Oljin Vidikovac na Savskoj padini

Idejno rešenje Vidikovca – Muzeja Olje Ivanjicki na Kosančićevom vencu 27, Beograd (projekat uradio CIP)

Ko god je bio u Figerasu, ili u Kadakesu, zna kakav je neprekidni praznik napravljen od Dalijevih staništa i umetničkih rukotvorina na opštu radost meštana i posetilaca. A mi, koji smo imali čast i zadovoljstvo da poznajemo Olju Ivanjicki, znamo da pored jedinstvenih ljudskih osobina, ovu beogradsku slikarku odlikuje to što je za sobom ostavila odobreni nacrt, sredstva i, pre svega, izuzetno delo, u nameri da narod uživa u njemu, u Vidikovcu pored ateljea na Kosančićevom vencu, gde je inače do pre pet godina živela kao podstanar. Pored ateljea danas se nalazi jedna drvena baraka koja nit’ se voda nit’ se tera. Ovih dana, pak, predstavljena je velelepna maketa Beograda na vodi, na čijem potezu se nalazi i Savska padina, a na njoj i Kosančićev venac sa svojim probranim pogledom na reku. Odlučnošću kojom je krenuo u borbu protiv kriminala, premijer bi mogao da se založi kako da okruženje tih budućih kula iz snova oplemeni jednim skladno uklopljenim prostorom u kojem bi se mogle videti Oljine slike i drugi plodovi slikarkinog zadivljujućeg stvaralaštva.

Jer, zaborav je vrsta kriminala, i to možda najopasnijeg.
Osim toga, rešenjem administrativog pitanja oko Oljine zaostavštine, svakako bi mogao da se ustanovi model po kojem bi se od daljeg propadanja sačuvala i dela drugih velikana srpske umetnosti.

Silvija Monros-Stojaković