Prepodobni Roman Slatkopojac, slava mnogih horova i pojaca

Prepodobni Roman Slatkopojac, manastir Vavedenje Presvete Bogorodice, Beograd (pevnica)

Sveti Roman Melod ili Slatkopojac – uvaženi himnograf i hrišćanski svetitelj, koga često crkveni horovi uzimaju kao svog zaštitnika, a u Srbiji i kao slavu hora. Na freskama i ikonama često se prikazuje kako, obučen u stihar (odeždu đakona i čteca) stoji za pevnicom, dok u ruci drži svitak sa tekstom kondaka “Djeva dnes”, a na starijim prikazima obučen u kratki felon crvene boje, koji označava pojca. Prikaz ovog svetitelja na freskama često je povezan i sa freskom Pokrova Presvete Bogorodice, koji se proslavlja istog dana.

Nazvan je “Pindarom ritmičke poezije”, vizantijska muzika je u njemu dostigla svoja najbolja odličja, a Roman Slatkopojac je autor brojnih kondaka  i ikosa za praznike Gospodnje, Bogorodičine i znamenitih svetitelja. Najpoznatija himna posvećena Presvetoj Bogorodici koju je napisao Roman Slatkopojac (Melod) je “Djeva dnes” (na grčkom: Η Παρθένος σήμερον – I Parthenos simeron).

Glavni izvor u kome se spominje Roman Slatkopojac je Minej za oktobar, gde se o njemu kaže:

“Kao milozvučna frula Božanskoga Duha, slavi Boga pobožnim pesmama; i kao svirala Crkve svvima nam nudi svoja slatkoispevana dela i njima veseli sve bogomudre hrišćane. Kao najsvetliji svetionik i kao najtanananije milozvučne gusle, i kao struna poučnih reči Duha, peva nam i jasno poučava sve krajeve sveta, da neućutnim pesmama svaloslovimo jedino svetlo Božanstva…”

Rođen je petom veku, u jevrejskoj porodici koja je primila hrišćanstvo, ili u gradu Emesu ili u Damasku Kršten je kao dečak. Živeo je jedno vreme u Bejrutu gde je postao đakon u crkvi Vaskrsenja. U vreme sukoba sa monofizitima i raskola među hrišćanskim učenjima o prirodi Hrista, seli se u Carigrad u vreme vladavine cara Anastasija, gde služi prvo u Svetoj Sofiji, a do kraja života ostaje pri Kirovoj crkvi Presvete Bogorodice, gde je i sahranjen sa svojom učenikom Ananijem.

Sveti Roman Slatkopojac (Melod) – Minologija Vasilija II (976-1025)- Vatikanska biblioteka

Prema legendi, Roman nije bio pismen i nije umeo da lepo poje. Ali zbog bogougodnog života i vrlina koje je iskazao, Roman je bio drag carigradskom patrijarhu. Zbog toga je navukao na sebe bes klirika, koji su ga ponižavali i podsmevali mu se. Jednom prilikom, negde oko 518. godine, dok je sasluživao u crkvi tokom Badnjeg dana, klirici su ga naterali da sa amvona zajedno sa njima otpeva katizmu iz Psaltira. Znajući da je Roman nepismen i da neće umeti da ispuni zadatak kako dolikuje, time su želeli da ga ponize pred carem. I to im je i uspelo. kada su se svi povukli iz crkvve, Roman je pao ničice pred ikonom Bogorodice, gorko plaćući. Te noći, kada je iscrpljen i uplakan zaspao, u snu mu se javila Bogorodica držeći u rukama mali svitak. Rekla mu je da otvori usta i proguta taj svitak i čim je tako postupio, on se probudio. Kada je došao ponovo u hram, dobio je blagoslov patrijarha da poje sa amvona i tada je slatkim, umilnim glasom otpevao “Djeva dnes Presuščestvenago raždajet, i zemlja vertep nepristupnomu prinosit. Angeli s pastirmi slavoslovjat, volsvi že so zjezdoju putešestvujut: nas bo radi rodisja otroča mlado, prevječni Bog” (Djeva dana Prevečnoga rađa, i zemlja pećinu nepristupnomu prinosi. Anđeli sa pastirima slavoslove, mudraci sa zvezdom putuju: Jer se nas radi rodi kao dete prevečni Bog)

Svi koji su ponižavali Romana bili su postiđeni i zadivljeni njegovim glasom i divnim kondakom koji je otpevao. Prema verovanju, ovo je prvi kondak koji je ikad otpevan. Grčka reč kondak – κοντάκιον – kontakion označava kratku pesmu, koja predstavlja suštinu i značaj  događaja koji se praznuje. 

Prepodobni Roman Slatkopojac živeo je mirno i do svoje smrti 510. godine napisao oko hiljadu kondaka i ikosa.

Srpska pravoslavna crkva slavi ga 14. oktobra.

S. Spasić