Muzej kao zdrav razum nasuprot haotične ponude modernih medija

Tatjana Karanivić, kustos Muzeja Ponišavlja - Pirot

Tatjana Karanivić, kustos Muzeja Ponišavlja – Pirot

Događaji i priče iz Muzeja, 

preuzeto sa: Press centar UNS

Tatjana Karanivić, kustos Muzeja Ponišavlja – Pirot

Muzej Ponišavlja-Pirot ponajmanje liči na klasičan muzej, više podseća na  živu prošlost u muzejskoj sadašnjosti, pa još kada se tome pridodaju depadansi vašeg Muzeja zaista se stiče utisak „šetnje“ Ponišavljem kakvo je bilo u vreme hroničara prošlih vekova! U čemu je tajna uspeha, odnosno, kako definišete uspeh da na tako živ i živopisan način sačuvate tajnu našeg kulturno- istorijski prebogatog juga?

Početkom šezdesetih godina 20. veka, zvanično je osnovan  Narodni muzej u Pirotu, danas Muzej Ponišavlja, ali se često navodi da je početkom  1947. godine otpočeo proces njegovog formiranja. Do 1966.  nosio je naziv  Narodni muzej. Zbog pretežno etnološkog materijala,  od te godine,  menja ime u Etnografski. Današnji naziv dobija januara 1973. Početak  rada Muzeja obeležavaju veliki problemi sa konačnim prostornim rešenjem za novoosnovane ustanove. Konačno, 1953. opštinske vlasti pronalaze adekvatan prostor otkupom i adaptacijom kuće porodice Hristić, poznatije kao Konak Malog Riste. Kuća uživa status spomenika kulture od izuzetnog značaja. Prvu stalnu postavku istorijskog karaktera ( u Konaku Malog Riste) Muzej otvara za posetioce 1956. U kompleksu Pirotskog grada, 1991. Muzej dobija novi prostor u kome otvara prvu stalnu arheološku postavku Pirota i Galeriju fresaka sa kopijama fresaka iz manastira Sveti Jovan Bogoslov kod Poganova. Godine 1993, iz  sastava Muzeja izdvojila se gradska  Galerija Čedomir Krstić, a 1996. Istorijski arhiv Pirota.  Krajem devedesetih, otvorena je Galerija Muzeja sa prodavnicom suvenira.

Osim po “porođajnim” mukama i pomenutom u prethodnom pitanju vaš muzej je umnogome svojevrstan jer su ga zdušno pomagali upravo Piroćanci, shvativši značaj takve ustanove kako, za grad tako i čitavo Ponišavlje?

Doprinos počecima i razvoju ustanove dali su ugledni Piroćanci. Profesor  Svetislav Petrović  je kao prvi upravnik, pionirskim radom na prikupljanju predmeta, stvorio bazu za dalji rad Muzeja. Takođe, zasluge pripadaju Dimitriji Ćirliću, sudiji Okružnog suda i upravnicima, učiteljima  Dušanu Ćiriću i Vojislavu Petroviću.  Dragana Todorović je prvi stručnjak-etnolog, ali i direktor ustanove od 1960. do kraja 1965.  Profesor Branislav Najdanović je najduže bio na mestu direktora ustanove, od 1966. do 1990.

Spisak tako uglednih imena i njihova predanost danas čini jedan od najbogatijih muzejskih fudnusa?

