Zanimljivosti koje niste znali o hobitima i Tolkinu

Tolkin, 1916. godine

Posle neverovatnog filmskog uspeha filma “Hobit: Neočekivano putovanje”, o kome se govori na svim stranama sveta, predstavljamo vam nekoliko činjenica ili zanimljivosti koje možda nikada ne biste ni sanjali o ovom čudesnom autoru.

Poznato je da je Džon Ronald Ruel Tolkin bio profesor engleskog jezika i literature na Oksfordu. Ali malo je poznato koliko je ovaj pisac bio nesiguran u vezi sa svojim pisanjem. Posle završetka romana “Hobit”, Tolkin ga je poslao dvojici prijatelja da ga pročitaju i da mu kažu da li “uopšte na nešto liči”. Jedan od te dvojice prijatelja bio je i njegov student Elejn Grifit, koga je smatrao izuzetno pismenim učenikom.

Da nije bilo Elejna, možda ništa ne bi bilo od ove knjige. Upravo je on, 1936. godine, bez znanja svog profesora, razgovarao sa Suzan Dagnal, koja je radila u jednoj ne tako poznatoj izdavačkoj kući. Suzan je posle čitanja romana bila toliko impresionirana da je na sebe preuzela posao oko pronalaženja neke ozbiljnije izdavačke kuće. Ubrzo je roman stigao do Stenlija Anvina, direktora izdavačke kuće Džordž Alen, koji je prihvatio da objavi “Hobita” samo pod uslovom da se dopadne njegovom sinu, smatrajući da ako knjiga dopre do ovog desetogodišnjeg dečaka, može da se dopadne i drugoj deci. Dečak je rekao da je knjiga “okej”.

Prvo izdanje “Hobita” objavljeno je 21. septembra 1937. godine, u samo 1500 primeraka, sa strahom da se ni taj tiraž neće prodati. Iako je prvo izdanje štampano na najjeftinijem papiru, u osnovnoj crno-beloj tehnici, nez ilustracija, prvi tiraž je bez ikakve reklame prodat za samo 12 dana. Ovaj uspeh ohrabrio je izdavača, pa je drugo izdanje odštampano u boji. Ipak, pravi uspeh usledio je kada je list “Njujork herald tribjun” knjigu proglasio “vrednom čitanja”. Posle ovoga, knjiga je prevedena na dvadeset jezika.

Skoro 60 godina posle prvog izdanja, 1995. godine, “Buksken” smešta “Hobita” na treće mesto od 5.000 knjiga koje ne izlaze iz mode.

Iako je hobite smislio Tolkin, istraživanja pokazuju da se ovakva čudesna stvorenja pominju još 1895. godine u jednoj knjižici autora Majkla Ajslbija Denama, koji se opet poziva na neke priče iz 1584. godine. A pošto je Tolkin bio vešt čitalac starog folklora i jezika, mogao je da pročita i “dešifruje” njihov izgled.

Sada, kada je “Hobit” svetski filmski hit za kraj 2012. godine, retko ćemo čuti ovu priču o sramežljivom autoru, majstoru pera Tolkinu, za koga možda nikada ne bismo ni čuli da nije bilo ovako čudesne igre sudbine.

Jasmina Kantardžieva