Mata Hari, fatalna plesačica i najpoznatiji dvostruki agent u osvit 20. veka

Mata Hari 1906

Mata Hari sa razglednice iz 1906.

   Njena pojava zračila je neskrivenom erotičnošću. Bila je jedna od najpoznatijih plesačica u zoru Prvog svetskog rata. Ipak, danas je njeno ime sinonim za špijunažu.

Mata Hari, rođena kao Margareta Gertruda Zele 7. avgusta 1876. godine u Livardenu u Holandiji, bila je prvo od četvoro dece Adama Zelea i njegove žene Antje van der Meulen. Otac je imao prodavnicu šešira, a zatim je investirajući u naftnu industriju stekao izvesno bogatstvo koje je omogućilo da ćerki pruži bezbrižno detinjstvo i školovanje u prestižnim školama do 13. godine, kada je otac bankrotirao. Ubrzo su se roditelji razveli, a Margaretina majka umire 1891. godine. Posle očeve nove ženidbe, Margareta odlazi iz porodice u školu za vaspitačice i počinje da živi kod svog kuma. Posle saznanja da je nastavnik počeo da joj se udvara, kum Margaretu ispisuje iz škole i samo nekoliko meseci kasnije, ona odlazi da živi kod svog ujaka u Hagu. Mesec dana pre svog 19. rođendana, Margareta se javila na oglas iz novina u kome je kapetan kolonijalne vojske Holandije Rudolf Makleod, koji je živeo u holandskoj koloniji u Indoneziji, tražio ženu. Brak je sklopljen u julu 1895. godine, omogućujući Margareti viši položaj u društvu i bolju finansijsku situaciju. Ipak, ovaj brak nije bio dugog veka. Margareta i Rudolf su živeli na Javi, gde su dobili dvoje dece, sina Normana koji je umro pod nerazjašnjenim okolnostima sa dve godine i ćerku Luiz. Rudolf je bio pijanac i nasilnik, koji je otvoreno držao konkubinu, tako da se Margareta ubrzo posle smrti sina razvela od njega. Starateljstvo nad ćerkom je morala da prepusti mužu jer sama nije imala nikakvu finansijsku podršku.

Bez novca, 1903. godine Margareta odlazi u Pariz gde počinje da nastupa kao cirkuska jahačica, pod imenom Lejdi Mekleod. U borbi za opstanak počinje da radi i kao slikarski model. Uskoro smišlja novi identitet i predstavlja se kao kćer indijske hramske pevačice koju su posvetili bogu Šivi i naučili erotskim ritualima. Preuzima egzotično ime Mata Hari, što znači “Oko zore”.

Mata hari

Mata Hari 1906.

Do 1905. godine postaje već poznata kao egzotična plesačica, a u to vreme i njene savremenice Isidora Dankan i Rut Sent Deni inspiraciju za rani moderni ples nalazile su upravo u Aziji i Egiptu. Mata Hari počinje da nastupa po otmenim evropskim salonima, flertujući i otvoreno pokazujući svoje telo, završavajući svoj nastup naga pred publikom, što joj preko noći donosi popularnost. Do 1908. poznata je u čitavoj Evropi, a manja pozorišta su čak angažovala plesačice koje bi imitirale njene pokrete. Njena divlja priroda nije joj daavala mira, trošila je vreme na mnoge ljubavnike, od kojih joj je jedan omogućio da živi u dvorcu, a drugi u kući na Seni.

Mata Hari 1905

Mata Hari tokom nastupa 1905.

Trošila je njihov novac, a kada bi finansije njenih ljubavnika presušile, nije se libila ni bordela. U trenutku izbijanja Prvog svetskog rata, bila je najplaćenija evropska kurtizana, koju su viđali i sa nemačkim prestolonaslednikom, ministrom spoljnih poslova ili šefom policije. U ratu je Holandija ostala neutralna, što joj je omogućilo da slobodno prelazi granicu. Nemci su joj ipak zaplenili bunde i novac. U Amsterdamu je posetio nemački konzul Karl Kremer i ponudio da bude nemačka špijunka za 20.000 franaka. Navodno joj je dao nevidljivo mastilo i kodno ime H 21. Ulogu koja joj je dodeljena nije ozbiljno shvatala, smatrajući da je honorar samo nadoknada za zaplenjene bunde i nakit. Kako bi izbegla putovanja kroz ratom zahvaćena područja, od Pariza do Holandije je putovala preko Španije i Britanije. Ovakva putovanja izazivala su pažnju i kada je 1916. godine stigla u Britaniju, uhapsila je britanska služba i odvela na ispitivanje u London, pošto im je bila sumnjiva jer je putovala sama. U izveštaju koji su Britanci poslali u Francusku pisalo je da govori francuski, engleski, italijanski, holandski a verovatno i nemački, kao i da je zgodna i otvorena žena. Registrovano je i da je bogata i obrazovana, a sama je navela i da ima ljubavnika. U dosijeu Mate Hari, službenik tadašnje obaveštajne službe MO 5, kasnije MI 5, dodao je i informaciju o isplati nemačkog konzula.

Mata Hari kada je uhapšena 1917.

Mata Hari kada je uhapšena 1917.

Po povratku u Pariz bila je pod prismotrom policije, koja je otvarala njena pisma, ispitivala portire hotela Grand u kome je živela, ali dokaza o špijunaži nije bilo. Najverovatnije da se njom nije ni bavila. Njena preokupacija bilo je kako da dobije dozvolu da putuje u Vitel, lociran u ratnoj zoni, jer je tamo bio muškarac u koga se zaljubila – ruski kapetan Vadim, od nje mlađi 18 godina. Igrom slučaja, brod kojim je trebalo da putuje torpedovan je pa je to ponovo podiglo sumnju. U Parizu je već bio spreman izveštaj o njenoj saradnji sa Nemcima u neutralnim zemljama. Uhapsili su je i naterali na kontrašpijunažu, sa zadatkom da u Belgiji pronađe šest špijuna, za honorar od milion franaka. Umesto da ode u Belgiju, Mata Hari odlazi u Španiju i to kod nemačkog kapetana Kalea, od koga saznaje sve o tajnim nemačkim planovima okupacije severne Afrike. Prenosi vesti francuskoj službi, ali Laduk, francuski kapetan, okreće ovu vest protiv nje, tvrdeći da je odala francuske tajne Nemcima. U isto vreme, služba presreće izveštaj o isplati 5000 maraka za agenta H 21. Kasnije se pretpostavljalo da je ovaj izveštaj montiran, ali u tom trenutku izdat je nalog za hapšenje Mate Hari.

Greta Garbo kao Mata Hari

Greta Garbo kao Mata Hari u istoimenom filmu iz 1931. godine, foto William Daniels

Na suđenju je optužena za špijunažu i smrt najmanje 50.000 ljudi. Sve optužbe je negirala, do zadnjeg časa tvrdeći da je nevina. Ipak, osuđena je na smrt i streljana 15. oktobra 1917. godine. Dosije o najpoznatijoj špijunki zapečaćen je sve do 2017. godine. Neki nemački dokumenti otvoreni pre dvadesetak godina potvrdili su da je zaista bila nemački špijun iako se decenijama unazad pretpostavljalo da za to nije bilo dokaza.

Mata Hari kao fatalna žena, plesačica, ali pre svega dvostruki agent i kurtizana, svakako je lik popularne kulture. Tome je dosta doprineo i film iz 1930. godine sa Greto Garbo u naslovnoj ulozi, a kasnije i mnoge knjige, filmovi, čak i animacije i igrice koje često ne prikazuju realno biografiju ove žene već legendu o njenoj fatalnoj pojavi.

S.Spasić

Podelite ovaj tekst

DeliciousDiggGoogleStumbleuponRedditTechnoratiYahooBloggerMyspace

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *