Dve zanimljive izložbe fotografija u Centru za kulturu Grocka

Željko Radović i izložba Vodenice iz snovida, Centar za kulturu Grocka

Ovih dana aktivnosti Centra za kulturu Grocka privlače pažnju svojim aktivnostima koje mogu da pariraju i najboljim gradskim galerijama (ako takvih uopšte više i imamo). Centar za kulturu Grocka osnovan je 2006. godine sa misijom izgradnje plemenite i kreativne lokalne zajednice. U okviru veoma bogatog likovnog programa, Centar za kulturu upoznaje publiku sa savremenom umetnošću srpskih slikara, vajara, fotografa, primenjenih umetnika. Galerijski prostor Centra, Rančićeva kuća, već u umetničkim krugovima poznat po odličnom izlagačkom programu, jednu za drugom prikazao je tokom ovog februara dve fotografske izložbe. Prva, koja je svojom temom privukla veliku pažnju, autora Željka Radovića, prikazala je „Vodenice iz snovida”.

Željko Radović, fotograf koji je izlagao na više samostalnih i kolektivnih međunarodnih izložbi, u protekle tri godine potrudio se da vodenice otrgne iz vremena U predgovoru kataloga izložbe, istoričarka umetnosti Zorica Atić navela je da su vodenice bile oduvek obavijene velom tajnovitosti i kao takve inspiracija za mnoge umetnike. O njima su pisali Milovan Glišić, Ivo Andrić, Branko Ćopić, Dobrica Erić i drugi poznati srpski pisci, o njima su u narodu ispredane najrazličitije priče, a iz naroda je potekla i „Mlinareva bajalica”. Nastala je iz potrebe da se umilostivi reka – izvor života i hiroviti pokretač vodeničnog točka. Iako ih je u Srbiji sve manje, verovanja u misterioznost vodenica i njihove moći opstala su do danas, a fotografije Željka Radovića verno prenose njihovu tajnovitost i prirodni sklad.

Srđan Veljović i izložba fotografija Muzeji i još po neko mesto sećanja, Centar za kulturu Grocka

Odmah po zatvaranju izložbe Željka Radovića, Centar za kulturu Grocka predstavio  je još jednu neobičnu fotografsku priču autora Srđana Veljovića – „Muzeji i još po neko mesto sećanja”. Odabranim muzejskim prizorima Srđan Veljović osvešćuje muzeološku problematiku u savremenom društvu i otvara brojna diskusiona pitanja, istakla je istoričarka umetnosti Zorica Atić prilikom predstavljanja autora i izložbe. Šta su muzeji, ili šta sve može biti muzej? Kome je muzejski rad namenjen i kako ga konzumirati… Iako se u Srbiji javni prostori sećanja neretko shvataju i opisuju kao zaboravljena i prašnjava mesta, muzeji i još po neka mesta sećanja i dalje svakodnevno svedoče o našem prostoru i kulturnom identitetu kroz svoje sadržaje.

Izložba nas podseća da muzeji rade zbog nas, i da sticanje svesti o onome što već imamo – javne prostore sećanja, kulturu, umetnost, tradiciju i kulturnu baštinu, zavisi samo od nas samih.Otvorena je za posetioce otvorena do 11. marta 2014. godine.