Veliko srce Arčibalda Rajsa

Dr Rudolf Arčibald Rajs

Doktor Rudolf Arčibald Rajs, rođen 8. jula  1875. godine u mestu Hehcberg u nemačkoj pokrajini Bajden, došao je prvi put u Srbiju na poziv srpske vlade u avgustu 1914. godine kao nezavisni posmatrač, kako bi istražio austro-ugarske, nemačke i bugarske zločine nad civilima na samom početku rata.

Ovaj ugledni profesor sa Univerziteta u Lozani, doktor hemije, koji je usavršavao forenziku i fotografiju, osnovao prvi akademski program forenzičke nauke i Instituta kriminalistike na Univerzitetu u Lozani, po dolasku u Srbiju sprovodio je istragu saslušavanjem zarobljenika i vršenjem tehničkih ispitivanja na terenu, gde se suočavao sa mučnim slikama ratnih stradanja. Tokom svoje istrage dr Rajs je došao do zaključka da su se Srbi, koje je austro-ugarska propaganda ocrnila kao divljake i ubice, časno borili uz poštovanje humanitarnog prava i da su poštovali zarobljenike. Svoje izveštaje dr Rajs je objavio u mnogim evropskim listovima i tako pomogao da se sazna istina o ratnim prilikama u Srbiji.

Dr Arčibald Rajs ostao je sa Srbima tokom svih ratnih godina, za sebe je govorio da je “švajcarski dobrovoljac srpske vojske, drug veličanstvenih ratnika Šumadije, Dunava, Morave, Timoka i Vardara”. Sa srpskom vojskom prepešačio je i Albaniju, a na Solunskom frontu je boravio uz vojnike, sastavljao izveštaje i pomagao koliko je bilo u njegovoj moći. Lično se angažovao u humanitarnim poslovima zbrinjavanja srpske siročadi u Švajcarskoj i pomoći stanovništvu koje je ostalo u Srbiji. Tokom Prvog svetskog rata, dr Arčibald Rajs je napisao dve knjige i oko 800 novinskih tekstova o Srbima i ratu, kojima je svetu ostavio trajna svedočanstva o strašnim stradanjima srpskog naroda. U Beograd se vratio sa oslobodiocima, 1. novembra 1918. godine. Kako je voleo da kaže, Srbiju je smatrao svojom trećom domovinom, te je napustio Univerzitet u Lozani rešen da život nastavi u Srbiji.

Prijatelj srpskog naroda, dr Arčibald Rajs

Kralj Aleksandar Prvi poklonio je u znak zahvalnosti doktoru Rajsu plac na Topčideru, na kome je uskoro nikla skromna kuća u šumadijskom stilu, koju je Arčibald Rajs nazvao Vila Dobro polje, u znak sećanja na mesto u Makedoniji gde se odigrala jedna od presudnih bitaka na Solunskom frontu. Arčibald Rajs je u toj kući proveo ostatak života. U posleratnim godinama modernizovao je tehničku službu policije u novoj Kraljevini SHS. Učestvovao je u javnom i političkom životu, ali razočaran nekim pojavama, povukao se sa svih javnih funkcija.Poslednjih godina života, objavio je Pisma sa srpsko-makedonskog fronta (1916-1918) (1924) i svoj ratni dnevnik pod nazivom Šta sam video i proživeo u velikim danima (1928). Ostavio je neobjavljen rukopis Čujte, Srbi!  kao zaveštanje srpskom narodu, koje ni posle 80 godina od nastanka nije izgubilo ništa od svoje aktuelnosti. Dr Arčibald Rajs umro je iznenada u 54. godini, 8. avgusta 1929. godine. Sahranjen je na Topčiderskom groblju u Beogradu a po njegovoj želji, srce ovog osvedočenog srpskog prijatelja preneto je na Kajmakčalan, gde je čuvano sve do Drugog svetskog rata, kada su ga Bugari odneli odatle.

Arčibaldu Rajsu srpski narod se nije dovoljno odužio. Politički testament koji je ostavio svi pominju kao izuzetno delo, ali kao da ga skoro niko nije pročitao ili nije zapamtio nijednu pouku iz tog dela. Kuća u kojoj je živeo i pored brojnih obećanja nije ni do današnjih dana pretvorena u memorijalni muzej. Nedavno je u Beograd stigla iz Lozane kolekcija od preko 10.000 fotografija koje je Rajs napravio tokom Prvog svetskog rata i koje će doprineti u novom pogledu na rat koji je nekako uvek ostao pomalo nedorečen.

Možda će se i sećanje na doktora Rajsa i  naš odnos prema ljudima koji su nam, ničim zaduženi, pomogli u najtežim trenucima, obnoviti upravo i filmom Gorana Vukčevića, “Čujte, Srbi” čija premijera je zakazana tokom dvodnevne manifestacije zakazane za 19. i 20. septembar 2014. godine u Novom Sadu, posvećene Arčibaldu Rajsu.