U sred zime letujte sa pingvinima na Antarktiku

Pingvini na Južnom polu, Izvor National Science Foundation, Photo by Dr Paul Ponganis

Letovanje na južnim morima svakako u svima nama izaziva slike beskrajnih peščanih plaža, sunce, egzotično voće, veseli koktel pored ležaljke i obavezan suncobran. Ipak, poslednjih godina jedna od popularnih “južnih” destinacija nema ništa zajedničko sa rajskim plažama i vrućinom. 

Verovali ili ne, na Antarktik, godišnje ode na odmor oko 30.000 turista. Mnogi od njih su zaljubljenici u avanturu, čarobne pejzaže, netaknutu prirodu, divlje životinje. Postoji i organizovana poseta mestima gde su kampovali raniji istraživači.

Postoji i škola ronjenja, alpinizma, surfinga… Antarktik je mesto čarobne prirode koja ostavlja bez daha. Jedino je mesto na planeti gde još nije bilo rata i gde je okolina u potpunosti zaštićena. U isto vreme, Antarktik je i najviši i najhladniji kontinent, sa najjačim vetrovima.

Led, Izvor: National Science Foundation, Photo by Ken Klassy

Na Antarktiku i nije hladno kako se obično misli, temperature su čak i noću podnošljive, mada na samom Južnom polu temperatura zimi padne do oko minus 70. Iako nam je prva asocijacija led, Antarktik je u stvari, pustinja.

Turisti na Antarktiku, izvor National Science Foundation, photo by Jean Varner

Antarktik je proglašem međunarodnom istraživačkom zonom. Ne postoje gradovi, samo nekoliko desetina istraživačkih stanica, a broj stanovnika varira u zavisnosti od doba godine, od 1000 do 4000 ljudi. Ovi stanovnici su uglavnom tu zbog naučnih istraživanja i nemaju veze sa turizmom.

S druge strane, sedam privatnih turističkih kompanija je osnovalo Međunarodnu asocijaciju turističkih operatora na Antarktiku, čime su postavljeni najviši standardi za putovanje u ovaj veoma osetljiv prirodni rezervat i čime se čuva priroda od zagađenja koje bi mogao da donese masovniji turizam. Ovoj asocijaciji se ubrzo priključilo oko 80 turističkih organizacija širom sveta. Koalicija za Antarktik i Južni okean je tražila da se ograniči broj turista koji mogu doći tokom godine u ovaj deo sveta i vode računa o svemu što pravi neku vrstu zagađenja, sve dotle da mere i zagađenje koje mogu napraviti avioni i helikopteri koji dovoze turiste.

 Najveći broj turista dolazi u letnjem periodu brodom, od novembra do marta, kada se led topi i omogućava prolazak brodova. U tom periodu temperatura može porasti do 14 stepeni a dnevno svetlo traje svih 24 sata. Tokom zime morem se ne može ploviti zbog leda, a 24 sata je noć.

Zapanjujući pejzaži, izvor National Science Foundation, photo by Ethan Norris

Avionske ture su luksuzne i podeljene u više klasa. U zavisnosti od cene može se dobiti stalno mesto pored prozora, ili lošija mesta sa kojih se lošije vidi pejzaž. Glavni doživljaj je ipak obilazak čudesne obale brodom i povremeno iskrcavanje na kopno. Naravno, stroga pravila o ostavljanju otpadaka i poštovanju živog sveta se moraju poštovati. Visoke kazne mogu vas zadesiti samo ako u nekoj šetnji, na primer, presečete put grupi pingvina i ne propustite ih da prođu prvi.

Turizam pomešan sa avanturom, svakako je nešto što se doživi jednom, ali se bar na Antarktiku, poslednjem nedirnutom mestu planete Zemlje ipak još uvek zna ko je domaćin a ko su nezvani gosti. Dok se to sve poštuje i turizam na Antarktiku bi mogao da se toleriše. Za prosečnu cenu od 5000 dolara i iz mesta Ušuaja u Argentini, odakle kreće većina brodova, možete u poseti Južnom polu provesti desetak dana i uživati u najčudesnijem krajoliku na svetu.

Suzana Spasić