Predstavljamo MELODE: Kaća Popović

Hor Melodi (naziv potiče od grčke reči melod, melodos – pojac) sa nekolicinom prijatelja osnovala je 1991. godine Divna Ljubojević, dirigent i interpretator pravoslavne muzike.  U svom skoro tri decenije dugom delovanju, hor MELODI je sa Divnom (Divna & Melodi) održao preko 700 koncerata, širom planete Zemlje. Muzici pravoslavnog Istoka ovaj hor udahnuo je novi život. MELODI su posebni gosti Avant art magazina u temi Pravoslavna muzika. Poželeli smo da ih predstavimo i pojedinačno, jer svako od njih udenuo je deo svoje duše u jedan saživot koji se zove MELODI i dao mu posebnu notu, čineći jedinstvenu harmonijsku zajednicu. Ovom prilikom predstavljamo one članove hora koji su tokom decembra 2019. učestvovali u koncertnoj sezoni “Vitlejemska zvezda”. 

 

 

Kaća Popović, foto: Privatna arhiva

Kaća Popović, sopran

MELODI su mojoj malenkosti zaista obeležili život na najdivniji način. U hor sam došla 2002. godine, nakon obeležavanja desetogodišnjice postojanja istog, a odluka je sazrevala neko vreme. Još dok sam pohađala srednju muzičku školu paralelno sa studijama na Ekonomskom fakultetu, desilo mi se da sam naišla na plakat za auduciju i prijem u hor Melodi i sećam se dobro,   pomislila sam da nisam dovoljno dobra i kvalitetna da bih tu pevala i na tome je ostalo. Ubrzo, međutim, srećem poznanika iz mog rodnog mesta, koji mi saopštava da peva u Melodima i da bi bilo lepo da i ja pokušam. A onda mi je jednog dana moja tadašnja cimerka Izabela Matoš rekla da poznaje Tanju iz Meloda i da bi trebalo da odem na audiciju, jer je moj sopran upravo za taj hor i zvuk koji se tu neguje. Izabela me je okuražila i dovela na audiciju. I tako je sve počelo… Na moje veliko zadovoljstvo.

Kaća Popović, foto Privatna arhiva

Čudni su putevi Gospodnji i beskrajno sam zahvalna što je meni takav jedan otvoren i što to čarobno putovanje još traje. Inače, po zanimanju sam ekonomista i radim u svojoj struci u nekadašnjem Ministarstvu vera, sada Upravi za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, organu u sastavu Ministarstva pravde. Volim svoj posao uprkos raznim iskušenjima i svakodnevnim problemima. Prvi fakultet koji sam upisala bio je Stomatološki, mnogo sam volela prirodne nauke. Ipak, ljubav prema muzici je uvek bila jača, pa sam napustila Stomatološki fakultet sa idejom da upišem solo pevanje i time nastavim da se bavim. Upisala sam Ekonomski fakultet i srednju muzičku školu „Kornelije Stanković“, odsek solo pevanja. Na moju veliku žalost, dobijem takvu alergiju da dve godine nisam uopšte mogla da pevam. Bila sam na prekretnici i shvatila da neću moći pevanjem da se bavim profesionalno. Tada mi je bilo jako teško da to sa smirenjem prihvatim, ali danas znam da je baš tako trebalo da bue, jer su se nakon toga desili Melodi.

Hor Meloi, Vaskrs u manastiru Vavvedenje, foto Arhiva hora Melodi

Moj prvi susret sa duhovnom muzikom dogodio se u Negotinu, gde sam rođena i gde se, kao rodnom gradu Stevana St. Mokranjca, horska muzika negovala od davnina, a prva partitura bila je Mokranjčeva Liturgija Sv. Jovana Zlatoustog. Mislim da sam glasom predodređena za ovu vrstu muzike, a Melodi, na čelu sa Divnom Ljubojević kao umetničkim rukovodiocem, pružili su mi neslućene mogućnosti da se izrazim i dam doprinos, kako molitvi koja je najvažnija, tako i umetničkom stvaranju. Želim da istaknem da je sa Divnom predivno raditi i stvarati jer ona, kao veliki umetnik i profesionalac, tačno zna šta hoće i na koji način to može da postigne. Njen izbor kompozicija je izuzetan, a vizija i način na koji se izvode je potpuno unikatan. Nigde nećete čuti ništa slično. Uvek postoji težnja ka savršenstvu, tekst je najvažniji, pa je dinamika i muziciranje u službi istog. Posebno me raduje kad instinktivno osetim šta je Divna želela i kad se razumemo bez reči. Divna iz mene uvek izvuče maksimum. Melodi  su jedini hor u kojem pevanjem na najlepši i najsuptilniji način mogu da doprinesem izvođenju duhovne muzike. A osećanje koje vas prožima dok zajedno pevate, vežbate i stvarate se rečima ne može opisati. To su posebni trenuci…

