Osamdesete: Od panka do pinka

02. Od Beogradskog proleća do panka

• Šezdesete: Ljubav i moda u Beogradu
• Sedamdesete: Hipi era i YU-rok
• Osamdesete: Od panka do pinka

Šarlo akrobata, Vd, Milan, Koja

U Beogradu se osamdesetih godina živelo prilično opušteno, kao da su nejasnoće iz sedemadesetih nestale i kao da se tačno znalo ko, gde i kome pripada. Stabilnost društva u kome se prepoznavao red, rad i disciplina (što je bila krilatica toga doba), gde je manjina mislila i donosila odluke umesto većine (osim ironije i kritike malobrojne intelektualne elite) ni od koga drugog nije bila ometana. Pre Dnevnika u pola osam emitovan je crtani u sedam i petnaest, nakon Dnevnika prikazivalo se „Pozorište u kući“ i svi su bili zadovoljni, ili gotovo svi…

Paket aranžman

Na idiličnom nebu iznad Beograda osamdesetih, pod jakim uticajem svega što je dolazilo iz Londona, novi klinci, siti „pastirskog roka“ i dominacije rok bendova iz Sarajeva i Zagreba potražili su novi način da izraze svoje nezadovoljstvo, ovoga puta preko pank pokreta. Njihov bunt nije imao socijalni karakter, on nisu bili deca radničke klase iz predgrađa, uglavnom su poticali iz uglednih i imućnih porodica. Pank je u Britaniji nastao sredinom sedamdesetih, a već početkom osamdesetih pojavili su se prvi pank bendovi u Beogradu. Jedan od prvih bendova bio je Šarlo akrobata (Milan Mladenović, Dusan Kojić Koja, Ivan Vdović Vd), pa Urbana gerila (Vladimir Arsenijević Vlajsa, Branko Rosic Rosa, Manza i Toske), i Defektno efektni (Slobodan Nešović Loka, Branko Petrović, Dejan Ignjatović, a na samom početku Toni Montano), bend Hipnotisano pile je kasnije preimenovan u Električni orgazam. Dobru energiju koju su emitovali brzo je prepoznala vodeća muzička kuća – Jugoton, koji je napravio dobar poslovni potez izdavanjem albuma Paket aranžman 1980. godine (učestvovale su tri grupe sa po tri pesme, Šarlo akrobata, Električni orgazam i Idoli), kao i album Artistička radna akcija, 1981. godine, u kome su uzele učešće mnoge mlade grupe.

Album Artistička radna akcija

U potrazi za sopstvenim izrazom i identitetom mladi pank bendovi brzo su svoj uticaj proširili i na ostale delove tadašnje Jugoslavije, u Rijeci su se pojavili grupe Paraf i Termiti, u Puli KUD Idijoti, a u Ljubljani Pankrti. Mnoge od pomenutih grupa vrlo brzo su i nestale sa muzičke scene, ali je zanimljivo da su bunt koji su kao jako mladi ljudi gajili i pokušali da izraze preko muzike, u kasnijim godinama ostvarili na drugi način, kao što je to učinio Vladimir Arsenijević preko književnosti, koji je postao i najmlađi dobitnik Ninove nagrade 1994. godine.

pisac i panker Vladimir Arsenijević

Šta se sve dešavalo u Beogradu osamdesetih i šta je pank značio ljudima koji su ga promovisali, pokušali smo da saznamo od tekstopisca Defektno efektnih, Branka Nikolića.

„Pre svega, pank kao pokret potiče iz sredine sedamdesetih. Naravno da je kolevka panka Velika Britanija. Za prvi pank singl smatra se New rose grupe The Damned sa kraja 1976. godine. To je ujedno i godina kada je lavina krenula, a svoj vrhunac je imala 1977. godine. To je godina koja se smatra jednom od najznačajnih u rok muzici.

Sid Vicious, photo by Sfitz, flickr

Pank u Velikoj Britaniji je iznikao iz revolta mladih Britanaca kojima se smučio definisani način života u kojem, po njihovom mišljenju, nije bilo budućnosti za pojedinca. To nezadovoljstvo je pokrenulo čitav lanac događaja. Počelo je da se govori o slabostima društva, o idolopoklonstvu, o nedostatku samopoštovanja. Kroz muzički pravac mladi Britanci su krenuli u svoje oslobađanje ličnosti hrabro i rušilački. To je bila energija koja se brzo prostrla po celoj Evropi pa je tako stigla i do nas. Najviše zahvaljujući Petru Lukoviću i Slobi Konjoviću.

Za razliku od Velike Britanije, gde su postojali mnogobrojni socijalni problemi, ovde se pank razvijao isključivo u muzičkom pravcu. Pojedini izleti pojedinaca izraženi kroz umetnost ili način života ipak nisu imali toliki uticaj kao muzika. To je suštinska razlika između britanskog i jugoslovenskog panka – motiv je bio drugačiji. Koje smo mi nezadovoljstvo mogli da imamo u našim dečijim životima? Imao je samo onaj ko nije imao pažljive roditelje. U školama se dobro zabavljalo, društvo u kraju je bilo super, igranje od jutra do sutra. Te dečje uspomene svako od nas nosi u sebi i nikad ih neće zaboraviti, a posebno ne možeš da zaboraviš bezbrižnost koju si imao kao klinac. Pojava panka u Jugoslaviji bila je prilika da budeš malo drugačiji od svojih vršnjaka. Neki su voleli automobile, neki motore, neki sport, a neko muziku. I odjednom se pojavljuje kratka britka, melodična, buntovna forma koja pokreće i koja te ispunjava. Ne znam za druge ali ja sam sebe u tome našao i ta muzika i ti stihovi, to je bilo ono što me je izgradilo kao čoveka. Naravno, ne samo to ali to je imalo jednu od bitnijih uloga u mom odrastanju i pubertetu. Svako poistovećivanje panka sa nekim zlom bilo je očajnički pokušaj budala da spreči ono što se sprečiti ne može. Koliko je muzika nepobediva pokazalo se u Jugoslaviji. Bez obzira na sve, cela zemlja se ubrzo pretvorila u veliku pank pozornicu. Desilo se upravo ono što su Britanci hteli. Mladi su uzeli instrumente u ruke i počeli da sviraju.“

EKV, autor fotografije Dušan Gerzić Gera

Pank nije dugo egzistirao na muzičkoj sceni Beograda i Jugoslavije, ali je njegov posredni uticaj bio mnogo jači zahvaljujući bendovima koji su nastali ugledajući se na pank. Šarlo akrobata se raspao i legendarni Milan Mladenović osniva bend Katarina II, od koga kasnije nastaje najbolji sprpski bend EKV – Ekatarina Velika. Snaga i autentičnost njihove muzike prepoznata je na prostoru cele Jugoslavije, ne samo Beograda, ali za njene članove nije bila karta spasa (velika kreativnost i stvaralaštvo njenih članova prekinuti su preranim odlascima). Kraj osamdesetih i početak devedesetih, uprkos odličnim albumima i punim salama u celoj Jugoslaviji, bila je donkihotovska borba za članove benda EKV, koju su oni, na žalost svih ljubitelja dobrog roka – izgubili. Devedesete su osim kiča donele i raspad zemlje. Pink kultura zavladala je i ponistila sve sisteme vrednosti, EKV je dugo odolevala pink epidemiji ali sa fizičkim nestankom većine njenih članova nestao je i poslednji istinski otpor pink kulturi.

Kraj

Tanja Petrović Miljković