Zadužbina Nikole Spasića
U centru Beograda, na neparnoj strani Knez Mihailove ulice, skoro od početka do samog kraja, mogu se zapaziti velelepne palate najvećeg dobrotvora privrede i zdravstva Nikole Spasića. Testamentom je svu svoju imovinu ostavio za osnivanje Zadužbine koja danas nosi njegovo ime, a koja je bila namenjena za razvoj zdravstva, privrede i obrazovanja.
Nikola Spasić je bio predsednik Beogradske berze, predsednik Saobraćajne banke i član Upravnog odbora Narodne banke Kraljevine Srbije. Odlikovan je Takovskim krstom 4. reda i Ordenom Svetog Save 3. reda. Karijeru je počeo kao proizvođač opanaka u sopstvenoj radnji, u današnjoj Knez Mihailovoj. Vredno i danonoćno radio je sa prvom ženom Leposavom u dvorišnoj kući u kojoj su živeli. Zbog kvaliteta i niske cene, ova radnja se brzo pročula po gradu. Brinuo je o najmanjim detaljima prilikom izrade opanaka i znao je šta mušterije žele, pa su zbog toga oni postali veoma traženi i kod srpskog i turskog naroda. Zapamćen je kao veoma skroman, štedljiv i mudar čoveka, koji nije odlazio u kafane, a njegove savete su savremenici rado želeli da čuju.
Bio je patriota i veoma human čovek. Tokom Prvog balkanskog rata otvorio je improvizovanu bolnicu u zgradi Uprave fonda. Lekovi i hrana nabavljani su na njegov račun. Nakon rata i zatvaranja bolnice, sav inventar poklonio je Srpskom crvenom krstu. Na predlog svoje žene da se pomogne srpskim vojnicima, osnovao je „Dom srpskog invalidskog fonda Sveti Đorđe – Zadužbinu Nikole Spasića“.
Pomagao je i učenicima i školama. U dvorištu Paliluske osnovne škole podigao je „Đačko sklonište“. Bilo je to sklonište za siromašnu decu, čiji su roditelji za nadnice radili danonoćno. Dodeljivao je i novčanu pomoć koja je isplaćivana kao nagrada najboljim đacima.
Spasić je testamentom iz 1912. godine ostavio svoju imovinu društvu za „opšte privredne ciljeve“ naglašavajući da se ona ne sme prodati ili zadužiti. Zadužbina je počela da radi po odobrenju kralja Aleksandra 1922. godine.
Posle smrti Nikole Spasića i prema njegovoj želji, Zadužbina je sagradila Gradsku bolnicu u Beogradu koja je u to vreme bila najmodernija i lečila je samo siromašne građane, bolnice u Kumanovu i Krupnju i Dom za iznemogle građane u Knjaževcu. Sve ove bolnice predstavljaju poklon Nikole Spasića narodu. Pred Drugi svetski rat Zadužbina Nikole Spasića je po vrednosti bila jednaka Nobelovoj i bila je u funkciji koju je zamislio i zaveštao ovaj veliki privrednik.
Zadužbina je finansirala rad domaćičkih škola, koje su osposobljavale devojke da obavljaju kućne poslove i da vode porodice. Finansirala je i podizanje voćnjaka i vinograda, a neke sorte grožđa su prvi put donete u Srbiju zahvaljujući Zadužbini.
Nepokretnu imovinu Zadužbine čine palate u Knez Mihailovoj 19, 33, 37 i 47 koje se prostiru i u delu ulica Obilićev venac, Đure Jakšića, Vuka Karadžića, Kralja Petra i Nikole Spasića. Posle II svetskog rata, celokupna imovina je nacionalizovana. Danas se u ovim zgradama nalazi oko 80 lokala, 70 stanova i nekoliko kancelarija. Zadužbina se svih godina borila da joj se vrati ono što joj pripada i što je Nikola Spasić ostavio za njeno osnivanje, u čemu je delimično i uspela.
Upravitelj Zadužbine Nikole Spasića, Vojin Đekić objašnjava da imaju probleme zbog zgrada u kojima su useljeni stanari, kao i lokala od kojih opština Stari grad i Grad Beograd uzimaju prihode.
„Opština Stari grad tvrdi da je ceo kraj kao i zgrade u Knez Mihailovoj kulturno dobro i da ne bi trebalo da se vraćaju stanovi u naše vlasništvo. Nama je pre tri godine vraćeno 5 400 kvadratih metara u Knez Mihailovoj broj 47. i 19. Borimo se da se vrate lokali i stanovi, da bi ispunili Spasićevu poslednju želju – da novac od zakupnina dajemo u dobrotvorne i privredne svrhe”, kaže Đekić.
Međutim, u palatama u Knez Mihailovoj koje su vraćene Zadužbini, žive zaštićeni stanari koji plaćaju beneficiranu zakupninu, koju određuje država, a cene zakupnine su niže od 7 do 10 puta od tržišnih cena.
Đekić je objasnio da je donet novi zakon ove godine, kao i da se nada njegovom izvršavanju.
„Po novom zakonu država treba da iseli stanare iz zgrada koje pripadaju Zadužbini u roku od 10 godina. Stanarima bi trebalo da se ozbezbede novi stanovi koji bi mogli da otkupe po nižim cenama. Jedva čekamo taj dan, koji će svima doneti koristi“, rekao je upravitelj Đekić.
Upravitelj Đekić kaže da je u obilasku stanova video da su zapušteni i da će im biti potrebno dosta sredstava za renoviranje ako se stanari isele.
Uprava Zadužbine Nikole Spasića je i do sada ostvarivala ciljeve koje je Nikola Spasić naložio ali u manjem obimu, zbog manjih prihoda jer se cela imovina Zadužbine ne nalazi u njihovom vlasništvu.
Zadužbina je godinama poklanjala medicinsku opremu bolnicama u Srbiji i nagrađivala studente Medicinskog i Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Do sada je ovu prestižnu nagradu dobilo 230 studenata.
Jovana Pešić
Tekst je nastao u okviru projekta “Mapiranje skrivene kulturne baštine Beograda – Vodič kroz skrivenu baštinu beogradskih opština“, koji je sufinansiran iz budzeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Službe za informisanje. (UNS Press Centar i Avant Art magazin)