Kako je Rafael postao žrtva pandemije 2020.
Kada je na svoj rođendan 1520. godine umro, majstor iz Urbina, Rafael, ili Rafaelo Santi (Raffaello Sanzio) napunio je tek 37 godina, a po onome što je postigao u umetnosti mogli bismo mirne duše pomisliti da je dočekao duboku starost. Kao i mnogi drugi genijalni umovi koji su živeli 37 godina (Mocart, Puškin, Van Gog, Rembo, Njegoš, Šejka) u te svoje, za današnje poimanje, zaista “male godine”, sabrao je sva svoja znanja, veštinu, kreativnost, lepotu i raskoš vremena u kome je stvarao. Ostavio je brojna dela, ostavio je i misteriju koja lebdi nad biografijom.
Pola milenijuma od njegove smrti, koju je najverovatnije donela misteriozna groznica, nova misteriozna bolest ophrvala je planetu pandemijski sejući strah, bolest i smrt. Pred našim očima urušavaju se zdravstveni sistemi velesila podjednako kao i siromašnog dela sveta, ljudima se uskraćuje društveni život, kretanje, druženje, bliskost i lični mir, pola planete je u karantinu kako bi se sprečilo brzo širenje virusa.
Pred našim očima smenjuju se slike iz čitavog sveta koje, više od straha, izazivaju jedno opšte čuđenje čoveka današnjice, nenaviknutog na ovakve prizore. U sred potpunog kraha zdravstvenog sistema u Italiji, dramatičnih vesti o broju obolelih i mrtvih, opšteg karantina i izolacije, oni koji su se nekoliko godina unazad pripremali da spektakularnom izložbom obeleže pola milenijuma Rafaelove umetnosti, nisu odustali.
Najveća izložba Rafaelovih dela, koja obuhvata oko 200 slika, crteža i drugih radova, otvorena je 6. marta 2020. godine u rimskom Kvirinalu (Scuderie del Quirinale) Dela za ovu izložbu pozajmili su i Luvr, Prado, Nacionalna galerija iz Vašingtona, londonska Nacionalna galerija, i naravno Galerija Ufici iz Firence, koja je organizator ove spektakularne postavke. Mnoga dela su po prvi put od umetnikove smrti ponovo u Rimu. Već unapred je prodato oko 70.000 ulaznica, a izložba traje do 2. juna 2020. godine.
Ipak, samo nekoliko dana po otvaranju, Italija je zbog širenja virusa morala da donese oštrije mere, te je i ova grandiozna izložba morala da se zatvori.
Izložba posvećena Rafaelovom geniju osmišljena je kao vremeplov od 1520. godine (od smrti umetnika) ka godini rođenja, što nagoveštava i sam naslov: “Raffaello 1520-1483”. Fokus nije samo na Rafaelovim slikama i crtežima, već i na istorijskom kontekstu u kome su nastali, a o čemu svedoče i drugi renesansni artefakti – skulpture, dela primenjene umetnosti i dokumentarna građa. Takođe, osvetljena je i Rafaelova uloga i saradnja sa Vatikanom i vreme pape Lava X, kada je Rafaelova zvezda sijala punim sjajem. Interaktivni sadržaji, nove tehnologije, virtuelne sobe, hologramsko pozorište, proširena realnost i umetnikova radionica obećavali su u najavi ovog velikog međunarodnog projekta jedinstveni umetnički spektakl.
Kada će Italija imati snage da ublaži mere uvedene zbog pandemije koronavirusa, pa time otvoriti vrata kulturnih insitucija, u ovom trenutku je teško reći. Rafaela je tako, kao i pre petsto godina kada ga je pokosila groznica, ovog puta u svoje “žrtve” upisala i pošast koja je napala svet u proleće 2020. godine.
Pošto verujemo u poznatu misao Dostojevskog da će lepota spasiti svet, dodajemo na kraju ovog teksta link za virtuelno upoznavanje sa Rafaelovim delima.
S.Spasić