Edmond Rostan, Kralj-Petrova četiri vola

Piše: Milan Pajević

Priča o jednom portretu, jednom slikaru, jednoj fotografiji pretočenoj u platno i jednoj pesmi.

Februara 2019. godine bili smo na slavi kod kumova. Posle opuštenog ručka sedeli smo u velikom salonu stana u Zmaj Jovinoj. U jednom trenutku kroz odškrinuta vrata u susednoj prostoriji sam ugledao na zidu portret devojčice, pa skoro devojke i upitao domaćicu ko je na slici. Odgovorila je da je to baka njenog supruga, a da je portret veoma star, bezmalo 100 godina. Kad su se gosti razišli, zamolio sam je da mi ga pokaže i ako zna, ispriča nešto više o sudbini žene koju je portetisao tada malo znan, ali ispostaviće se veoma poznati hrvatski slikar Vladimir Becić (1886-1954) jedan od pripadnika minhenske škole slikarstva. Na osnovu priče moje kume i nekih detalja koje sam kasnije saznao iz razgovora sa njenim unukom kao i nekih informacija od prijatelja koji je imao nekog iz familije u moskovskom hotelu Luks ali i Pariskim danima, i rodila se priča “Vukosava sa portreta iz Blažuja” o kojoj neki dugi put…

“Vladimir Becić je bio hrvatski slikar i jedan od pripadnika minhenske škole slikarstva. Sa Ljubom Babićem i Jerolimom Mišom jedan je od osnovača „Grupe trojica ”(1930.).

Nakon završetka Velikog rata od 1919. do 1923. boravio je u Blažuju kraj Sarajeva. Zatim se preselio u Zagreb, u kome je samostalno izlagao svoje slike na izložbama “Proljetnog salona”. Potom je izlago i na međunarodnim izložbama u Rimu (1911.), Ženevi (1921.) i Veneciji (1938.).

Vladimir Becić je zaslužan, ne samo za organizovanje prve samostalne izložbe savremene umetnosti u Bitolju, već i za razvoj modernog slikarstva u Makedoniji, što je od istorijskog značaja.

„Kralj-Petrova četiri vola” — pesma Edmona Rostana inspirisana Becićevom slikom.

Evo o čemu je reč. Fotografija koju je načinio Vladimir Becić 6. novembra 1915. godine u Jankovoj klisuri, prilokom povlačenja srpske vojske preko Albanije.

Kada je  L’Illustration koji je 1. januara 1916. objavio naslovnu stranu sa Becićevom fotografijom dospeo u ruke francuskom pesniku Edmonu Rostanu, autoru čuvenog Sirana de Beržeraka, koji je u tom trenutku ležao bolestan u svojoj kući u Kombu, pesnik je bio zadivljen! Slika starog i takođe bolesnog kralja, koji odbija da napusti svoj narod i zajedno sa njim prelazi surovi i nesigurni put, toliko je dirnula Rostana da je napisao poemu posvećenu njegovom herojstvu. „Kad sam to video, učinilo mi se da je sam Homer, izgnan u srpske krajeve, spregnuo kralju ta četiri vola!” govorio je kasnije Rostan”. (Po Vikipediji)

Edmond Rostan, 1916. prepev sa francuskog: Milutin Bojić