Brana u zaboravu: knjiga o radu akademika Jovana Turomana
Kažu da se budućnost gradi na prošlosti. A prošlost nas sve manje interesuje. Prođe nam mimo oka, mimo uha, mimo sećanja, mimo misli, bagatelišemo je, jer njen uticaj na sada i danas ne osećamo. Tako ta naša prošlost, slavna, interesantna, istorijska, nekada sudbonosna, sa ljudima koji zaslužuju pamćenje – polako tone u tamu zaborava.
Čuvari sećanja, brana zaboravu često su anonimusi iz naše sredine. Zadivilo ih nečije delo i delovanje, podstaklo u njima želju da sačuvaju sećanje na nekoga koga postepeno pokriva neumitna prašina prolaznosti, bez obzira što beše div u svome vremenu.
Kod nas je još jedna reforma obrazovanja na redu. Počinjemo od početka. A dobrih početaka beše i ranije, sećanje na neke valjalo bi sačuvati. Tako je i sa ličnostima. Ovih dana pojavila se knjiga o jednoj ličnosti naše kulturne prošlosti. To je akademik Jovan Turoman (1840-1915), profesor klasičnih jezika i književnosti na Visokoj školi u Beogradu, autor udžbenika od kojih su neki i danas aktuelni. Autor je takođe profesor klasičnih jezika mr Kosara Ivković, a recenzent kasniji Turomanov naslednik na katedri za grčki jezik prof. dr Miodrag Stojanović.
Kulturni poslenici i prosvetari ocenjivali su svojevremeno Jovana Turomana kao najvećeg klasičnog filologa XIX veka kod Južnih Slovena. To niko nije ni osporavao, a danas o njemu znaju ponešto samo oni kojima je struka ono čime se on bavio.
Izdavačka kuća “Interpres” u biblioteci Posebna izdanja objavila je knjigu “PROSVETITELJ – Život i rad akademika Jovana Turomana”. To je za knjigu priređen magistarski rad Kosare Ivković. Profesorski pedantno, pažljivo izabrano na 220 strana predstavljen je život i rad ovoga čuvenog karlovačkog, novosadskog i beogradskog profesora klasičnih jezika, koji je bitno doprineo i razvoju maternjeg jezika. Ovakva knjiga, knjiga podsećanja i brana zaboravu trebalo je da se odavno pojavi. Ali bolje ikad nego nikad.
Dimitrije Diso Janičić