Ekskluzivno – Marina Abramović: Ja sam odličan eksperiment
EKSKLUZIVNO
TIMES TALKS: MARINA ABRAMOVIĆ
(Times Talks, NY Times, 15. mart 2013)
specijalno za Avant Art iz Njujorka izveštava Isabel Bau Madden
Muzeji mogu biti novi hramovi. Posvećenje je srž svega. Tražim odgovore, pitanja imam dovoljno.
Serija razgovora TIMES TALKS koje organizuje Njujork tajms (New York Times) ovog puta je u novoj zgradi Tajmsa ugostila umetnicu Marinu Abramović. Marina Abramović je razgovarala sa novinarkom Patrišom Koen (Patricia Cohen) i odgovarala na pitanja publike i prisutnih novinara. Dopisnica Avant Art Magazina, Izabel Meden (Isabel Madden) prisustvovala je ovom nesvakidašnjem događaju.
Marina Abramović je posle performansa “The Artist is Present” u njujorškom Muzeju moderne umetnosti (MOMA) 2010. postala nešto mnogo više od onoga što smo naučili o njoj. Tromesečni performans praćen retrospektivnom izložbom prikazao je mnogo toga što oslikava jedan pun stvaralački vek. Mladi ljudi koji su tokom izložbe ponovo izvodili neke od Marininih ranijih dela, fotografije, video, čak i kombi u kome je jedno vreme Marina živela sa Ulajem, prikazali su posvećenje i jedan poseban život kroz umetničko delovanje. Sa druge strane retrospektive bila je sama umetnica i autorka, koja je nepomično sedela na istoj stolici pred publikom, po čitav dan i tokom sva tri meseca, menjajući samo neme sagovornike sa druge strane i boju haljine. Marina, u nepomičnom sedenju tri meseca, oči u oči sa publikom, sa nepoznatim osobama koje su se smenjivale, 2010. godine izazivala je više nego i oni nekadašnji najskandalozniji ili najoštiji performansi koji su izgledali kao opasan hod po ivici života i smrti, a često i ljubavi. Izgledalo je kao da Marina u proleće 2010. godine upravo vlada Njujorkom. Ispred muzeja su rasli redovi onih koji bi da uđu, da sednu ispred nje ili samo da se nemo poklone ovoj divi konceptualne umetnosti.
Danas Marina može skoro sve što hoće, mada u javnosti to ne govori. Osnovala je MAI – Institut Marine Abramović za koji kaže da veoma teško skuplja finansijska sredstva. Osmislila je i Metod Abramović, baziran na velikom iskustvu koje je stekla tokom decenija rada na sebi, istraživanja u raznim kulturama sveta. U toku je i organizovanje fondacije na Cetinju. Osmislila je sopstvenu sahranu. Avangardna opera “Život i smrt Marine Abramović” u režiji Boba Vilsona (Bob Wilson) imala je svoju svetsku premijeru u Mančesteru, a uskoro će biti prikazana u Torontu. Njujork će je videti na jesen. “Od Boba sam naučila mnogo. Ali on je manijak, sa njim morate da radite od samog početka, od kostima i šminke, pa do kraja. Pušta vas da stojite na sceni satima i satima, da bi postavio svetla. Mrzela sam ga zbog toga. Sedela sam pred ljudima satima, ali da stojim tamo samo zbog postavljanja svetla… Zaista sam od njega naučila dosta o strpljenju.”
Tokom Times Talks večeri, Marina je uglavnom ponovila većinu poznatih stvari. Govorila je o detinjstvu punom nesporazuma sa majkom, sa sopstvenim identitetom podeljenim između roditelja kominusta i prvoboraca i bake koja je vodila u crkvu. “Bila sam nesrećna kao dete, ali sam iskoristila taj materijal i radila sam sa tim i sad sam srećna osoba. Ali trebalo mi je 40 godina.”
“Sreća nije kreativna. Šta možete da uradite sa srećom, osim da ste samo srećni… Kad ste srećni, nemate potrebu da nešto menjate… ”
Govorila je o pravoslavnim ikonama koje su je fascinirale svojom lepotom, u isto vreme prikazujući video na kome se vidi Marinino lice koje se polako optače zlatnim listićima postajući jedna savremena ikonopisana slika. Publika je mogla još jednom da čuje i Marininu priču o ljubavi i saradnji sa Ulajem, o dramatičnom raskidu posle istorijske šetnje Kineskim zidom.
Marina ide i dalje i najavljuje nove projekte. Jedan od njih je i “Measuring the Magic of Mutual Gaze”. Nedavno je tokom gostovanja u radio emisiji Marina detaljnije objasnila više o ovom naučnom i umetničkom eksperimentu, koji povezuje modernu nauku o mozgu i umetnost. Tada je rekla da je cilj umetnosti da postavi pitanja, a da je na projektu ujedinila ruske i američke naučnike koji prvi put u istoriji rade zajedno a ne jedni protiv drugih. Na nastupu u Njujork tajmsu, na pitanje naše dopisnice Isabel Madden da li je oksimoron ideja da se izmeri magija i da li radije traga za pitanjima ili odgovorima u tom eksperimentu, Marina je preokrenula priču u drugom pravcu:
“Ne možete izmeriti magiju, ali u stvari, naučnici su dali taj naslov. U suštini, radi se o prikupljanju podataka. Više sam zainteresovana za odgovore nego pitanja. Pitala sam naučnike šta mi uopšte znamo o mozgu i rekli su mi – skoro ništa. Znači, mi smo na samom početku. Mi ne znamo ni kako život nastaje. I zbog toga želim odgovore, ne želim pitanja. Imamo dovoljno pitanja, potrebni su nam odgovori. A što se tiče eksperimenta, bila sam perfektna kao pokusni kunić jer nisu ni mogli da pronađu nikog drugog ko bi sedeo tako dugo i tako nepomično, tako da sam ja u stvari odličan eksperiment.”
Ipak, sve vreme razgovora, Marina, koja je naglasila da neće gledati u novinarku Patrišu Koen već u publiku, vladala je situacijom, kao da je sama reditelj ovog razgovora. Na pitanje da li je i ovo veče ujedno njen performans, decidirano je razdvojila te pojmove odgovorivši da je to razgovor o umetnosti a ne umetnost. Umetnicima je poručila da svako mora da nađe svoj umetnički alat, svoj izraz i da u tome istraje. “Posvećenje nečemu je srž svega.”
“Mene ništa ne može da povredi. Nijedna kritika, ništa. Ako mi kažete ne, to je za mene samo početak.”
Times Talks, NY Times, live stream
Pročitajte više i na stranici Opinion NY u tekstu Isabel Madden Soldiering On – The Abramovic Method
Suzana Spasić
Specijalno iz Njujorka, Isabel Bau Madden
fotografije ©Isabel Bau Madden