Savine „Šidijanke“ (Kupačice)

Šidijanke, Šiđanke, Sava, Šumanović, akt

Sava Šumanović, Kompozicija sa aktovima, Ciklus “Šidijanke” , Galerija Sava Šumanović, Šid

Mislim da Vam neće dojaditi taj ciklus „Šidijanki“ kupačica, koje stvarno i ne postoje u Šidu, (jer u potoku se kupaju samo deca i kadgod koja devojka sakrivena džbunjem). Mučila me je odavno želja da načinim za sebe samoga takav ciklus gde se iste figure ponavljaju, jer sam video, da su slikari često baš time dobijali jedinstvo stila (Renoar, Mares), a kraj toga taj plavi model, koji mi je u Šidu pozirao (bolje nego modeli koje sam imao u Parizu), bio je jedini, koji sam imao za tih 10 god.“

Šidijanke predstavljaju poseban i veoma intrigantan ciklus u opusu Save Šumanovića. Tačan broj dela koja su činile ovaj ciklus nije utvrđen. U galeriji u Šidu čuva se 37 kompozicija. Ciklus je u potpunosti predstavljen na izložbi u Beogradu 1939. godine, sledeći put bilo je to 1997. godine u galeriji Šidu.

Šidijanke su deo stalne postavke galerije. Gusto, bez razmaka, postavljene jedna uz drugu, na najdužem zidu izložbenog prostora, smenjuju se u pravilnom ritmu, kompozicije sa tri i pet figura. Utisak monumentalnog antičkog friza nikog ne ostavlja ravnodušnim.

Da bi se kompleksnije sagledao ovaj ciklus potrebno je ukazati na neke činjenice. Prvih pet godina u Šidu Šumanović nije imao model za akt. Stiče se utisak da je od trenutka kada se dogovorio sa Bebom, devojkom koja je pevala u jednoj kafani u Šidu, sve bilo rešeno. Na osnovu umetnikovih zapisa na blind-ramovima pojedinih slika, gde navodi datume početka i završetka rada na kompozicijama, uočava se brzina kojom je slike stvarao. Očigledno je umetnik imao potpuno definisanu viziju ciklusa, koju je preostalo još jedino realizovati. Nije ostalo zabeleženo da je Šumanović tražio još neki model. Bila mu je dovoljna jedna figura žene da ostvari ono što je želeo. Ciklus je započeo slikama sa jednim aktom, postepeno je povećavao dimenzije slika i istovremeno uvećavao broj aktova. Najveći formati su dimenzija 250 x 190 cm, na kojima je rasporedio pet ili sedam aktova.

Sava Šumanović, Šiđanke, Đidijanke, Šid, aktovi, slikarstvo

Sava Šumanović, Pred podne, Ciklus Šidijanke, Galerija Sava Šumanović, Šid

U prvom planu na kompozicijama postavljene su nage figure, kako sede, leže a najčešće stoje. Po pravilu su obavijene, ili sede na belom platnu koje skriva njihovu intimu. Uhvaćene u pokretu koji više podseća na pozu nego na pokret, stvaraju tako neki zamišljeni ritam. Pejzaž u kom su raspoređene figure nije stvaran, iako je prepoznatljiv. Ikonografski detalji, raspored figura, prepoznatljive poze koje zauzimaju kupačice i opšti utisak izazivaju spontano sećanja na antičku umetnost, na renesansu, kao što je odmah uočeno (Botičelija, Ticijana ) i mnoge druge velikane, iz kasnijih epoha poput Engra, Manea, Renoara.

U potrazi za pravim rešenjem, kako da što bolje izrazi svetlost došao je do konture „Konturom mogu jače sunce da izrazim kao i jako svetlo.“ Iz tog razloga jaka, naglašena kontura obavija sve figure.

Od pojavljivanja u javnosti Šidijanki proteklo je više od 70 godina. Od prvih komentara, do današnjih dana, Šidijanke su podelile likovne stručnjake u dve struje. Većina u njima vidi velike umetničke vrednosti, originalnost i vizionarstvo Save Šumanovića. U likovnoj umetnosti onog vremena ne postoje ostvarenja sa kojim bi se ovaj ciklus mogao direktno povezati.

Za razumevanje umetnikovih vizija i potreba da stvori jedno ovakvo umetničko delo, potrebno je sagledati ga kao ciklus, kao celinu, spoznati suštinu ideje, tek nakon toga je detaljnom analizom potvrditi.

Ove kompozicije velikih dimenzija, ujedno su i nosioci velikih poruka. Umetnik vodi lični dijalog sa viševekovnom tradicijom, stare majstore sledi i poštuje, ali istovremeno ima potrebu da nastavi na svoj način. Ponavljajući nebrojeno puta jedan te isti motiv, nago žensko telo, on time naglašava važnost motiva. Nago žensko telo od praistorije, od Vilendorfske Venere, pojavljuje se kao simbol plodnosti, produžetka vrste, iskonske potrebe čovečanstva. Uloga žene je u istoriji civilizacije nepromenjiva, jednako bitna, a sve drugo su sitnice na pozornici života. Pozornice na ovim kompozicijama imaju prave kulise, ili ih zamenjuju draperije ili crveni zid. Jedna sitnica poput potpetice na sandalama, od antičkih pretvori ih u savremene, preskočivši pri tom dvadesetak vekova. Žena je ista.

Tekst je ustupila 

Galerija slika “Sava Šumanović”, Šid

Podelite ovaj tekst

DeliciousDiggGoogleStumbleuponRedditTechnoratiYahooBloggerMyspace

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *