Sančo Pansa, naš savremenik
Nenad Nikolić, SANČO, Institut Servantes, Beograd, od 6. februara do 1. marta 2020. godine, izložba slika, crteža, grafika i video materijala.
Neobična, duhovita, večna priča o Don Kihotu i njegovom vernom pratiocu Sanču Pansi dobila je večeras novo lice u Institutu Servantes u Beogradu, kojom Institut počinje izložbenu 2020. godinu. Odabrali su ono što je možda najpoznatije iz španske kulture, neprolazno delo pisca po kome Institut nosi ime, Migela de Servantesa, ali predstavljeno delima slikara i grafičara Nenada Nikolića.
Nenad Nikolić je “Veleumnog mladića Don Kihota od Manče” prošetao kroz mnoge godine i kroz različite izložbe u zemlji i inostranstvu. Bavio se njegovim likom, predstavljao ga u raznim situacijama, predelima, promišljao njegovu sudbinu i produbljivao svoj odnos prema besmrtnom Servantesovom delu (da podsetimo, da je uz Bibliju Servantesov roman najčešće štampana knjiga na svetu). I ni sam Nenad Nikolić, izgleda, nije sanjao da ga, neizbežno, uz “viteza tužnog lika” Don Kihota, iz prikrajka vreba i drugi takođe glavni junak ovog dela, onaj narodski, priprosti ali oštroumni, onaj koji verno prati viteza koji veruje u ideale, i mada pokušava da ga “dozove pameti”, da ga urazumi, ipak veruje u njega i na kraju razume idealizam i plemenitost svog gospodara. Servantes je i čitaocima nametnuo istu ulogu, da kao Sančo Pansa, sve “ludosti” i nerazumne želje Don Kihota dočekuju sa beskrajnim simpatijama i sa divljenjem. I mada često čujemo da je svako od nas ponekad bio Don Kihot, jurišao na vetrenjače ili verovao u neke svoje ideale, i te kako smo svi mi bili još češće upravo Sančo Pansa.
Nenad Nikolić upravo nam to govori i svojim opusom posvećenim Sanču. Kako sam navodi, pozabavio se tom ličnošću koja je itekako bitna i ima svoju autentičnu “narodsku” pamet, samosvojnost, svoj moral i svoje maštarije. I na kraju, taj prosti “štitonoša i prijatelj”, kako ga Don Kihot naziva, i sam, osvešćen na kraju putešestvija, dolazi do mudrog saznanja da se ne mora ići u neke daleke krajeve da bi se “pronašla” sreća, jer ona je često tu, pored nas. Zbog toga je Sančo slika i prilika svih nas, više i od Don Kihota, i podseća nas na veliku istinu koju često zaboravljamo. On je ravnoteža Don Kihotu i ravnoteža u životu. On nije idealan, a ni na Nikolićevim radovima nije idealizovan. Debeljuškast, komičan, pomalo zapušten, Sančo Pansa pleni svojim dobrim licem i svojom prostosrdačnošću.
I ta slika Sanča Panse postaje slika isto toliko savremenog sveta koliko i onih udaljenih viteških vremena. A Nenad Nikolić se i sam pita šta je, ako je već Don Kihot bio lud i otkačen, nateralo Sanča (osim što mu je obećano imanje) da kao omađijan krene za “ludakom”. U toj potrazi za celovitošću bića, za principom dvojstva jina i janga, za ravnotežom, prepoznajemo Sanča Pansu kao našeg savremenika, jer i mi danas sledimo svoje vođe, i mi danas zažmurimo na lažna obećanja i pored zdravog razuma nosimo u sebi i taj “lov na sreću, pa i pohlepu”, kako nam Nikolić saopštava u katalogu… I još se pita – da li su velike avanture pokrenute prozaičnom željom za nalaženjem koristi, bogatstva, otimanjem tuđeg, uz često “kolateralnu štetu” u ljudskim žrtvama… Istorija, velika učiteljica, daje potvrdan odgovor.
Za početak, posetite izložbu SANČO u Servantesu i otkrijte zašto je na otvaranju bilo toliko publike da se jedva prolazilo kroz galeriju. Pored brojnih crteža, grafika, slika, autor je sa svojim kreativnim timom (Grupa POMAK – Poroična manufaktura kreativiteta – Olga Nikolić, Aleksandar Nikolić, Svetlana Nikolić) pripremio i odličan film “Sančo Pansa na Kosančićevom vencu”. U stvaranju foto i video materijala koji će vas sigurno zabaviti učestvovali su i Dragan Suljić (kao Sančo Pansa), Dragan Ćećez i Dragan Dimić. Verujemo da ćete se zabaviti i nasmejati, ali i zapitati koliko smo svi mi Don Kihot a koliko Sančo Pansa.