Neobeležavanje Njegoševog jubileja je nacionalna sramota

^{Piše: Mirko Mrkić Ostroški}

Olja Ivanjicki, Sestra Batrićeva, iz ciklusa “Noć skuplja vijeka”, 1997.

Zašto je u Srbiji izostalo obeležavanje dvesta godina od rođenja Petra Petrovića Njegoša?

Tužeći za bratom, sestra Batrićeva u „Gorskom vijencu” završava tužbalicu stihom: „Glavari se skamenili. Kam im u dom”, misleći na ondašnje glavare.

Meni se čini da su se skamenili i ovovremeni glavari, koje ja neću kleti, već ću ih zamoliti da se obrate naciji i pošteno kažu koji je pravi razlog što se jubilej najznačajnijeg Srbina posle Svetog Save ne obeležava u Srbiji. Izgovor da za jubilej nema novca, zaista je sraman i uvredljiv za svakog pismenog čoveka. Neobeležavanje dva veka Njegoša ravno je najvećoj izdaji. Možda Njegoš u ovom trenutku nije podoban, zarad onih koji su ga proglasili „genocidnim pesnikom”, ili se ne uklapa u šemu briselskih pregovora Beograda i Prištine. Obraćati se Njegošu „koji sa Kosovom čini jedno biće”, vrlo je riskantno. Ukoliko nije naredba iz Brisela, već dogovor sa aktuelnom Podgoricom, i to bi trebalo reći narodu. – Njegoš je crnogorski pesnik, a to što je napisao „Ogledalo srpsko” i svoje najpoznatije delo posvetio „prahu oca Srbije” – Karađorđu, verovatno je lektorska greška. Zato me neće začuditi ako jednog daan, na novom, tamonjihovom jeziku, crnogorski čistunci objave „Ogledalo crnogorsko”. Kakav bi u takvom „ogledalu” bio odraz Njegoševe Crne Gore, zaista je teško pretpostaviti. Za razliku od nas ovde, u dalekom Japanu i u Rusiji ovaj, za svetsku književnost značajan jubilej, dostojno će se obeležiti.

Sreća je što će Njegoš i njegovo delo nadživeti nas ovakve kakvi smo i dnevnopolitičke kalkulacije glavara, za neka nova pokoljenja. U to je verovao i Njegošev savremenik Ljuba Nenadović, koji je zapisao: „I kad na ovome svetu nestane bregova i ljudi, meni se čini, još će trajati dva crnogorska kolosa: Lovćen i Vladika”

Mirko Mrkić Ostroški