Ništa nije moglo izgužvati dušu, ili nove priče Jasne Finderle

Jasna Finderle: Preskočeni, Pula 2014.

Dakle, ništa nije moglo da zaustavi glas nepatvorenog zvuka. Glas neverovatne pripovedačke ravnoteže sred sveopšte halabuke, pa da kažemo i književne: ništa nije niti će ikad moći da ućutka onoga koji je imao šta da odbrusi nepoznatom prolazniku što na ulici cima sopstvenog psa.

Taj koji jedino tako ume, i s prave strane književnosti kao odabrane stvarnosti, jeste neko ko nikad nikome nije mogao da ostane dužan, ponajmanje tekućem životu.

Ali taj, koji inače sve zapaža i o svemu promišlja, samog sebe odlaže, ne bi li se ispostavilo da je njemu dobro i dok nas sve posmatra iza šaltera svog radnog veka. I dok i dalje sebe odlaže, jer priča ne sme da bude još jedna stranka. Priča tek treba da bude sloboda, radost i Zlatne Stijene, kad se u Puli, donekle Džojsovoj, talasi sa pučine razbijaju i o zgusnute madlene Marsela PRusta. Sve su to minuli vekovi. Posle svih nas, u ovom novom IT dobu, najpre će sobom i kao iskupljenje naše možda trajno ostati taj neki koji je sebe odlagao sve do odlaska u tzv. mirovinu.

Čim je sred svakojake niezvesnosti taj neki koji je iza šalterske službe ipak otišao u penziju; taj koji je inače sve posmatrao i o svemu tazmišljao kroz šalter svih nas – u najmanjem, večitom i neposrednom – odjednom je prokuljao ppričama iz ukupnog života koje se tiču svakog pojedinca, već i svojom lepotom. Lepotom savršenog skraćenja još lepšeg slaloma između dugih rečenica dvojice učitelja, nevoljnog Puljana Džojsa i onog tamo, voljenog francuskog poslastičara koji svoje vreme upreže u potragu za Pulom, upravo jer i sam zna da mu ni tamo nema, poput zamka u vremenu, davno iščezlih ukusa i mirisa vazdušastih kolačića upamćenog detinjstva za sva vremena svih naših malih madlena. Taj koji je čitavim svojim putem sebe odlagao u smislu rečenice što, sred ovakvih majstora meandriranja, jedino može da bude neumoljivo kratka; taj, koji i izvan svog životnog šaltera jednako sve do tančina zapaža i promišlja – pri čemu i priču skraćuje, kako se, zapravo, od zgusnutih osećanja ne bi raspukla i pre majstorskog kraja vrhunske svedenosti – taj neki je, u stvari, ona.

Jasna Finderle: Za sve njih nad odjekom, Interpress, Beograd, 2013.

Ona, koja u dvadeset prvom stoleću priči vraća draž slike, pesme, ritma. Koja u ovom IT dobu SMS-a, fb-a i drugih skraćenica kratku priču vraća sebi; koja na svu rastuću brzinu vremena razularenosti, pričanje može da učini stamenim i pouzdanim. I to na svega dve i po stranice, kojima upravo takvom dužinom odaje najveće poštovanje svojim, već pominjanim učiteljima, inače svetskim velikanima sitnog seckanja duše na žaru, i to po nekom možda i oblačnom danu sred Dablina. Ona, koja je sred nas prokuljala snagom odlaganog a ipak nezadrživog umeća.

Umeća stvaranja novog magijskog realizma.

I taj bum je prošao.

No, ona nam i to ushićenje, već i sobom i svojim nepatvorenim pristupom pisanja, vaspostavlja. Ona, koja nas na neki način i tako od sebe samih spašava. Koja, u svakom slučaju, pišući tako kako jedino i neponovljivo sama ona ume – uglavnom antologijski . sve nas iznova spaja bez obzira na ne znam kakav postmodernizam, ili već.

Ona: Jasna Finderle, u čijim novim pričama svaki sladokusac će moći u književnosti – koja je, dakle, isto ili i više od života – da uživa čitajući Preskočene, bili mi to i sami, ili i nezavisno od toga. Ova nova knjiga kratkih priča i dalje širi granice sveopšteg pristupa i stvarnosti književnosti. Recimo da ipak nije naodmet ponoviti: Jasna Finderle. Nije naodmet ponavljati to ime, dok se ne upamti da se u vezi sa njime dešava, ne još jedna madlena, nego prava poslastica. Dakle, i ova najnovija knjiga Jasne Finderle.

Silvija Monros- Stojaković

U petak, 20. juna 2014. godine u 18 časova, u Maloj sali SKC-a, beogradskoj publici će se predstaviti autorka knjiga “Za sve njih nad odjekom” (Interpress, Beograd, 2013) i “Preskočeni”( Pula,2014), Jasna Finderle. O knjigama i autorki govoriće Silvija Monros Stojaković i Suzana Spasić.