Predstavljamo MELODE: Manja Zeremski

Hor Melódi (naziv potiče od grčke reči melod, melodos – pojac) sa nekolicinom prijatelja osnovala je pre 30 godina  Divna Ljubojević, dirigent, kompozitor i interpretator pravoslavne muzike.  U svom tri decenije dugom delovanju, hor MELODI je sa Divnom (Divna & Melódi) održao oko 800 koncerata  širom planete Zemlje. Muzici pravoslavnog Istoka ovaj hor udahnuo je novi život.  MELODI su pre dve godine, povodom koncertne sezone bili posebni gosti  Avant art magazina u temi Pravoslavna muzika. Poželeli smo da ih predstavimo i pojedinačno, jer svako od njih udenuo je deo svoje duše u jedan saživot koji se zove MELODI i dao mu posebnu notu, čineći jedinstvenu harmonijsku zajednicu. Povodom jubileja 30 godina, DIVNA I MELODI ove jeseni predstavljaju nov koncertni ciklus “PESMA HERUVIMA”. U susret koncertima – 24. novembra 2022. u 20 časova u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu i 15. decembra 2022. u 20 časova u Sinagogi u Novom Sadu, donosimo još nekoliko intervjua sa članovima ansambla koje nismo intervjuisali ranije.

Manja Zeremski, foto: Viktor Čedomirov Ljujić

MANJA ZEREMSKI, ALT 

Kad ste počeli da pevate sa Melódima?

 Počela sam da pevam sa Melódima pre nekih sedam godina. Imala sam pauzu od tri godine kada sam postala majka, ali sam i dalje redovno dolazila na liturgije, gde sam dovodila i nastavljam da dovodim moju ćerku Dariju, želeći da je upoznam sa pravoslavljem i sa duhovnom muzikom. Zamislite, prošle nedelje je htela i ona da peva sa horom!

Kako izgleda raditi sa Divnom?

Zamislite kakva je to čast i pritisak imati pred sobom osobu koja je vrhunski profesionalac i koja želi da vas nauči da izvučete najbolje iz sebe kao pojedinca da biste ostvarili njenu viziju! Nije jednostavno, ali mnogo pomaže što je Divna dobar psiholog i pedagog. Ima razumevanja i ume da sa svima nama i našim različitim sposobnostima, talentima, a i ličnostima izađe na kraj. Imam utisak da smo mi članovi Melóda kao razne nijanse boja kojima ona ume i zna da napravi umetničko delo. Verujem da to ne bi bilo moguće bez njenog ličnog pristupa i odnosa sa svima nama. Ona stvara bliskost među nama i čini da se svako od nas oseća  kao deo jedne velike porodice. Umeće je znati kada je vreme da nekoga pohvalite, a kada da ga podstičete  da bude bolji! Ima izrazit osećaj za estetiku u svim poljima, naravno prvenstveno za pojanje. Mislim da ta njena estetika i osećaj čine ovaj hor posebnim.

Meni mnogo znači što Divna tačno zna šta želi i vrlo je jasna u svojim očekivanjima, te nikada nemate priliku da odete stranputicom. Kroz rad sa Divnom sam uspela da se razvijem i kao muzičar i kao ličnost, da prevaziđem strahove i da budem deo nečeg lepšeg, većeg i značajnijeg od surove realnosti današnjice.

Manja Zeremski i Divna Ljubojević, foto: Viktor Čedomirov Ljujić

Kakav je bio Vaš prvi susret sa duhovnom muzikom?

Moj prvi susret sa duhovnom muzikom je bio kada sam se preselila iz Kanade u Srbiju. Moj otac je tada bio član Melda  i upoznao me sa Divnom, duhovnom muzikom i verom. Većinu života sam provela u Torontu, gde se druge životne vrednosti podrazumevaju i gaje, te nisam imala mnogo dodira sa tim ranije. Kada me je otac odveo da prisustvujem probi Divne i Melóda, prosto sam bila očarana tim zvukom, prostorom, ambijentom, neposrednošću članova ansambla. Osetila sam da se tu nešto zaista posebno dešava i poželela sam da budem deo toga. U osnovnoj i srednjoj školi sam svirala klavir i violu i učestvovala u horu, ali takav spoj muzike i duha nikada nisam osetila, dok nisam na tu probu otišla. Naravno, još značajniji su bili moji odlasci u Manastir Vavedenje na liturgije, na kojima nisam mogla dugo da izdržim, a da se ne rasplačem, ili makar naježim.

Divna i Melodi na Valaamu, foto: Viktor Čedomirov Ljujić

Šta ćete pamtiti sa putovanja sa Melódima?

Moje prvo putovanje sa Melódima mi je ujedno i najupečatljivije. To je bio odlazak u Sankt Peterburg i na Valaam. Putovali smo za Valaam brodom, bile su bele noći i ja sam bila pod velikim utiskom beskrajne lepote oko sebe. Oduševilo me je koliko su crkve i manastiri na Valaamu očuvani i održavani, sećam se da mi je izgledalo kao da je sve sveže ofarbano, pokošeno, izgrađeno. Bilo je lepo videti kako taj narod gaji ljubav prema svojoj kulturi i veri, a i prema samoj prirodi. To je bio moj prvi susret sa Rusijom, a i sa nastupom pred većom publikom, tako da sam, naravno, imala i tremu. To je sve doprinelo da se tih pet dana šetam sa leptirićima u stomaku i sa osmehom na licu.

Valaam, Divna i Melodi, foto: Viktor Čedomirov Ljujić

Manja privatno?

Generalno sam osoba koja ima mnogo interesovanja i teško mi je bilo da se opredelim  za jednu životnu struku. U svakom slučaju, oduvek su mi najbliže bile kreativne oblasti – primenjene, likovne, muzičke. Po struci sam audio inženjer i od kada znam za sebe uživam u najrazličitijim žanrovima muzike. Jedno vreme sam radila u struci, ali sam shvatila da mnogo više uživam u stvaranju i slusanju muzike nego u snimanju. Životni stil te profesije mi takođe nije legao, ali strašno poštujem mnoge svoje kolege iz struke koji su mi pomogli i podržali me na mom putu. Mnogi od njih su vrhunski muzicari, kompozitori i multiinstrumentalisti. Osećala sam se kao da više pripadam u okruženju kao sto je Divnin hor. Nakon tog iskustva sam se opredelila da krojim svoj put po svojoj meri. Moj primarni fokus je tada postao izrada nakita i u tome uživam i dan danas.