejali grobovima naših dragih; izmoreni, izlomljeni, izgladneli, prozebli i ogoleli, počesmo iz raznih klanaca izbijati, sa raznih se strana pribirati i sa raznih visova slaziti ka obalama koje sunce greje.

Egzodus jednog naroda

Egzodus jednog naroda, L’exode d’um peuple, Le Petit Journal, decembar 1915.

Na tim pustim obalama provodićemo bele noći i crne dane, čežnjivo pogledajući da nam Evropa dobaci mrve hleba ili da se na zelenome horizontu pojave brodovi, na kojima će se viti zastava koja označava spas onoga što je preostalo od čitavog jednog naroda.

Sa ostatkom svoje porodice, ujedinjeni tugom za grobovima koji su ostali za nama, gazio sam tegobne i besputne staze, peo se na Prokletije i Rugovo, na Komove i Sutorman, dok nisam sagledao žudno očekivane te obale i kraj njih pitomo mestašce Ulcinj. Tamo ćemo, tamo potražiti sunca, tamo odmora, tamo hleba. Zaklonito je, mirno je, daleko je od onih velikih puteva kojima tutnji nepogoda – tamo će nas možda mimoići dalje nevolje.

Tu, među dobrim ljudima, savili smo gnezdo; tu zaždili vatru na ognjištu, tu se prvi put ogrejali, tu nasrkali sunčana zraka. Tu sam otvorio ja i prvi list ove knjige tuge i bolova i zapisao prve reči na njemu. Verovao sam i nastaviću tu, ispisaću sve listove, ispisaću svu tugu svoju i sve bolove naše. Verovao sam, jer sam mislio da smo, na hučnome i burnome moru, našli već jedno tiho i mirno ostrvce gde ćemo se spokojno odati odmoru i tuzi, ali, u trenutku kad smo se tome verovanju podali, zagroktaše topovi otud sa Rumije i mitraljezi sa Možure i uveriše nas da nema više mirna kutka na srpskoj zemlji.

Gasi vatru, nesrećniče, što ti je varljiva nada uždila, i pođi dalje u neznano, u nedogledno, u beskrajno more bolova!…

Branislav Nušić

Devetstopetnaesta, Tragedija jednog naroda, Izdavačka knjižarnica Gece Kona, Beograd, 1931.

Odlomak je preuzet iz izdanja:

Branislav Nušić, Devetstopetnaesta, Utopija, Beograd, 2010.

Podelite ovaj tekst

DeliciousDiggGoogleStumbleuponRedditTechnoratiYahooBloggerMyspace

One Response to Branislav Nušić: Tragedija jednog naroda (Devetstopetnaesta)

  1. Kako se samo tako brzo istorija ponavlja… Čekamo od Evrope i danas da nam baci mrvice

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *