Željka Bašić-Savić: Dobro sam
I tako….…
ne vredi….
da zavirujes u neodsviranu priču,
zapomažeš bežeći od očekivanog,
sunovraćuješ se moleći nežnost pohabanu.
Da razbijaš oko na oštrom ramenu,
produžavaš ruku do zaturenog traga,
okrećeš glavu ka trošnom svicu,
otrčiš pre no što vrisneš.
Da hirovito baciš sve zatraženo.
Da se upinješ da prepoznaš praznu zavetrinu,
da se šareno osmehuješ muku,
da skačući roniš u sive visine,
da se trsiš da pobediš lepršavog leptira,
da se ranjavaš mislima onih koji bi morali da te vole,
da zavijaš tugu u uvijeni stomak.
I tako,
shvatiš,
Da treba da pokriješ oči svetlošću,
da spališ ruke u moru provrelom.
Da ne daš zaturenim mislima da urlaju,
da prežališ zagorelo juče,
da obgrliš prašnjavi mulj iznad sebe.
Da obamrla sećanja obojiš bolnim bojama,
otreseš sa glave mutne glasove,
da kažeš….
Dobro sam.
Željka Bašić-Savić