Zašto volimo „Prijatelje“
Mnoge ljubitelje sitkoma televizija B92 obradovala je pre nekoliko meseci repriznim emitovanjem jedne od najuspešnijih serija – Prijatelja. Ovih dana, za one koji seriju prate u kasnim satima (oko jedan ujutro) serija se završava, a za one koji prate u dnevnoj reprizi, potrajaće još par nedelja, jer se dnevne reprize ne emituju vikendom, pa se malo „kasni“ u dnevnoj varijanti. U svakom slučaju, Prijatelji su emitovani i mnogi su mi rekli da ostaju budni do kasno i da ih sa radošću iščekuju svake večeri. Neki, kao i ja, nisu ovu uspešnu seriju pratili onda kada je emitovana prvi put. Razlozi su različiti, neko zbog toga „što se televizor smeje“, a druge nije zanimala još jedna u nizu veselih serija. I sad, mnogima od svih nas dogodilo se novo otkrivanje Prijatelja. Ostajemo budni, idemo podbuli na posao, jedva se budimo ali uredno gledamo seriju koja se pamti kao jedna od najuspešnijih američkih serija svih vremena. Emitovana celih deset godina, rasla je sa svojim junacima i svojom publikom i postala deo naših života.
Fenomen Prijatelja nije lako objašnjiv. Nije to samo uspešna serija o šestoro ljudi koji žive zajedno i rešavaju uzbudljive i neočekivane situacije, koji zajedno preživljavaju ljubavne i druge životne probleme i koji se čak i međusobno zaljubljuju obećavajući publici uvek neki romantični hepiend. Uz dobru dozu duhovitih replika, smešnih situacija i veselih obrta, ovakva serija obećava dobar provod. Ali, Prijatelji su priča upravo o tome što i naslov kaže: o prijateljstvu, poverenju, ljubavi, vernosti i požrtvovanosti. O porodici koju stvaramo sami, birajući njene članove, o porodici prijatelja koja „no matter what“ zajedno prolazi kroz sve životne izazove. Prijatelji su model koji prija i obećava. Za razliku od serije Seks i grad, koja je počela da se emituje u vreme najveće popularnosti Prijatelja, a za koju su i mnogi najverniji gledaoci primetili da se na kraju svela na „dobro se udati“ naravno u skupim cipelama, junaci Prijatelja nisu toliko glamurozni niti opterećeni modom i luksuzom, pa čak ni komplikovanim ljubavnim „slučajevima“. Prosto, oni su obični ljudi sa realnim svakodnevnim problemima i brigama, koji ponekad ostaju bez posla i novca, koji nekad ne mogu da imaju decu ili ne pronalaze lako srodnu dušu u ljubavi. Znam da će ljubitelji serije Seks i grad reći da je i Keri ostala bez Zverke i da kuburi sa poslom, ali složićete se, „Seks i grad“ je „too good to be true“. Pomalo kao bajka.
Prijatelji nisu samo Rejčel, Ros, Monika, Čendler, Džoi i Fibi, oni su svi mi pomalo, i u tom grmu leži zec, lako je poistovetiti se sa takvim junacima i lako je zaboraviti da su oni samo „fictional characters“. Prijatelji su više kao dobra slika koju bi mnogi od nas voleli da stvore o sebi i svom životu. I to jedna obećavajuća slika, sa kakvom se lako poistovećujemo. Slika zbog koje svoja prijateljstva iz „pravog“ života gledamo kao dragocenosti koje treba najviše negovati i čuvati.
Verujem da će mnogima ova šestorka iz Central Perka nedostajati, da smo se pomalo opet svi zapitali da li će se ikad ponovo sresti za neke nastavke serije i kako će to izgledati. Do tada, ako vam Prijatelji nedostaju, potražite ih na internetu, iznenadićete se koliko postoji snimaka koje niste videli u seriji, koliko snimljenih gafova, štoseva sa snimanja, grešaka, smešnih situacija i dobrih „best of“ kompilacija. Nasmejaće vas još mnogo puta a možda pomalo i rasplakati.
S. Spasić