Maga Magazinović, začetnica slobodne igre u Srbiji

Maga, Magazinovic

Maga Magazinović, 1934.

Prva srpska novinarka i bibliotekarka, Maga Magazinović, upamćena je kao začetnica modernog plesa u Srbiji i uspešni borac za rodnu ravnopravnost. 

Iako je ostavila snažan uticaj na srpsko predratno društvo, iako je upamćena kao prva novinarka Politike i prva žena praktikant u Narodnoj biblioteci Srbije, i mada učesnik mnogih značajnih događaja na prelomu vekova, jedno vreme je Marija Maga Magazinović bila potpuno zaboravljena.

Na svoj sedamdeseti rođendan počela je da piše knjigu „Moj život”, koja je objavljena tek 2000. godine. Objavio je Clio a priredila Jelena Šantić. Ova sećanja obuhvatila su period od 40 godina uzbudljivog života ove humanistkinje i borca za emancipaciju žena. Knjiga sećanja završava se 1927. godine, a Maga Magazinović živela je od 1882. do 1968. godine.

Rodila se u Užicu u porodici Riste Magazinovića, krojača. Porodica se zbog očevog posla ubrzo preselila u Beograd u kome je Maga Magazinović završila Višu žensku školu, a potom je i diplomirala filozofiju kod čuvenog profesora Branislava Petronijevića. Upravo u vreme početka studija, Maga počinje i svoju borbu za rodnu ravnopravnost. U to vreme (sam početak 20. veka) devojke su mogle da studiraju isključivo kao vanredni studenti. Maga i njene koleginice uspele su da se 1902. godine izbore da dobiju indeks i da ispite polažu kao redovni studenti. „Moja borbenost bunila se protiv takvog stanja. Ideš uredno na predavanja, radiš revnosno, često savesnije od mnogih redovnih slušalaca, a ovamo nikakva prava, kao kakvi pastorčići!… Zašto da nam ne daju indeks, pa neka na njemu piše ono vanredni slušalac!… To je bio prvi korak u mojoj borbi za ženska prava – za feminizam. Ali je većina vanrednih studentkinja, po navici i liniji najmanjeg otpora, i dalje polagala ispit u vidu kolokvijuma”, kasnije je zapisala. Maga u to vreme osniva i prvi Klub studentkinja i tada već počinje aktivnu borbu za ženska prava. Od otvaranja Prve ženske realne gimnazije 1906. godine u njoj predaje logiku, nemački i srpski jezik. Na ovom će poslu ostati punih 40 godina, sa prekidima.

Usavršavanje iz nemačkog jezika i istorije umetnosti Maga Magazinović nastavlja 1909. godine u Nemačkoj. Istovremeno, uči i balet kod najpoznatijih umetnika svoj vremena, a časove glume pohađa kod čuvenog Maksa Rajnharta. U to vreme u Minhenu upoznaje i mistika Rudolfa Štajnera, a prisustvuje i časovima plesa Isidore Dankan. Uz to, upoznaje i slavistu i književnika Gerharda Gezemana, za koga će se nekoliko godina kasnije i udati, potom i razvesti od njega.

Po povratku u Beograd, Maga Magazinović i Zora Prica otvaraju Školu za recitaciju, estetičku gimnastiku i strane jezike, a 1911. godine Maga ponovo odlazi u Nemačku gde pohađa letnji semestar kod Minete Vegman, po metodi Žaka Dalkroza koji je razvio sistem učenja muzike kroz ritam tela. Po povratku u Beograd, Maga Magazinović menja ime školi u Škola za ritmiku i plastiku. Tokom čitavog života nastavlja da se aktivno bavi istraživanjem i razvojem modernog plesa, gimnastike i telesnog pokreta.

Zelena frula poloneza Maga Magazinovic

Maga Magazinović – Zelena frula poloneza, 1934.

U Balkanskim ratovima Maga je bolničarka, pred početak Prvog svetskog rata udaje se za Gerharda Gezemana i 1915. godine u Kragujevcu rađa sina Haralda – Rajka, koji iduće godine umire. Prvi svetski rat joj odnosi oba brata, radi kao bolničarka u Kragujevcu i Vranju, a Gezeman sa srpskom vojskom prelazi Albaniju i odlazi u Švajcarsku. I Maga odlazi u Švajcarsku da poseti muža na lečenju, ali i da za srpsku vladu na Krfu proučava organizaciju švajcarskih srednjih škola. Krajem 1916. godine, iako nosi još jedno njegovo dete, ostavlja Gezemana koji ne krije da se zaljubio u drugu. Maga se po rođenju ćerke Rajne vraća u Srbiju a od Gezemana se konačno razvodi 1923. godine.

Molitva u Gračanici, Maga Magazinovic

Maga Magazinović, Molitva u Gračanici

Posle Velikog rata, Maga Magazinović nastavlja usavršavanje u Nemačkoj, mnogo putuje, režira i pravi nove koreografije, a 1924. ustanovljava Seminar za učitelje ritmike i plastike. U tom posleratnom periodu, sve do 1935. godine, kada se Škola za ritmiku i plastiku zatvara i prestaje da postoji, Maga Magazinović stvara mnoge koreografije – Jelisavka, majka Obilića, Svetkovina Bahusa i Flore, Molitva Kosovke devojke,  Smrt majke Jugovića, Vrzino kolo… U tom periodu objavljuje nekoliko stručnih knjiga iz oblasti ritmike i gimnastike.

Sa „Studentskom folklornom grupom”, koju je osnovala 1936. godine, gostuje u Carigradu, u Berlinu na otvaranju Olimpijskih igara, kasnije u Nici, Hamburgu i drugim evropskim gradovima.

Početak Drugog svetskog rata donosi i penziju na mestu prosvetnog radnika. Po oslobođenju, dve godine vodi folklornu grupu u Abraševiću, kasnije nekoliko godina predaje u baletskoj školi ritmiku, folklor, istoriju igre i istorijske plesove. Piše sećanja, objavljuje knjigu Istorija igre i piše Udžbenik iz ritmike koji nije objavljen.

Portret Mage Magazinović

Portret Mage Magazinović

Rad Mage Magazinović ostavio je dubok trag u poimanju ne samo modernog plesa, emancipacije žena i rodnoj ravnopravnosti, već i u pristupu telesnoj kulturi u svim njenim domenima. Gimnastiku je posmatrala kao najstariji ujedno i najmoderniji sistem telesne kulture, koji je zahtevao harmoniju duha i tela. Za Magu Magazinović, telesnost je izraz duhovnosti.

Maga Magazinović, prosvetiteljka sa početka 20. veka, jedna je od najznačajnijih žena svog doba. Njen rad je zašao u oblast etnologije, psihologije, filozofije, obrazovanja, istorije umetnosti, kulture, politike. I kao i mnogi drugi skromni i neshvaćeni, ova obrazovana žena ostala je neshvaćena.

Umrla je u februaru 1968. godine.

S.Spasić

Podelite ovaj tekst

DeliciousDiggGoogleStumbleuponRedditTechnoratiYahooBloggerMyspace

One Response to Maga Magazinović, začetnica slobodne igre u Srbiji

  1. lepo. lepo je sto ste se setili Mage Magazinovic.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *