Daj vino, ne dam vino iliti treba nam kultura
Piše: Željka Bašić-Savić
Već tri dana mi jedan događaj – eksces, dogodovština, anegdota, nonsens, pizdarija – ne da mira. Elem, došla moja ćerka kući i kaže: E, da ti ispričam jednu stvar koju ti ne voliš kod Nemaca.“
Dakle, ona je te večeri bila na, u Nemačkoj tako popularnom
grilovanju. Čim dođe lepo vreme Nemci se hvataju obližnjih zelenih površina, kojih im bogu hvala ne nedostaje, jerbo im je
Adenauer, kad je nekoć bio gradonačelnik, pošumio ceo Keln i okolinu, i griluju, odnosno roštiljaju, da sve pršti. Tako je moje „dete“ te večeri otišlo na dimnu zabavu koju je šef radnje u kojoj je ona nekada zarađivala džeparac, priredio za svoje saradnike. Međutim, vreme je ovog leta i u Nemačkoj nestabilno, odnosno pogotovo je u Nemačkoj nestabilno, pa je veselu ekipu, nakon što su se prvo sklanjali u hlad da ih sunce ne bi spržilo, omanja oluja proterala iz dvorišta.
Šef ih je gostoljubivo (jer, to se ne podrazumeva samo po sebi) pozvao u svoj elegantni stan od 100 kvadrata. Pri tom ih je zamolio da pre ulaska poskidaju cipele. Jer…Ma, u redu je, poslušali su bez pogovora ili zadnjih misli. Zatim ih je pitao šta će da piju. Moja ćerka je odmah zatražila šampanjac koji mu je te večeri lično donela. Ostali su se usaglasili oko belog vina. Svi osim jedne mlade žene, koja je pitala da li ima možda crno vino. Čovek, domaćin, mladi šef, dobrostojeći Nemac je rekao: „Paaaaaaa, ne, odnosno da, ali znaš….nisam siguran da želim tako olako da ga protraćim.“ Tako bi nekako glasio direktan prevod reči koju je upotrebio. Još je naglasio da je to skupo vino! I rekao joj da to ne shvati lično. Ponudio je da ode da vidi da nema neku malo jeftiniju flašu. Žena, koja radi u njegovoj luksuznoj butigi za vino, ulje i sirće samo iz hobija jer je veoma dobro materijalno obezbeđena, rekla je da će ipak piti belo vino. Šef je bez ikakvog oklevanja nastavio da sipa belo vino koje je nekih 30 evra jeftnije od onog koje je životom i čašću branio. Nije stvar naravno u nemanju, njegova plata bi mu omogućila da svake večeri u potocima deli gostima skupa vina…
Stop uništavanju kulture, protest
Da se razumemo, ja se za više od 20 godina u Nemačkoj nisam navikla kada neko, čak vrlo civilizovano i biranim rečima, pokaže da je škrt, proračunat i da rangira ljude po upotrebnoj lestvici. Mene to užasava i imam želju da odgovorim burno, čak i kad se ne radi o meni ili o nekome meni bliskom. Ali koga briga što ja odskačem od poda na ovakav način ugošćavanja, ponašanja, ponižavanja, zajebavanja. Nemci to ne rade. Niko te večeri nije bio ljut. Šta su mislili, to je druga stvar. Nije došlo do sukoba, nije došlo do majkemajčinogspominjanja. Međuljudski odnosi su izdržali tešku probu. Niko se nije uzbudio i potresao, jedino je moje dete iskočilo i „neumesno“ dobacivalo. No, ni to nije problem. Navikli su oni, jerbo ona je iz Srbije! I sad dolazimo do onoga što mene muči. Druga kultura!
U Srbiji bi domaćin, kao što znamo, na trpezu izneo sve što ima i još bi dodao i ono što nema! Ali te ne bi odveo u muzej, ni u pozorište, ni na koncert. Nema, ne može se, ima drugih prioriteta!
Možete misliti šta bi Nemci rekli da im neko ukine (sredstva za) kulturu, kako bi presavili tabak, kako bi tražili smenu Endži Merkel, kako bi zasipali sud tužbama, kako bi lako našli u zakonu sve argumente da se odbrane i da dokažu da im bez kulture života nema. Ili, kako bi se bunili da sa platom koju dobijaju ne mogu da kupe hranu za decu. Sve “u fino”, demokratski. Svako ima pravo da kaže šta misli. Reč je o umetničkoj, odnosno građanskoj slobodi. Ali, malo njih bi se u vremenima krize bunilo što su na protestu zbog ubijanja kulture po nečijem mišljenju bili samo umetnici koji imaju para. Teško da bi neko naknadno seirio što se organizatori nekog protesta nisu dobro organizovali. Na Nemce bi ličilo da tolerišu svačije pravo na pobunu. Pogotovo ako je dogorelo do nokata.…… Da li smo se razumeli?
Ovaj Nemac iz gornje priče ne da vino jer mu se može. A šta se to može građanima Srbije osim da nekome ponude zadnju koru hleba. Evo, moja drugarica iz Beograda vapi da joj neko objasni koji su to prioriteti zbog kojih ukidaju kulturu u Srbiji? Ona kaže da nema razlike između nje i
Miroslava Miškovića. Jer i ona živi u zatvoru. Živi u duhovnoj bedi. Noj je jasno da bez civilizacijskih tekovina, pozorišta, koncerata, izložbi, muzeja, ne postoji zemlja koju će da prime u Evropu i u budućnost.
Željka Bašić-Savić