Šta znamo, a šta ne o Himni Svetom Savi

Pesn Svetitelju Savi arhiepiskopu serbskome“, poznatiju pod nazivom Himna Svetom Savi u Hilandar je 1832. godine u prepisu doneo kuveždinski jeromonah Silvester Vučković. Prema nekim izvorima, upravo je u Kuvežedinu himna i nastala i pevala se u manastirskoj crkvi posvećenoj Svetom Savi i Svetom Simeonu (negde se navodi još od 1735. godine, a negde se datira nešto kasnije).  Kuveždin je važio za pravi rasadnik svetosavskog kulta u Sremu. Ipak pisanih tragova nema, jer je kuveždinska arhiva stradala u ustaškim haranjima i paljenjima tokom Drugog svetskog rata.

Manastir Kuveždin

Manastir Kuveždin

I pored nedostatka podataka o autoru i nastanku, ova himna smatra se najstarijom našom himnom, koja se peva u školama širom Srbije i Republike Srpske svakog 27. januara. Dok je u Srbiji Karađorđe vodio ustanike u prve borbe za oslobođenje, paroh iz Arada Georgije Aleksić zabeležio je proslavu Svetog Save 1806. godine, što je najstariji zapis o proslavi ovog praznika, a gde se pominje parada, vojna muzika i grmljavina pušaka ispred crkve. Samo šest godina kasnije, prvi put je Sveti Sava proslavljen kao školska slava 1812. godine u Zemunu, na inicijativu prote Jeftimija Ivanovića, koji je prethodno boravio u Kuveždinu. Tom prilikom osnovan je školski fond sa zadatkom da se „Sveti Sava ima obeležavati svake godine, kao zaštitnik srpskih škola“.  Matica srpska je od osnivanja 1826. godine takođe obeležavala Svetog Savu kao svog zaštitnika, a i kao imendan Save Tekelije. U Pešti se Sveti Sava proslavlja 1838, u Kotoru od 1849, a Karlovačka gimnazija školsku slavu proslavlja od 1860. godine.

Jedna od prvih verzija svetosavske himne, pod nazivom „Voskliknem ljubovlju“ mogla se pronaći u starim zbornicima dr Danila Medakovića i u tipografiji episkopa budimskog Platona Atanackovića, štampanom u Novom Sadu šezdesetih godina 19. veka.

Jovan Đorđević, osnivač Srpskog narodnog pozorišta, ostavio je zapis da je himna posvećena Svetom Savi prvi put javno izvedena 1839. goddine na đačkoj proslavi u Segedinu. On navodi da je autor stihova njegov profesor Pavle Stamatović.  Oslanjajući se na pesmaricu iz 1845. godine, Dimitrije Ruvarac smatrao je da je pesma potekla iz Srema, jer se u tadašnjem tekstu uz Srbiju pominjao samo još Srem. Kasniji istraživači došli su do episkopa vršačkog Jovana Gligorijevića, koji je, navodno ove stihove zabeležio 1735. godine.

Prva strana Himne Svetom SAvi, notnog zapisa Kornelija Stankovića, Beč 1859.

Prva strana Himne Svetom SAvi, notnog zapisa Kornelija Stankovića, Beč 1859.

Kao mogući autor stihova, među istraživačima je pominjan i Vasa Živković (1819-1891) sveštenik iz Pančeva, ali ovu tvrdnju negira profesor Dušan Kovačević, profesor na katedri za istoriju Univerziteta u Novom Sadu, koji je objavio knjigu o Vasi Živkoviću. On smatra da je to pripisano po inerciji jer je Vasa Živković bio autor dve poznate pesme – Rado ide Srbin u vojnike i Oro klikće sa visine.

Prvi notni zapis ostavio nam je kompozitor Kornelije Stanković (1831-1864), posle jedne svetosavske proslave u Beču 1858. godine. Stanković je kao autora teksta naveo Aleksandra Sandića, a ova za hor uređena verzija štampana je 1859. godine. Utvrđeno je, međutim, da Sandić nije mogao biti autor himne jer je rođen samo tri godine pre prvog javnog izvođenja ove himne, ali je autor druge himne, koja je nadahnuta onom koju danas svi poznajemo. Sandić je zadržao početne stihove „Uskliknimo s ljubavlju Svetitelju Savi…“ a ostale strofe su potpuno drugačije.

I sama svetosavska himna pretrpela je dosta izmena, prvo prevođenjem sa crkvenoslovenskog na srpski, a zatim i izmenama i dopunama stihova.

Navodimo nešto dužu verziju koja se obično može pronaći u Crkvenom kalendaru.

Uskliknimo s ljubavlju

Svetitelju Savi

Srpske crkve i škole

Svetiteljskoj glavi.

Tamo venci tamo slava

Gde nas srpski pastir Sava.

Pojte mu Srbi,

Pesmu i utrojte!

Blagodarna Srbijo,

Puna si ljubavi

Prema svome pastiru

Svetitelju Savi.

Bosna i Hercegovina

Svetog Save dedovina

S tobom slave slavu

Svetitelja Savu.

Bačka, Sreme, Banate

I Srbijo Stara

Ravanice, čuvaj nam

Telo knez Lazara;

Crna Goro, sestro mila,

Zdravo i ti s nama bila

Da slavimo slavu,

Svetog oca Savu!

S neba šalje blagoslov

Sveti otac Sava

Sa svih strana svi Srbi

S mora i Dunava.

K nebu glave podignite

Savu tamo ugledajte.

Savu srpsku slavu,

pred prestolom Tvorca!

Mileševo slavi se

Telom Svetog Save

Koga slave svi Srbi

S obe strane Save;

Sinan-paša vatru pali

Telo Svetog Save spali,

Al’ ne spali slave,

Niti spomen Save.

Pet vekova Srbin je

U ropstvu čamio

Svetitelja Save

Ime je slavio.

Sveti Sava Srbe voli

I za njih se Bogu moli.

Pojte mu Srbi,

Pesmu i utrojte!

Da se srpska sva srca

S tobom ujedine,

Sunce mira, ljubavi,

Da nam svima sine,

Da živimo svi u slozi,

Sveti Savo, ti pomozi.

Počuj glas svog roda,

Srpskoga naroda!

 

Obeležavamo 800 godina                                                              

autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve

Обележавамо 800 година

аутокефалности Српске православне цркве

 

Ad

Podelite ovaj tekst

DeliciousDiggGoogleStumbleuponRedditTechnoratiYahooBloggerMyspace

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.