Zanimljivosti o operi (prvi deo)

“Armide”, opera Žan Batista Lilija, u pariskom Pale Rojalu 1761.

Termin “opera” dolazi od latinske reči opus ili “rad”. Termin “sapunska opera” ili “sapunica” prvi put je zabeležen 1939.godine, a odnosio se na radijske emisije koje su sponzorisali proizvođači sapuna.

Opera je izvorno bila dvorska zabava, te se od početka koristila za prikazivanje bogatstva i sjaja monarha ili aristokrate.

 Opera je nastala iznenada, krajem šesnaestog veka, na dvorovima severne Italije. Iako su i pre toga prikazivane drame uz muziku, nije zabeleženo kako je to izgledalo. Opera je renesansni fenomen. Prva opera komponovana je 1598. godine. Bila je to Dafne Jakopa Perija iza koje je ubrzo došla i njegova Euridika (1600), a koja je prva opera preživela do danas.

Mocart, Figarova ženidba, scena iz 19. veka

Tokom sedamnaestog veka, ženama nije bilo dozvoljeno da pevaju na sceni, čak ni u horu. Kastrirani muškarci, castrati, pevali su umesto ženske glasove sopran, mecosopran i alt. Jedan od najčuvenijih kastrata bio je Baldasare Feri (1610-1680). Toliko je bio popularan da su ga dočekivali nekoliko kilometara izvan grada da bi mu kočiju napunili cvećem.

Prve opere koje su se izvodile u Francuskoj počev od 1645. godine bile su italijanske. U to vreme Francuzi su više cenili balet nego operu, te je i francuska opera tog doba poprimila nov oblik operskog baleta.

Prva operska kuća, San Kasijano, otvorena je u Veneciji 1637. godine, gde je “otac opere” Klaudio Monteverdi koji je, prelazeći sa više dramske u više muzičku operu pomogao da Venecija postane prestonica opere.

Volfgang Amadeus Mocart (1756-1791) svoju prvu operu Bastijen i Bastijena napisao je sa samo 12 godina.

Ludvig van Betoven (1770-1827) je napisao samo jednu operu – Fidelio, a na njoj je radio jedanaest godina. Izvedena je 1805. godine, u vreme kada je kompozitor potpuno ogluveo.

Đoakino Rosini (1792-1868) napisao je jednu od najpoznatijih svojih opera – Seviljskog berberina – za samo dve nedelje.

Gaetano Doniceti napisao je jednu od najpoznatijih operskih scena ludila u  Lučiji od Lamermura inspirisan pričom Valtera Skota Nevesta od Lamermura.

Emanuel Šikaneder, libretista Čarobne frule, kao prvi Papageno, 1791.

Mocart se priključio masonima 1784. godine i napisao je nekoliko kantata za njihove ceremonije. U operu Čarobna frula uneo je masonske ideje o mudrosti, prirodi, prijateljstvu i žrtvi. Njegov libretista Emanuel Šikaneder bio je takođe mason. Mocart je umro devet nedelja posle premijere Čarobne frule, a neki smatraju da je ubijen jer je njegova opera otkrila tajne društva.

Prsten Nibelunga Riharda Vagnera (1813-1883) je ciklus od četiri opere – Rajnsko zlato, Valkira, Zigfrid i Sumrak bogova. Obično se izvode odvojeno, ali Vagnerova ideja bila je da se izvode u nastavku. Kada se neka operska kuća odluči na ovako komplikovan zadatak, Prsten Nibelunga postaje najduža opera na svetu, koja traje više od 14 sati, a uključujući pauze i oko 18 sati. Vagner je ovo remek-delo pisao preko trideset godina.

Vagner je uspeo za života da dobije i sopstvenu opersku kuću – Bajrojt (festivalsko pozorište), koje je bilo dom njegovom ciklusu Prsten Nibelunga. Za “vagnerijance” Bajrojt je sveto mesto gde se svake godine dolazi na hodočašće na kome se sluša i gleda Vagnerova muzika.

La Scala (Skala) – operska kuća u Milanu koja je osnovana 1778. godine, poznata je po tome da ima publiku koju je najteže zadovoljiti. Ova publika poznata je po tome da ume da natera pevača da peva i peva sve dok ne otpeva savršeno.

Posle nastupa Plasida Dominga u naslovnoj ulozi Verdijevog Otela u Beču 1991, publika je aplaudirala sat i dvadeset minuta, što je svetski rekord u dužini aplauza.

U operi je uobičajeno da se na kraju viče bravo pevaču, a brava pevačici. Ako biste da pohvalite više pevača, uzviknite bravi, a ako su na sceni samo pevačice, onda uzviknite brave …

(nastaviće se)