Fanuropita za “izgubljeno-nađeno”
Fanuropita je stara grčki obredni posni kolač, koji se tradicionalno pravi veče pre 27. avgusta, kada se u Grčkoj proslavlja Sveti Fanurije (Grčka pravoslavna crkva pridržava se Milankovićevog kalendara, kod nas se Sveti Fanurije obeležava 9. septembra). Kolač se ujutro nosi prvo u crkvu na liturgiju, a zatim se podeli komšiluku i prijateljima. Fanuropita se pravi još od 14. veka, kada je ikona ovog sveca pronađena neoštećena među zidinama razrušene crkve među takođe tada razrušenim zidinama grada Rodosa. Pronađeno je mnogo ikona, ali samo jedna se izdvajala, jer je bila neoštećena, a predstavljala je mladog sveca obučenog u uniformu rimskog oficira, koji u levoj ruci drži krst a u desnoj zapaljenu sveću. Mitropolit Rodosa Nil je pročitao jasno ispisano ime sveca, koji se zvao Fanurije. Oko svečevog lika oslikano je dvanaest predstava stradanja kojima je ovaj mladić bio izložen.
Proučivši ovu pronađenu ikonu, mitropolit Rodosa Nil (1355-1369) odlučio je da obnovi crkvu i kako od vladara Rodosa nije dobio dozvolu, otišao je u Carigrad kod sultana koji je dozvolio da se crkva podigne. Crkva Svetog Fanurija u gradu Rodosu danas je jedna od najstarijih sačuvanih crkava u ovom gradu.
Mladi rimski ratnik, poreklom Grk, Fanurije, najverovatnije je živeo u drugom veku, kada je mučenički postradao za veru Hristovu. Priča kaže da je Fanurijeva majka bila grešnica i loša žena i da se za njenu dušu niko nije molio. Fanurije je mnogima pomagao i pre nego što je stradao obećao je da će se moliti pred Gospodom i pomoći svima koji od njega to budu tražili ako se pomole za spasenje i pokoj duše njegove majke.
Fanuropita se pravi upravo u čast majke svetog Fanurija. Njegovo ime asocira i na grčku reč “fanereno” koja znači “otkrivam, pokazujem” te možda otuda i verovanje da ovaj svetac pomaže u traganju za nečim izgubljenim. U današnje vreme, tumači se uglavnom kao pomoć pri pronalaženju materijalnih stvari koje su izgubljene (te nas mediji povremeno podsete da se pomolimo Fanuriju kad na primer izgubimo ključeve ili novčanik i slično), a pomoć Svetog Fanurija odnosi se i na traženje i pronalaženje izgubljenih duhovnih stvari, izgubljenih članova porodice, možda izgubljene vere i tome slično.
Ima varijacija recepta za fanuropitu, ali ono što je važno da se uvek pravi od sedam ili devet sastojaka, da je posna i ako se namenjuje za dan praznika Svetog Fanurija, ili za umoljavanje sveca za pomoć, obavezno se osvešta u crkvi, onda se podeli drugima, a ostatak jede onaj koji moli sveca.
Za pitu je potrebno spremiti šolju soka od pomorandže (ili vode), pola šolje maslinovog ulja (za lakšu varijantu može i biljno ulje), šolju šećera, kašičica cimeta, pola kašičice karanfilića, kašičica sode bikarbone, pola kilograma brašna, pola šolje suvog grožđa i šolja izlomljenih oraha, ili badema. Umesto oraha ili badema, može se koristiti i susamovo seme koje se pospe po kolaču pre pečenja. Samo je važno voditi računa o tome da ima ili sedam ili devet sastojaka. Sve se to pomeša, ispeče i ohladi, a onda se iseče na 40 parčića kojima se posluže ljudi u okruženju.
S. Spasić