Muzejski fond  danas čini  oko 10 000 predmeta razvrstanih u zbirke iz oblasti arheologije (obuhvata materijal eneolitske kulture Bubanj Huma- keramičke posude, kamene, koštane i metalne alatke i oružje. Antička zbirka poseduje raznovrsni arheološki materijal od keramike, stakla, metala i kosti. Srednjovekovna zbirka sačinjena je od keramike i metala lokalne radioničke proizvodnje. Zbirka perioda pod Turcima sadrži keramičke predmete, predmete od metala, kosti i stakla lokalne provenijencije. ); zbirka numizmatike (sadrži preko 4000 novčića različitih perioda); etnologije (broji preko 5000 predmeta iz pirotskog kraja: grnčarija, ćilimi, nošnja i obuća; tekstilno, drveno i metalno pokućstvo; nakit, muzički instrumenati, predmeti religijskog karaktera, privredne i poljoprivredne sprave i alati); istorije (Zbirka naoružanja ima oko 150 predmeta ( od kraja XVIII v., do kraja II sv. rata): puške kremenjače, kubure, odlikovanja iz Srpsko-turskih ratova, Srpsko-bugarskog, Balkanskih, I i II sv.rata, zatim zbirku karata, plakata, rukopisa, arhivarija, spomenika); likovne umetnosti (ima preko 280 predmeta- slike, grafike, skulpture, crteže, keramiku, fotografije, tapiserije, ikone i kopije fresaka ), primenjene umetnosti (raspolaže sa 184 predmeta- tu su staklo, porcelan, stilski nameštaj, satovi, lusteri, ogledala i ostalo). Fondu pripadaju i  legati  Dušana Ćirića, Ćire Rančića, dr Ljubiše Popovića, Nikole Antića, Uroša Kostića, Milorada Antića i Velje Đorđevića).

Ovo nas vraća na prvo pitanje, odnosno, jedan od kurioziteta: Muzej Ponišavlja nije tek jedno zdanje, već čitav kompleks kulturno- istorijskog blaga?

Centralni muzejski kompleks u Ulici Nikole Pašića, čini Kuća porodice Hristić (ili Konak Malog Riste), foto-laboratorija, depoi,  radionice za konzervaciju, prodavnica suvenira i Galerija Muzeja. Osim ovog prostora, Muzej raspolaže i prostorom u podnožju Pirotskog grada, gde je smešten arheološki materijal i Stalna arheološka postavka, kao začetak budućeg Arheološkog parka.

Aktuelna stalna postavka pod nazivom Stara gradska kuća Pirota 19. veka , čiji je autor Milena Nikolić, nalazi se  u Konaku Malog Riste. Postavkom je  prikazana urbana arhitektura bogatih trgovačkih kuća Pirota. Akcenat je na autentičnosti i atmosferi pirotske patrijarhalne kuće. Takođe, prikazom enterijera posebno mesto dobili su predmeti koji reprezentuju zanate i rukotvorine pirotskog kraja: grnčarstvo, drvodeljstvo, kujundžiluk i naročito ćilimarstvo. Ambijent opremljen minderlucima, soframa, sinijama, mangalima, rafovima sa bakarnim i glinenim posuđem, kovčezima, posetioca uvode u vreme orijentalnog uticaja na ovim prostorima. Nasuprot orijentu, na spratu Konaka salon u stilu Luja XVI u Golemoj-gostinskoj sobi, spavaća soba s početka XX  veka u Kandil sobi, zatim, kasa apotekara Karla Skacela kao i portreti uglednih Piroćanaca i Piroćanki posetiocu približavaju Pirot perioda posle oslobođenja od Turaka, 1877. Posetilac u svojevrsnom ambijentalnom vremeplovu doživljava atmosferu trgovačkih kuća Pirota kao kasabe i Pirota koji polako dobija obrise srpskog proevropskog grada.

Postavku tokom godine poseti više hiljada posetilaca. Čest motiv poseta je obilazak kuće u kojoj su snimljeni filmovi Zona Zamfirova i Ivkova Slava. 

No, na tome niste stali, naprotiv?

Jula 2015, otvorena je nova-obnovljena  Stalna arheološka postavka. Preko 300 predmeta vremenski pokrivaju period od neolita do perioda pod Turcima.

Više od šest decenija postojanja Muzej je razvio i značajnu izložbenu aktivnost. U ambijentu stare pirotske čaršije u sklopu Muzeja nalazi se Galerija koja tokom godine sa desetak tematskih i samostalnih izložbi predstavlja bogatstvo muzejskog fonda i stvaralaštvo pirotskih likovnih stvaralaca. Izdvajamo izložbe pod zajedničkim nazivom Građanski duh Pirota, (izložbe Iz kovčega porodice Hristić, Stojan Beli Božilović); izložbe kojima se predstavlja bogatstvo muzejskog fonda, poput:  Staklo i porcelan Pirota kraja 19. i početkom 20. veka, Gornji haljeciiz zbirke gradske nošnje Muzeja Ponišavlja, Kovčezi Pirota i okoline, Sve nam krslo i vaskrsl.. Izložba Zlatarstvo, kujundžiluk i nakit gornjeg Ponišavlja kroz vekove, u saradnji sa Narodnim muzejem iz Niša, 2002. Autori izložbi su kustosi muzeja.

Pedagoška delatnost se vremenom, od ustaljenog vođenja poseta, obogaćivala stalnom saradnjom sa medijima i naročito školama; programima Sedenće  u dvorištu Muzeja, a poslednjih godina izdvojio se konkurs za najbolju ftoografiju –(Ne)briga o kulturnom nasleđu i poseban vid rada kroz muzejsku radionicu Muze(j)onica. Ovom segmentu delatnosti pripadaju i stalne muzejske manifestacije poput DEB, Noć muzeja ili Muzeji Srbije deset dana od 10 do 10.

Muzej Ponišavlja Pirot

Muzej Ponišavlja Pirot

Još jedna od osobeneosti svakako vredna pomena jeste i izdavačka delatnost vašeg muzeja?

Obogaćujući svoju delatnost, Muzej Ponišavlja 1969. izdavanjem zbirke pripovedaka Iz mog zavičaja autora Ćire Rančića,otpočinje kontinuiranu izdavačku aktivnost. Do sada je objavljeno preko150 naslova. Naročit značaj imaju posebne edicije: Znameniti ljudi i dela, Hronike sela,   Naši koreni i Kulturna baština.

Takođe, izdavačku delatnost dopunjuju  izložbeni katalozi.

Dobro, šta je rečju prema Vašem mišljenju osnovni, prvenstveni cilj muzeja uopšte- da tek predstavi blago svog kraja, ili..?

Muzej ima plemenitu misiju da, između ostalog,  predstavi i približi posetiocima kulturno -istorijsko blago. Muzeji se momentalno nalaze nasuprot  haotične ponude-konkurencije modernih medija. Muzej bi morao da bude, taj zdravi razum, koji bi polako i planski nadjačao buku neukusa i rijaliti kulture. Zatvaranjem u „svoje prostore“  pred naletom lakih sadržaja, uragana neukusa, muzeji mogu da izgube bitku, tj. moraju svoje programe i projekte da učine vidljivijim, prodornijim. Možda je u tom smislu dobra sprega sa vaspitno-obrazovnim ustanovama, zatim, medijima i turističkim organizacijama grada, kao i telima lokalne samouprave čiji je resor planiranje razvoja grada. Prvi korak je razvijanje kulture dolaska u muzej, ili samog interesovanja za to-pitanja koje bi običan čovek posle radnih obaveza sebi postavio –Šta nam ove nedelje nudi Muzej!

A, koji je najlakši, iliti, najsigurniji način da muzej nađe put do posetilaca, a posetioci put ka njemu, tačnije, potrebu i želju da ga posete i da mu se vrate?

Jedan od načina da se muzej nametne i polako „krči“ put ka posetiocu jesu programi koji se organizuju za ciljanu publiku, od najmlađih do onih starijih. Manifestacija „Muzeji Srbije…“ nudi takvu mogućnost- poseta muzeju i u neuobibičajeno vreme, zajednički termin održavanja manifestacije na prostoru cele  Srbije i sl.

Ove 2016, bila je druga godina održavanja manifestacije. Za razliku od prošlogodišnje, koja je probijala led, ove godine projekat  je uvršten u opštinski budžet, što je najznačajnija promena u odnosu na  prošlu godinu i tiče se  finansiranja manifestacije. Takođe, Projekat je, za razliku od 2015, realizovan na dve lokacije u gradu- standardno u Kompleksu kuće Malog Riste, a posle dužeg vremena, oživljen je prostor u podnožju Pirotskog grada sa stalnom arheološkom postavkom Muzeja. Zabeležen je i povećan broj posetilaca.

Da bi se od potencijalnog posetioca, stiglo do posetioca „osobe svesnog značaja muzeja“, dug je put koji traži strategiju. Međuti, postoji i drugačija priča- mnogi su svesni značaja muzeja za održanje nacionalnog identiteta i sl. samo im treba podsticaj i „tačka pokretanja“. Tu je tajna i umeće muzeja da privuku posetioce. Da li su to radionice, promocije, tribine, naravno –izložbe… ostaje na muzejima.

Ilustracije radi, Muzej Ponišavlja tokom godine nastoji da zainteresuje prvenstveno mlađu populaciju, ne zanemarujući ni programe za starije. U prvu kategoriju spadaju radionice pod zajedničkim nazivom Muze(j)onica– namenjena najmlađima, a često ima i porodični karakter: npr. deca zajedno sa roditeljima ili bakama i dekama prave lutke ili boje uskršnja jaja, ili obeležavaju porodične praznike. Za mlade organizujemo konkurs za najbolju fotografiju pod nazivom (Ne)briga o kulturnom nasleđu– npr. ove godine Konkurs je ostvaren  preko Fejsbuka. Tokom leta u dvorištu Muzeja su raznovrsni programi Pirotskog leta, a specifičnim vidom programa, pod nazivom Sedenća, godinama se posvećuje pažnja sećanjima na Pirot kojeg više nema i obeležavaju se važni datumi. Naime, prošle i ove godine, u fokusu je Prvi sv. rat.

Posebnu vrednost u predstavljanju zavičajnog etnološkog, umetničkog i istorijskog blaga imaju tematske izložbe kojima se predstavlja bogatstvo muzejskih zbirki, obeležavaju važni datumi, ili saradnicima muzeja otvara galerija za predstavljanje njihovog „blaga“koje poseduju u ličnim kolekcijama, poput izložbe Svetlopisci, gde je u Noći muzeja 2014. u Galeriji Muzeja izloženo preko sto predmeta- foto-aparata kraja 19. kao i 20. veka, poznatih pirotskih porodica-fotografa.

Muzej Ponišavlja Pirot

Muzej Ponišavlja Pirot

Šta je još potrebno, šta se može učiniti da se Muzej i blago koje baštini dodatno afirmišu? Rečju, može li muzej da živi kao jedinka, ili je neopohodna saradnja i sa drugim muzejima?

Jedan od vidova koji doprinose živosti i raznovrsnosti „muzejskog proizvoda“ koji se posetiocu može ponuditi  spada i saradnja sa drugim muzejima. Muzej Ponišavlja neguje, unazad desetak godina, stručne ekskurzije po Srbiji  i inostranstvu (Temišvar, Veliko Trnovo..) U Srbiji smo obišli skoro sve veće muzeje. To je jedan od načina da se spozna sopstvena vrednost i da se proširi krug saradnika. Takođe, ostvareno je i nekoliko gostujućih izložbi.

Nema potrebe za obrazlaganjem značaja muzeja, bez obzira na njegov karakter On se jasno raspoznaje iz definicije IKOM-a. Na muzejima ostaje realizacija  onog što  piše u dokumentima IKOM, Zakonu o kulturnim dobrima i sl. Muzeji moraju da pretrpe izmene iznutra- više živosti, okretanje ka primeni savremenih tehnologija, obraćanje  i pronalaženje onih modela koji će odgovarati različitim grupama(potencijalnih) posetilaca. Sa druge strane, muzeji u manjim mestima, kao što je Pirot, suočavaju se sa potrebom da zaštite kulturno-istorijsko blago kojim raspolažu, da stalno uvećavaju muzejski fond, da primenjuju mere zaštite predmeta i sl. što nas dovodi na teren materijalne potpore muzejske delatnosti. Pre prezentacije, marketinških akcija, programa, manifestacija, medijskog eksponiranja, muzej je u stalnom raskoraku između onoga što je potrebno i onoga, što je shodno njegovom tretmanu u lokalnoj zajednici-moguće.

Mihailo Medenica

Udruženje novinara Srbije bilo je medijski pokrovitelj manifestacije Muzeji Srbije – deset dana od 10 do 10″. Za vreme manifestacije informisali smo o raznovrsnim programima i izložbama u muzejima u mnogim gradovima Srbije.

Intervjui su nastavak saradnje sa muzejima i pokušaj da se skrene pažnja na to da muzeji rade tokom cele godine. Pored stalnih postavki, muzeji organizuju predavanja, koncerte, izložbe, stučno vođenje kroz izložbe, radionice za decu i odrasle…

Projekat je sufinansiran iz buzdeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja 

Napomena: «Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva»

Podelite ovaj tekst

DeliciousDiggGoogleStumbleuponRedditTechnoratiYahooBloggerMyspace

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *