Knjižara PLATO, tužna slika zapuštenog Beograda

Plato, knjizara, ulaz

Ulaz u nekada kultnu knjižaru PLATO na Akademskom trgu u Beogradu, foto ©S. Spasić

Još jedna u nizu tužnih beogradskih slika od nedavno je i legendarna Knjižara PLATO, koja je nakon četvrt veka postojanja zatvorena i iseljena iz prostora na Filozofskom fakultetu.

Ovde nećemo ulaziti u polemiku između Platoa i Filozofskog fakulteta. Sve je tu posmatračima sa strane manje-više jasno: Plato nije plaćao kiriju i Fakultet je svoj prostor tražio nazad. Plato tvrdi da je Fakultet postupio tržišno i da nije imao sluha za probleme knjižare, sa druge strane Fakultet tvrdi da će ispražnjeni prostor koristiti za svoje potrebe i redovnu nastavu. Sve u svemu, posle četvrt veka, jedan od simbola Beograda, knjižara koja je pamtila i sve proteste na Akademskom platou, koja je bila utočište i studenata i profesora, slučajnih prolaznika ali i ljubitelja dobre muzike, zatvorila je svoja vrata.

Izlog nekadašnje knjižare Plato, Filozofski fakultet

Plato, izlozi ili ono što je od njih ostalo, foto ©S. Spasić

Za one koji pamte bolja vremena knjižare i kafea Plato, vremena kada su tu nastupali Bisera Veletanlić, Stjepko Gut, Miša Blam, Zora Vitas i mnogi drugi džez i bluz pevači, kada se okupljalo ispred, tokom letnjih meseci, i sedelo u bašti između Filozofskog fakulteta i Rektorata (Kapetan Mišinog zdanja), a scena bivala odmah ispod murala Vlade Veličkovića, ova vest o zatvaranju još jednog kultnog mesta u Beogradu donela je iskrenu tugu i jedan muk. Tome već ima nekoliko meseci, knjižara je iseljena, zatvorena, a prolaznici kao da više i ne primećuju tužnu sliku koja polako ali sigurno postaje jedno ruglo u centru grada. Oko novogodišnjih praznika, na nekadašnjim izlozima knjižare u kojoj se mogla naći najređa literatura, najbolji pisci i najčudniji naslovi, osvanuli su plakati koji najavljuju nastupe folk pevačica po okolnim lokalima, splavovima i slično. Za one koji pamte Plato i po tome što je baš tu u vreme studentskih protesta Cane Partibrejker uzvikivao “Mir, brate, mir”, ovakvi plakati kao da su poslednji udarac koji je pokazao da nismo mrdnuli iz tog ružičastog vremena u kome smo ostali zarobljeni 20 godina…

Ipak, poneki prolaznik zaustavi se levo od ulaza u nekadašnju knjižaru da pročita tekst koji je tu neko zalepio, koji govori o nama, a kad malo razmislimo, govori i o tome zašto je i ovaj simbol Beograda nekako nestao u magli kapitalizma na srpski način. Tekst nije potpisan i već izvesno vreme kruži internetom kao deo nepoznatog autora. Ipak, autor postoji i upravo je promovisao i svoju knjigu „Pisma iz Srbije” u PTT muzeju. Njegovo ime je Bojan Ljubenović, on je pisac i satiričar, a tekst prenosimo onako kako je zapisan na izlogu kultnog Platoa, iako se na Internetu mogu naći i nešto izmenjene verzije.

„Ima na Balkanu jedna zemlja koja se graniči sama sa sobom.

Gde žive najlepše žene, a natalitet opada.

Gde nezaposleni najviše rade, gde na najplodnijoj zemlji žive ljudi koji gladuju.

Gde vozovi kasne po redu vožnje.

Gde svi igraju fudbal, a pobeđuju u vaterpolu, rukometu, tenisu, ili košarci.

Svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme.

Gde osmočasovno radno vreme traje 2-3 sata.

Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo.

Gde je svetska kriza dobila državljanstvo.

Gde su javne nabavke tajne, a državne tajne javne.

Gde se ratovi nikad ne završavaju.

Gde se istorija ponavlja svaki dan.

Gde su najbogatiji oni koji nikad nisu radili.

Gde je strana valuta uzeta za domaću.

Gde preziru ateiste, a psuju Boga.

Gde pametne zbog nerazumevanja proglašavaju ludacima, a ludake sposobnima.

Gde nepismeni pišu istoriju.

Gde su zakoni nezakoniti, a anarhija regularno stanje.

Gde vlast prezire građane kao nepoželjne svedoke.

Gde se živi od budućnosti, jer na sadašnjost nemamo pravo.

Gde se svako svakome smeška, a niko nikome ne želi dobro.

Gde se ljudi pozdravljaju sa “Gde si, mamu li ti ‘ebem!”

Gde sudski postupci traju duže od života.

Gde su samo poplave način navodnjavanja zemljišta.

Gde se svi razumeju u Ligu šampiona, češku košarku, norveški hokej i fudbal u Saudijskoj Arabiji, a u kladionici jedva da i vrata mogu da pogode.

Na koju god zemlju da si pomislio, pogodio si. ”

Ima jedna zemlja na Balkanu

Plakat zalepljen na izlogu knjižare PLATO, tekst Bojana Ljubenovića, foto ©S. Spasić

Tekst je ušuškan levo od vrata, i prolaznici kao i da ga isprva ne primećuju, jer nije prijatno uopšte ni pogledati ka nekadašnjoj knjižari, ka tom prizoru napuštenog skladišta u centru grada, ka tom mračnom mestu koje je zatvorilo korice svoje knjige života, koje zvrji tako napušteno i prljavo, u sred Akademskog platoa, u sred Filozofskog fakulteta, na korak od Rektorata Univerziteta, na dva koraka od Akademije nauka i umetnosti. Ali ako samo zastanete i počnete da čitate, odmah se ohrabre i drugi da pogledaju, pa i da zastanu, a onda i da pročitaju pa čak i da prokomentarišu… Retko ko tek tako i nepognute glave da nastavi kud je krenuo… I bez obzira na razloge propadanja preduzeća koje je tu poslovalo, postavlja se samo jedno pitanje – Da li je moguće da nikome ne smeta ovakav prizor u centru grada? Da li je moguće da Fakultet, ako je već isplanirao da koristi prostor za potrebe studenata i profesora, nije još načinio ni korak da ovo ruglo makar skloni od očiju javnosti? Koliko ćemo još vremena morati da prolazimo pognute glave da ne bismo videli kako na naše oči ne propada samo neka tamo knjižara, makar bila i kultna, već čitav grad i mi svi u njemu.

Suzana Spasić

 

 

Podelite ovaj tekst

DeliciousDiggGoogleStumbleuponRedditTechnoratiYahooBloggerMyspace

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *