Sveti Valentin i sveti Trifun, dva značenja praznika

Dan zaljubljenih

Stara čestitka za Dan zaljubljenih, public domain image

Zašto se Dan zaljubljenih širom sveta proslavlja sredinom februara?

Kod Starih Grka je tokom meseca Gameliona, koji je padao u vreme od sredine januara do sredine februara, obeležavana svetost braka Zevsa i Here.

 Ipak, za proslavu Dana zaljubljenih, čini se, najvažnija je tradicija Starog Rima.

Zamislite gole muškarce koji trče ulicama i bičuju mlade žene. Bičevi su krvavi, a napravljeni od sveže isečenih kozjih jezika. Iako ovo zvuči kao perverzna sado-mazo egzibicija, ovaj običaj bio je veoma popularan u mnogim krajevima sveta u kojima su vladali Rimljani, sve do 496. godine nove ere.

I zaista, Rimljani su sredinom februara imali više praznika, 14. februara slavili su boginju Juno, zaštitnicu braka, a dan kasnije praznik nazvan Luperkalija, koji je slavio Luperkusa, boga plodnosti (koji je često prikazivan polunag, obučen u kožu jarca). Centralna proslava odigravala se 15. februara na vrhu brda Palatina, na mestu gde je, prema legendi, vučica othranila Romula i Rema. Ovaj festival je bio deo rituala za pročišćenje i plodnost. Sve što je bilo u vezi sa ovim praznikom, predvodili su i organizovali luperijci ili „bratstvo vuka”, festival je počinjao žrtvovanjem dva jareta i dva psa, a luperijci su se mazali krvlju po licu i zatim vršili obredno pranje krvi mlekom. Od jezika žrtvovanih koza pravljeni su bičevi i luperijci su njima, trčeći ulicama, bičevali mlade žene da bi osigurali njihovu plodnost.  Ovaj divlji ritual trajao je do 496. godine, kada ga je zabranio papa Gelasije i umesto njega proglasio Dan svetog Valentina, 14. februar.

Sveti Valentin kleci

David Tenije III: Sveti Valentin kleči, 1600.

 A ko je bio sveti Valentin?

Svetac – zaštitnik zaljubljenih? (Upamtite, zaljubljenih, a ne onih koji vole. Razliku znate: zaljubljenost je hormonska reakcija, a ljubav potpuno drugačije i dublje stanje ljudskog uma.) Oko svetog Valentina je nastala prava zbrka i nedorečenost, ali i mnogo kontroverzi, da i na kraju katolička crkva ovaj praznik izbrisala iz svog crkvenog kalendara.

 U čemu je bio problem? Postojalo je najmanje tri čoveka sa imenom Valentin u trećem veku i sva trojica su umrla strašnom smrću. Jedan od njih bio je sveštenik u rimskoj crkvi koji je pomagao progonjenim hrišćanima za vreme vladavine Klaudija Drugog. Kada su ga zatvorili u tamnicu, učoinio je čudo i vratio vid jednoj slepoj devojci koja se, čim je progledala, u njega zaljubila. Taj Valentin je pogubljen odsecanjem glave 14. februara.

 Drugi Valentin je bio biskup koga su mučili i ubili takođe za vreme vladavine Klaudija Drugog.

 Treći Valentin je tajno venčavao parove, ignorišući naredbu Klaudija Drugog o zabrani venčavanja vojnika u vreme ratova. Legenda kaže da su Valentina zatvorili u ćeliju, a da se on zaljubio u stražarevu ćerku. Pre same smrti koja je usledila zbog strašnih mučenja, on je svojoj voljenoj napisao pismo u kome se potpisao sa „Od tvog Valentina”.

 Mimo legendi, sveti Valentin i datum 14. februar prvi put se sreću u jednoj pesmi engleskog pisca Džefrija Čosera (1340-1400). On je u pesmi napisao da na Dan svetog Valentina ptice traže svoje partnere, što se slagalo sa tradicionalnim verovanjem tog doba da se u februaru ptice pare. Prvo ljubavno pismo koje se povezuje sa Danom svetog Valentina napisao je nešto posle Čosera vojvoda Čarls od Orleana („već sam bolestan od ljubavi, mila moja Valentina”). Njegova ljubav bila je intenzivna ali nesrećna. Devojka je premlada umrla, pre nego što se on vratio u Francusku, 1440. godine. Srednjovekovne devojke jele su bizarnu hranu na ovaj datum kako bi sanjale svoje buduće muževe.

Kraljevi vinogradi u Topoli

Kraljevi vinogradi, Topola, Srbija, foto Pavle Tišma

I pravoslavna crkva slavi svetog Valentina, 30. jula po starom, odnosno 13. avgusta po novom kalendaru, ali ga ne proslavlja kao zaštitnika zaljubljenih.

U pravoslavnom svetu, 14. februara slavi se sveti Trifun, za koga se veruje da štiti sela, naselja i gradove od poplava, da je čuvar vinograda i drugih useva od raznih štetočina. Ovaj praznik zvanično nije crkveno crveno slovo, ali se tradicionalno proslavlja među pravoslavnim vernicima a naročito na Balkanu, u vinogradarskim krajevima. On je slava vinogradara i gostioničara, pa za ovaj praznik, u zavisnosti od kraja u kome se proslavlja, postoje različita verovanja i rituali. Negde svetog Trifuna zovu Tripun,Trivun, negde ga nazivaju Zarezojlo, zarezan ili Orezač, jer vinogradari, uz posebnu molitvu i blagoslov sveštenika prvi put u novoj godini odlaže u svoj vinograd i orezuju vinovu lozu. Veruje se da sneg počinje da se topi upravo od ovog praznika, da ovim danom počinje proleće i da se budi priroda i ljubav kod ljudi. Veruje se da ako pada kiša na Svetog Trifuna, rodiće šljiva, a ako iznenadi neki okasneli sneg, to se smatra berićetnim. Dan posle svetog Trifuna je Sretenje, za koje se u narodu veruje da je dan kada se susreću zima i proleće.

Svetog Trifuna (Tripuna) slavi i katolička crkva, 3. februara a jedna od najpoznatijih proslava na Balkanu održava se u Kotoru, čiji je on zaštitnik. Prva spominjanja svetog Trifuna ili Tripuna u Kotoru potiču još iz devetog veka, a u delu oltarske pregrade u katedrali svetog Tripuna u Kotoru postoji i datum 13. januar 809. godine. Pored glavne proslave u februaru, Kotor svog zaštitnika slavi još dva puta tokom godine.

Sveti Trifun

Sveti Trifun iz Kampsdale, ikona, autor nepoznat

 A ko je bio sveti Trifun?

Živeo je u trećem veku posle Hrista, u siromašnoj porodici, u Frigiji, tako da je kao dete za novac čuvao guske bogatijih meštana. Veruje se da je još od detinjstva imao moć da isceljuje bolesti i na ljudima i na stoci. Za njegove moći saznao je rimski car Gordijan, čija je ćerka Gordijana bila duševno obolela. Po legendi, zli duh iz Gordijane je jednom prilikom pomenuo da njega niko iz nje ne može oterati osim Trifuna. Pošto se nije znalo o kom Trifunu je reč, car je dovodio redom mnoge muškarce sa tim imenom, dok na kraju nisu pronašli mladog „guščara”. Trifun je izlečio carevu ćerku, a car ga je bogato nagradio. Trifun je na putu do kuće sve dragocenosti od cara razdelio sirotinji i u svom selu nastavio da živi kao i do tada, ali u sve većoj pobožnosti. Znajući za njega, novi car Dakije, veliki protivnik hrišćanstva, naredio je da ga zatvore u tamnicu i stave na najveće muke. I pored strašnog mučenja, Trifunova vera je ostala čvrsta. Odrubljena mu je glava, a telo nakon smrti preneto u njegovo selo Kampsadu, pa odatle u Carigrad, a zatim u Kotor.

Sve u svemu, 14. februar, Dan zaljubljenih ili dan jednog od ova dva sveca, donosi nam još nekoliko zanimljivosti, ali i stereotip o obaveznim poklonima koji se skoro manijakalno kupuju na ovaj dan. Svake godine se za ovaj dan napiše oko milijardu čestitki. U viktorijanskoj eri, nasuprot tome, smatralo da čestitka koja se tog dana potpiše donosi nesreću. Grad Verona, u kome su živeli Šekspirovi Romeo i Julija, svake godine primi oko hiljadu pisama adresiranih na Juliju. Kompanija Holmark (Hallmark) napravila je prvu čestitku za Dan zaljubljenih 1913. godine, da bi 2000. godine ponudila čak 1330 različitih čestitki za ovaj dan. Smatra se da se samo u SAD potroši oko tri i po milijarde dolara svake godine za poklone  za Dan zaljubljenih. Praznične čestitke u stopu prate i kutije čokoladnih pralina u obliku srca. Prvu takvu kutiju napravio je Kedberi (Cadberry) u 19. veku a danas se svake godine proda oko 35 miliona ovako upakovanih čokolada raznih proizvođača.

valentine chocolate

“Čokoladna” srca, foto: plattmunk, via sxc.hu

Stereotip da neko nije uspeo u životu jer ni od koga nije dobio čak ni čestitku gradi se u potrošačkom ludilu današnjeg doba, a do te mere je izgrađen da čak 15% žena u SAD same sebi šalju cveće i čestitke na ovaj dan. Bilo kako bilo, uz svetog Valentina ili svetog Trifuna, proleće je najavljeno, a za ljubav svakako nije dovoljan jedan dan i nekoliko kičastih crvenih srca na ukrasnom papiru…

J. Kantardžieva i S. Spasić

Podelite ovaj tekst

DeliciousDiggGoogleStumbleuponRedditTechnoratiYahooBloggerMyspace

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *