Direrova povorka u Beogradu

Albreht Direr: Autoportret sa jastukom, 1491-1492, Muzej Metropoliten, Njujork

Posle dvadesetak godina, Beograd, a kasnije i Novi Sad, imaće priliku da vide grafičke radove jednog od najvećih umetnika svih vremena, Albrehta Direra (1471-1528) i njegovih učenika i savremenika. Izložbu „Trijumfalna povorka cara Maksimilijana I“ do sada je u desetak gradova Evrope predstavio Istočnoslovački muzej iz Košica. Izložbu čini 138 grafičkih listova – prvu grupu čini 20 grafičkih listova Albrehta Direra i 74 ostvarenja njegovih savremenika, a drugu grupu čine 44 lista čuvene kompozicije „Trijumfalna povorka cara Maksimilijana I“.

Ovo čuveno delo nastalo je kao nardžbina samog cara, a realizacija je poverena najboljim umetnicima tog doba – Albrehtu Direru, njegovim učenicima i savremenicima.

Car Maksimilijan, „poslednji vitez“ bio je bliži renesansnom idealu kulturnog, široko obrazovanog, univerzalnog čoveka, nego uobičajenoj slici srednjovekovnog vladara. Pisao je autobiografske spise, a duborezi koji ilustruju njegovu knjigu Freydal nastali su u Direrovoj radionici 1516. godine. Već u to vreme čuveni majstor iz Nirnberga, Albreht Direr, održavao je veze sa imperatorom Maksimilijanom i njegovim dvorom još od 1512. godine, ali je portret cara načinio tek 1518. godine kada su obojica bila gosti na saboru u Augzburgu. Tom prilikom, car je Direru pozirao za crtež na osnovu kog su kasnije, tek posle careve smrti, izrađene jedna gravira i dve slike, koje su ukrašavali i pohvalni spisi pisani na latinskom jeziku. Car nije odoleo slavi umetnika i poželeo je da mu poveri i rad na monumentalnom delu koje je trebalo da proslavi carsko ime i dinastiju Habzburga.

Albreht Direr: Vitez, Smrt i Đavo, 1513, duborez, Nacionalna galerija, Vašington

Car Maksimilijan I je tako postao prvi vladar koji je veoma ozbiljno shvatio masovnost i moć štampe. Odabrao je duborez kao medij kojim će ostaviti lični spomen za potomstvo, u vidu dve monumentalne narudžbine: Trijumfalni svod (Maksimilijanova bazilika) i Trijumfalna povorka. Imao je ideju da ove ogromne konstrukcije u duborezu izloži u bibliotekama, arhivima i umetničkim zbirkama širom carstva.

Trijumfalni svod ili Maksimilijanova bazilika, površine oko deset kvadratnih metara, koja sadrži 192 pojedinačna bloka za otisak, predstavlja najveći duborez ikad napravljen. Ovaj veliki posao nadgledao je Direr, a realizovao tim umetnika i modelar Hijeronimus Andrea. Dva najistaknutija stuba uradio je tada čuveni majstor iz Regensburga Albreht Altdofer, a centralni stub sa carskim porodičnim stablom i prestolom na vrhu, na kome sedi Maksimilijan, uradio je Albreht Direr.

Drugo ogromno delo, Trijumfalna povorka, sastoji se od 137 duboreza, koji u nizu obuhvataju čak 55 metara dužine. Direru se pripisuje deo Velika trijumfalna kola, završen 1518. godine.

Najlepša dela koja je Direr realizovao za cara nalaze se kao crteži na marginama imperatorovog Molitvenika, koji je bio predviđen kao poklon viteškom redu Sveti Đorđe. Direr je crteže izvodio samo u jednoj boji – crvenoj, zelenoj ili ružičastoj.

Godine rada za cara Maksimilijana i brojne obaveze koje je u to vreme imao, ipak nisu Direra sputavale u radu i na drugim delima. Tokom tih godina, Direr je uradio i četiri velika ciklusa duboreza – Velika pasija, Život Bogorodice, Mala pasija i Graviru Stradanja. Već 1513. i 1514. nastale su majstorske gravire Vitez,Smrt i Đavo, Melanholija I i Sveti Jeronim u svojoj ćeliji o kome je pohvalno pisao i Đorđo Vazari.

Albreht Direr: Rhinoceros (Nosorog), 1515, Britanski muzej, London

U Beogradu će na izložbi u Konaku kneginje Ljubice, koja se otvara u petak, 4. septembra i traje do kraja oktobra 2015. godine (kada se seli u Novi Sad), biti prvi put izložena kompozicija „Trijumfalna povorka“. Većina drugih dela na ovoj postavci takođe je prvi put u Srbiji, a publika će imati zaista izuzetnu i retku priliku da vidi i listove „Sveti Mihailo u borbi sa aždajom“, „Rat anđela“, „Vitez, smrt i đavo“ i mnoga druga dela, a među njima i čuvenog „Nosoroga“ o kome legenda kaže da ga je Direr nacrtao a da ga nikada nije video, samo slušajući priče i verovatno gledajući neke skice koje su trgovci doneli u Nirnberg. U Evropi u to vreme više od hiljadu godina nije viđen nijedan nosorog (Rhinoceros) ali genijalnom umetniku pošlo je za rukom da ga verno i impresivno prikaže.

Ne propustite povorku Direra i drugih sjajnih umetnika koja prolazi kroz Srbiju i posetite ovu izložbu koja se zaista ne događa svaki dan.

Suzana Spasić