Ilustracija – od pećine do digitalne slike

Miroslavljevo jevanđelje, Narodni muzej, Beograd

Miroslavljevo jevanđelje, zastavica sa jevanđelistima, detalj, Sveti Luka, fol 1V, Narodni muzej, Beograd

Davnih dana, Leonardo da Vinči je ovako rekao:

“Vi koji želite da rečima predstavite čoveka ili sve aspekte po kojima se taj čovek pamti, odustanite od te ideje. Što detaljnije ga opišete, više ćete zbuniti čitaoca i više ga razdvojiti od saznanja. I zbog toga je neophodno nešto nacrtati da bi se opisalo”

 

Da li ste se ikada pitali kako su izgledale prve ilustracije? Stvar ide unazad sve do pećinskih slika na kojima su ljudi oslikavali svoj svakodnevni život. Praistorijska umetnost na steni predstavlja najveće svedočanstvo o umetničkim spoznajnim i kulturnim počecima civilizacije. Ova umetnost se može naći u većini zemalja sveta, na mestima kao što su pećine, čak i na visokim planinama. Do sada je u pećinama pronađeno više od deset miliona figura ili drugih motiva, a stalno se otkrivaju novi.

iluminacija

Umetnost iluminacije

Ilustrovanje knjiga došlo je do izražaja po otkriću prese za štampanje, ali kulture Istoka – japanska i kineska, već su mnogo ranije počele da koriste drvoreze kako bi se ukrasile rukom pisane knjige. Ilustracije se mogu pronaći i u knjigama najstarijih vremena, u vidu iluminacija i minijatura. Iluminacije svoje početke imaju još u starom Egiptu, gde su se svici pergamenta ukrašavali slikama. Mogu se naći i u grčkim i koptskim knjigama iz četvrtog veka pre nove ere. Najznačajniji razvoj iluminacije doneo je srednji vek. Pisanje i oslikavanje rukopisa iziskivalo je mnogo vremena – ponekad i po nekoliko godina. U doba romanije pojavljuju se iluminacije Biblije i verskih knjiga. Za nas najznačajnije, Miroslavljevo jevanđelje iz 12. veka, najlepši je primer srpskogg iluminiranog rukopisa. Iluminacije su rađene živim bojama, često ukrašavane i zlatom.

Kada je otkrivena štamparska presa, umetnost iluminacije je počela da izumire. Zamenjuju je tehnike graviranja, litografije, linorezi, duborezi, drvorezi.

Avanture Toma Sojera

Mark Tven, Avanture Toma Sojera, 1876, Kongresna biblioteka, Vašington

Zlatnim dobom ilustracije smatra se period krajem 19. i početkom 20. veka. To je bilo vreme novina, časopisa, raznih priručnika i na kraju knjiga. U knjigama i časopisima se pojavljuju brojne ilustracije. U Velikoj Britaniji postaju popularni i ilustratori dečjih knjiga, te su tako bajke braće Grim ili knjige Luisa Kerola dobijale potpuno novo ruho u kome su deca uživala. Prva dečja ilustrovana knjiga, doduše, objavljena je još 1658. godine, zvala se Orbis Pictus i bila je nešto kao dečja enciklopedija. Ilustrovana je drvorezima. Mala lepa džepna knjiga iz 1744. godine bila je prva knjiga ilustrovanih pripovedaka. Jedna od najuspešnijih dečjih ilustrovanih knjiga svakako je bila dobro poznata Alisa u zemlji čuda Luisa Kerola iz 1866. godine.

Tokom problematičnih godina svetskih ratova, rad ilustratora bio je fokusiran na propagandne postere i letke. Od sedamdesetih godina 20. veka do danas, fotografija postaje dominantna u medijskom svetu, te ilustracija gubi svoje vodeće mesto u magazinima i knjigama. Kraj 20. veka bio je vrlo loš period za ilustraciju, mada je sve brži razvoj računara, programa za crtanje i obradu slika (Fotošop, Ilustrator i slični) doveo do toga da se i umetnosti ilustracije pristupi na jedan novi način. Digitalna grafička umetnost, globalizovana priroda današnjeg tržišta, mogućnosti tehnologije koja je nezaustavljiva, ponovo su ilustraciju kao feniksa podigli iz pepela tradicije, a grafički umetnici današnjice postaju polako ali sigurno vladajuća elita likovne umetnosti.

S. Spasić

Orbis Pictus, 1658.

Orbis Pictus, 1658.

Podelite ovaj tekst

DeliciousDiggGoogleStumbleuponRedditTechnoratiYahooBloggerMyspace

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *