Novi život stare zbirke – Legat dr Aleksandra Kostića u Grockoj

Legat Aleksandra Kostića u Grockoj

Iako je godinama izgledalo da će i legat profesora dr Aleksandra Kostića, čije ime nosi jedna mala ulica u Beogradu (iza Palate pravde), biti samo jedna sumorna stranica u nizu zaboravljenih, napuštenih i propalih legata, ova priča dobila je srećan kraj. Nažalost, odavno nema dr Kostića a nema ni njegovog sina, čuvenog kompozitora i kulinara Vojislava Vokija Kostića da se obraduju novom legatu koji je organizovan, uređen i živi svoj novi vek u Grockoj. Publika, koju su hiperaktivni Centar za kulturu Grocka i kustoskinja Zorica Atić animirali poslednjih godina brojnim programima i aktivnostima na društvenim mrežama, počela je da dolazi i da se upoznaje sa imenom i delom ovog neobičnog, značajnog i istrajnog naučnika i iskrenog rodoljuba, kao i sa velikom arheološkom zbirkom koja svedoči o prvim civilizacijama na našem podneblju.

„O seksualnosti se možda mnogo više šapuće nego što se govori“ – kaže nam prof. dr Aleksandar Kostić, prvi naš seksolog, u kultnom filmu jugoslovenskog crnog talasa, „Ljubavni slučaj ili tragedija radnice P.T.T.“ Dušana Makavejeva. U trenutku kada je ovaj film snimljen i sam dr Aleksandar Kostić, nekadašnji dekan (u dva mandata) Medicinskog fakulteta, jedan od njegovih osnivača, bio je na crnoj listi. Naučnik, koji je studije medicine završio u Francuskoj, koji je pisao udžbenike i iznedrio generacije novih lekara, a pored Medicinskog, jedan od osnivača i Veterinarskog i Farmaceutskog fakulteta, dva puta je izbacivan sa fakulteta, jednom 1941. godine kada se usprotivio okupatorskim vlastima i odbio saradnju sa njima, a drugi put 1952. godine kada se zamerio aktuelnoj komunističkoj vlasti, i kada su i on i njegova supruga prof. dr Smilja Kostić, udaljeni sa Univerziteta.

Dr Aleksandar Kostić

Prof. dr Aleksandar Kostić bio je neobična ličnost velikog dijapazona interesovanja. Kao fotograf amater od 1911. godine, bio je pionir medicinske fotografije kod nas i osnivač fotografske laboratorije pri Histološkom institutu. Salon Muzeja savremene umetnosti je 1978. godine organizovao izložbu fotografija dr Aleksandra Kostića. Dr Kostić prvi je snimao i naučne, medicinske filmove kod nas, pre igranih, a njegov Medicinski rečnik, koji je pisao prelazeći Albaniju tokom Prvog svetskog rata,  i danas je u širokoj upotrebi.

Kada se u Velikom ratu dr Aleksandar Kostić obreo u Boleču kao sanitetski lekar, upoznao je okolinu i u nekom trenutku ugledao i krajolik koji je posle rata odabrao kao mesto gde će podići prelepu „belu vilu“ koja i danas gordo stoji na lokaciji Dubočaj. Želeo je da iznenadi svoju Smilju, ljubav i suprugu sa kojom je drugovao od malih nogu, i da joj tajno sazida kuću. Kada je završio, poveo je Smilju na jedno krstarenje Dunavom, a kada su sa reke ugledali lepoticu na brdu i Smilja upitala čija li je to kuća, doktor Aca joj je odgovorio „Tvoja, Smiljo“. Tokom gradnje ove bele lepotice, naišao je na arheološke ostatke, među kojima su bile i dve rimske grobnice. Radoznali duh dr Kostića nije na tome stao, te se narednih skoro pola veka amaterski bavio arheologijom, dok su on i Smilja skladno i srećno živeli u Grockoj. Sakupljajući artefakte iz daleke prošlosti na koje je nailazio, dr Aleksandar Kostić je 1978. godine došao na ideju osnivanja legata. Svoju dragocenu i veliku zbirku poklonio je Opštini Grocka, da bude izložena u Rančićevoj kući. Tako je i otvorena pod imenom „Zavičajni muzej Grocke“. Tokom godina posle raspada Jugoslavije, ekonomske krize i ratova, Rančićeva kuća doživela je sudbinu mnogih neodržavanih i zaboravljenih kulturnih celina, te je i zatvorena. Sin dr Aleksandra Kostića, Vojislav Voki Kostić, razočaran stanjem u Grockoj i uplašen mogućnošću da legat potpuno propadne u memljivim podrumima, povukao je „Dubočajsku zbirku“ koja je narednih dvadeset godina ostala sklonjena od očiju javnosti.

Poslednjih nekoliko godina, Centar za kulturu Grocka (Rančićeva kuća) zasijao je novim sjajem i okupio ljude koji gaje iskrenu želju da od Grocke naprave ne samo prirodni, već i kulturni biser nadomak Beograda. Obnovljena je „Gročanska čaršija“. U okviru ove jedinstvene amijentalne celine i prostora biblioteke „Ilija Garašanin“, pronađeno je mesto za čak dva legata – Ilije Garašanina, čijom zaslugom je sredinom 19. veka osnovana prva javna biblioteka u Grockoj i dr Aleksandra Kostića.

Artefakti iz Legata dr Aleksandra Kostića, foto Miomir Magdevski, Wikipedia CC BY-SA 4.0

Zbirka dr Kostića obuhvata paleontološke nalaze iz perioda neolitske starčevačke kulture, pa do novog veka. U vitrinama današnjeg legata izloženi su okamenjeni puževi, lišće, glave bivola, zubi i kosti mamuta, ali i artefakti poput kamenog oruđa, koplja, narukvica, rimskih fibula, posuda iz različitih perioda, pa i novca iz vremena turske i austrougarske vladavine. Ima tu i ostataka rimskih ratnika, jer je Dubočaj bio značajna kota na putu Singidunum – Viminacijum. Profesor dr Aleksandar Kostić iscrtao je grafički prikaz „Evolucija živih bića i razvoj civilizacije“ kako bi likovno predstavio ali i naučno povezao geološke periode i materijal koji je pronađen u iskopavanjima. Vojislav Voki Kostić, gastronom, kompozitor i pisac, sin Smilje i Aleksandra Kostića dopunio je očevu zbirku rukopisima, bibliotekom i ličnim predmetima svog oca, među kojima se nalazi i škrinja koja je „putovala“ preko Albanije i u kojoj je slavni lekar preneo svoj „Medicinski rečnik“.

Dr Smilja Kostić – previjanje ranjenika 1915, foto: Arhiva Centra za kulturu Grocka

Prvi letnjikovac u Grockoj  – Bela vila, izgrađena 1931. godine bila je mesto gde se okupljala srpska elita, ali i utočište supružnika Kostić, nosilaca Legije časti (pored Pjera i Marije Kiri, dr Aleksandar i dr Smilja Kostić, bili su jedini bračni par nosilaca ovog ordena). Humanisti i lekari, dr Smilja i dr Aleksandar proveli su zajedno skoro 70 godina, živeći skladno i u ljubavi, prkoseći svim teškoćama koje im je život priredio – od gubitka sina Ivana Vanje tokom Drugog svetskog rata, do udaljavanja sa fakulteta i nepravde koja im je tako naneta. Ordeni Legije časti bračnog para Kostić nestali su tokom jedne pljačke „Bele vile“, a sećanje na njih čuvali su sin Vojislav Voki i njegova supruga Vera Nikolajević Kostić, balerina, novinarka i koreograf, kao i brojni stanovnici Grocke koji su u redovima čekali da doktorka Smilja, poznata kao izuzetan dijagnostičar i pedijatar, besplatno pregleda i leči njihovu decu.

Legat Aleksandra Kostića, Foto: Miomir Magdevski, Wikipedia, CC BY-SA 4.0

Voki i Vera Kostić su od gročanske vile napravili mali raj i okupljalište umetnika, gde se živelo u skladu sa prirodom, pripremali raznovrsni specijaliteti i stvarala umetnička dela. Vera Kostić je kuću ostavila Ljiljani Mihajlović koja je o njoj i Vokiju brinula dve decenije. Kada je obnovljen Legat Aleksandra Kostića, Ljiljana Mihajlović je deo zaostavštine porodice Kostić ustupila legatu, te se među eksponatima danas mogu videti i dve pisaće mašine doktora Kostića, grančica smilja koji je Aleksandar ubrao na Kajmakčalanu za svoju Smilju, njegov pribor za pisanje, fotografije, slike, njegova bista i drugi predmeti.

Angažovanjem kustosa iz Centra za kulturu Grocka, ovaj legat preko noći je postao jedno novo mesto okupljanja posetilaca, a tokom meseci ograničenog kretanja i smanjenih mogućnosti putovanja, zbog pandemije izazvane koronairusom, mnogi su odlučili da upoznaju Grocku i njene lepote. Ovog leta 2020. godine, Legat dr Aleksandra Kostića i „Rančićeva kuća“ u Grockoj beleže rekordne posete.

Ime ovog jedinstvenog čoveka otrgnuto je od zaborava, a legat u Grockoj postao je nova tačka na kulturnoj mapi Srbije.

Suzana Spasić