Tri knjige o Marini Abramović
Posle četrdesetak godina međunarodne karijere, svetskog uspeha, nezaboravnih, dugih performansa, svetske slave, , Marina Abramović je dočekala da se o njenom delu, njenom životu i periodima njenog stvaralaštva konačno i u Srbiji, iz koje je otišla davne 1976. godine, objave čak tri knjige.
Prva knjiga, koja je nekako i skrenula pažnju na to da Marini njen Beograd i njena Srbija nisu odali nikakvo priznanje, objavljena je u izdanju beogradske kuće Plavi jahač 2011. godine, pod naslovom Marina Abramovć, heroina narcističke kulture.
Ova nevelika knjiga autorke Nataše Marković izašla je posle čuvenog i sada antologijskog maratonskog performansa u njujorškom Muzeju moderne umetnosti (MoMA), koji je Marinu ustoličio kao divu performansa ali i pop ikonu. U nedostatku muzeja u kome bi se organizovala retrospektiva Marine Abramović, u nedostatku novca, možda i volje, knjiga Heroina narcističke kulture približava nam Marinu Abramović preko intervjua i novinskih tekstova koji su izlazili u našoj i stranoj štampi, najviše preko napisa iz Danasa i Politike, ali i Vremena, Nina i Glorije, dugih i opširnih razgovora u kojima Marina detaljno opisuje svoje težnje, želje, postignuća, odnos prema svetu, prema svom rodnom gradu i prema umetnosti.
Hiljade mladih poklonika koje Marina ima na prostoru čitave bivše Jugoslavije, svakako će preko ove dragocene knjižice moći da bolje razumeju Marinu Abramović i da se bolje upoznaju sa njenim umetničkim i životnim postulatima.
Kada je ova knjiga predstavljena na Sajmu knjiga 2011. godine, najavljena je i obimna monografija Marine Abramović, prva na prostoru bivše Jugoslavije. Ipak, u međuvremenu je isti izdavač, Plavi jahač objavio Marininu biografiju autora Džejmsa Vestkota Kad Marina Abramović umre.
Ova intrigantna biografija rezultat je četvorogodišnjeg istraživanja nekadašnjeg asistenta slavne umetnice, a podeljena je na tri celine. Knjigu otvara testament Marine Abramović kojim je na veoma neobičan način osmislila performans koji će se održati nakon njene smrti, koji podrazumeva trostruku sahranu, u tri grada u kojima je najduže živela (Beogradu, Amsterdamu i Njujorku) i sa tri kovčega od kojih će samo u jednom biti njeno telo.
Biografija Džejmsa Vestkota prati Marinu od prvih beogradskih nstupa, od 1975. godine kada je u Studentskom kulturnom centru u Beogradu započela umetničku karijeru čuvenim performansom Ritam 5 (Plamteća zvezda).
Drugi segment obimne biografije bavi se Marininim životom u Amsterdamu, saradnjom sa Ulajem, i životom u Njujorku posle raskida ove umetničko-ljubavne veze. Srpsko izdanje dopunjeno je i osvrtom na retrospektivu “Umetnik je prisutan” održanoj u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku.
Treća, ali ne manje značajna knjiga o svetski poznatoj umetnici autorke Olivere Janković, Marina Abramović rani radovi – beogradski period, objavljena je u izdanju novosadske galerije Bel Art uz saradnju Muzeja savremene umetnosti u Novom Sadu. Kako urednica izdanja Vesna Latinović naglašava u predgovoru, knjiga se bavi “uvodnim” stvaralaštvom Marine Abramović, koja je svoje rane radove izvela u Beogradu 1971. godine a beogradski period traje do njene tridesete godine, kada se 1976. godine preselila u Amsterdam.
Uz brojne fotodokumente, ova teorijska analiza ranog beogradskog perioda svetski priznate Marine Abramović, predstavlja istinski doprinos teoriji i istoriji srpske umetnosti. Pisana britkim jezikom, knjiga Olivere Janković je lik umetnice osvetlila sa raznih polazišta, upravo obrađujući njen rani period koji je suštinski bio osnova iz koje se kasnije razvijao Marinin kasniji rad.
Marina Abramović je Beograd i svoju porodicu, svoja sećanja i svoje početke inkorporirala u svoje celokupno stvaralaštvo, pa čak i u sopstvenu buduću sahranu. Srbija za početak može da ponudi jednu retrospektivu. Za one koji se i dalje pitaju šta je to Marina tako veliko napravila u svetu, a i za one mnogobrojne poštovaoce koje je Marina, uprkos opštem ćutanju i zaboravu, u svojoj rodnoj zemlji stekla. A jedna retrospektiva i nije tako mnogo…
S. Spasić