Koliko je važan naš odnos sa Divnom, kao dirigentom, toliko je važno da svi dišemo kao jedan i da skup individua postigne sinergiju. Zamislite koliko se duše naše napoje dok zajedničkom molitvom blagodarimo Gospodu za sve darove koje od njega dobijamo, pojanjem na liturgiji u manastiru Vavedenje na Senjaku. Proiznošenjem molitvenih stihova, mi se obnavljamo i težeći da Gospodu budemo bliži, vremenom postajemo bolji ljudi i bliži jedni drugima. Život postavlja velika iskušenja pred nas i svakom pojedincu je potrebno da ga bližnji razume i bude tu kad je potrebno. Tako i ova naša mala zajednica funkcioniše i puna je ljubavi i razumevanja. Čak i kad dođe do nesuglasica, što je neminovno,  brzo se prevaziđu i ponovo se uspostavi harmonija. Vrlo smo međusobno različiti ali nas ljubav prema onome što zajedno radimo povezuje i predstavlja štit od svega lošeg što dolazi i prolazi i čuva nas od raznih iskušenja. Divna su naša okupljanja i druženja, posebno kada obeležavamo horsku slavu na praznik Svetog Romana Meloda Slatkopojca. Tada se sretnemo i sa dragim prijateljima hora koji nam ukažu čast i uveličaju taj dan i trenutke koji se pamte.

Mokranjčevi dani, Negotin, poseta Rogljevskim pivnicama, 2002. Arhiva Hora Melodi

Zajedno smo otpevali mnogo koncerata u zemlji i inostranstvu. Bilo je trenutaka velikog nadahnuća, čak suza na sceni, a nekada i vrlo komičnih (uleti vam mušica u usta u trenutku dok pevate solo deonicu, ali vas na sreću ne omete). Veliki broj koncerata mi je ostao u sećanju i budi divne uspomene, ali jedan iz 2011. godine održan na Kolarcu mi je posebno drag, jer smo drugi deo izveli sa gudačkim orkestrom učenika Škole za muzičke talente iz Ćuprije. Dirljivo je koliko su ta deca posvećena svom pozivu da se bave muzikom. Sećam se da smo imali zajedničke probe u Ćupriji, u prostorijama škole, i da je u jednom trenutku nestalo struje, a morali smo da radimo, nije bilo previše vremena. Onda se Divna dosetila i nabavila sveće koje smo upalili i nastavili da vežbamo, a atmosfera je najednom postala mistična, jako inspirativna, imala sam osećaj da smo u nekom hramu na zajedničkoj molitvi. Nikada neću zaboraviti izraze lica tih mladih ljudi kojima su se tada, verujem, otvorili novi vidici i možda saznali nešto novo o sebi. Verujem da je poneko seme duhovnosti, na tom mestu i u tim mladim dušicama, tada posejano i jako sam radosna zbog toga.

Divna Ljubojević, Kaća Popović, Saša Damjanović, Zoran Tešić, Rusija, foto: Viktor Čedomirov Ljujić

Moram da pomenem i koncert koji se ne može zaboraviti, a održan je u Italiji, u gradu Bariju, 20. decembra 2004. godine, gde smo tada obišli baziliku i poklonili se moštima Sv. Nikolaja Mirlikijskog, toliko poštovanog svetitelja. Koncert je održan u maloj crkvi u potpuno neočekivanoj atmosferi. Između nas na sceni i publike je strujala neverovatna energija. Publiku su činili ljudi različitih veroispovesti i drugih rasa, koji su zatvorenih očiju slušali koncert i istovremeno zračili otvorenošću duha i toplinom. Svi smo to osetili. Sećam se da su Divni u jednom trenutku oči zasuzile i da smo koncert jedva priveli kraju. Emocije su bile prejake i većina nije mogla da zadrži suze. Ono što mi je uvek bilo fascinantno kad pevamo van Srbije, naročito u Zapadnoj Evropi, je da ljudi vrlo snažno reaguju na pravoslavnu duhovnu muziku, čak i kad ne razumeju tekst koji se peva. A velika je radost što je Divna sa Melodima toliko voljena, priznata i poštovana u pravoslavnim zemljama u kojima često nastupa, posebno u Rusiji.

Na kraju mogu reći da imam potpuno poverenje u Divnu i prepuštam se njenom vođenju bez ostatka. Velika je čast ali i odgovornost pevati u Melodima. Čak i kada bude malo treme pred nastup, kada se izađe na scenu i kada počne razmena energije i emocija, davanje i primanje, molitva koja treba da dotakne nečiju dušu, svaki nemir prestaje i počinje čarolija…

Podelite ovaj tekst

DeliciousDiggGoogleStumbleuponRedditTechnoratiYahooBloggerMyspace

One Response to Predstavljamo MELODE: Kaća Popović

  1. Sofija Trivunac

    Koliko je caroban i vazan ovaj serijal portreta clanova jedinstvenog hora “Melodi”! Kako je jasno da medjusobno poverenje, ljubav, suzivot uz Boziju pomoc i kroz jedinstvenu Divninu licnost, muzika postaje jezik kojim cujemo i osecamo Boga u sebi i oko sebe. Hvala vam na ovim razgovorima iz kojih isijava ljubav, zajednistvo, pravi hriscanski duh i radost sluzenja dobru.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.