U malim sredinama postoji glad za kulturnom ponudom

Vesna Grgurović, Gradski muzej Vrbas

Vesna Grgurović, Gradski muzej Vrbas

Događaji i priče iz Muzeja, preuzeto sa: Press centar UNS

Vesna Grgurović, Gradski muzej Vrbas

Da počnemo od toga da ste vi muzej koji je uspeo tokom manifestacije „Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10“ da animira skoro ceo grad, a najmlađi ste muzej u Srbiji

– Kada je reč o učestvovanju u Manifestaciji, tadašnja muzejska zbirka, a sada Gradski muzej Vrbas imala je veliki izazov – kako da budžet predviđen za jedan dan rasporedi na 10 dana, a ipak zadržimo kvalitet, osnovne muzejske postulate i da ostanemo dosledni muzejskoj delatnosti.  A posebno ako uzmemo u obzir da je prethodnim obeležavanjima Noći muzeja, Vrbas imao zaista kvalitetne i reprezentativne programe. Našli smo se u situaciji da moramo maksimalno da pokažemo svoju kreativnost i snalažljivost. Ideja nam je bila da angažujemo sve moguće zajednice, društvene institucije, organizacije, koje učestvuju u kreiranju kulturnog života. Povezali smo se sa kulturno-umetničkim društvima, a u Vrbasu ima veliki broj pripadnika nacionalnih manjina i kulturno-umetnička društva koja neguju tradiciju i kulturu svoga naroda. Priključio nam se KUD „Sirmai Karolja“, kulturno-prosvetna zajednica „Kаrpati“, koja neguje rusinsku i ukrajinsku kulturu i tradiciju i novoosnovani Nacionalni savet crnogorske manjine. Sa arhivim u Subotici imali smo neobičan vid saradnje: reč je o izložbi radova dr Bele Maćašovskog, lekara iz Bajmoka koji je učestvovao u Prvom svetskom ratu i snimao kao fotograf amater Crnu Goru, ambijent, prirodu i ljude, a sve se to nalazi u arhivu u Subotici. Sticajem okolnosti član Saveta crnogorske nacionalne manjine došao je u kontakt sa tim materijalom i nastala je jedna zanimljiva priča, odnosno projekat u vidu izložbe fotografija Bele Maćašovskog, a ujedno smo poklonili pažnju aktuelnoj temi Prvog svetskog rata.

Da se vratim na lokalnu zajednicu, povezali smo se sa svih osam osnovnih škola, sa predškolskom ustanovom „Boško Buha“, koja se veoma rado odazvala, a prdškolci rado posećuju naše manifestacije, bilo kao posetioci, bilo kao učesnici. I tako su deca iz cele opštine, dolazila ne samo da posećuju radionice koje su bile pripremljene za njih, nego su imali i svoje programe i predstavljali svoje aktivnosti. Kada je reč o samoj koncepciji naše desetodnevne ponude, potrudili smo se da zadovoljimo sve one zadatke koji se podrazumevaju u okviru muzejske delatnosti, i naučno-istraživački rad i edukaciju i zabavu. Kada je reč o muzejsko izložbenoj delatnosti, u gostima nam je bio Muzej grada Novog Sada sa izložbom o Janiki Balašu, autorke Dušanke Marković. Prateći deo te izložbe bio je koncert lokalnog tamburaškog orkestra, tako da smo pokušali da upotpunimo priču i zabavnim delom i muzejskom delatnošću. KUD „Sirmai Karolj“ pripremio je zaista bogatu izložbu ručnog rada, za koju se već može reći da je tradicionalna u Vrbasu. Oni su i za sve posetioce i organizatore izložbe pripremili svoje gastronomske specijalitete.

Pored samog muzeja, posebnu pažnju privlači objekat koji se nalazi u neposrednom susedstvu, a to je Reformatorska crkva koja je inače zaštićena zakonom. Crkva je podignuta 1824. godine i starešina Reformatorske zajednice nama ustupa svoj objekat za potrebe muzejske delatnosti s obzirom da mi imamo ograničen prostor. Sam objekat crkve je pogodan za predavanja, koja su bila vezana za istoriju i kulturu Vrbasa, kao i za prezentaciju knjige „Istorija Vrbasa“, koju je publikovao Kulturni centar, odnosno Muzejska zbirka. I poseban deo programa u crkvi odnosio se na muzičke sadržaje. Osnovna škola je imala svoj koncert, kulturno-umetnička društva su imala nastupe. U Reformatorskoj crkvi su odzvanjali zvuci džeza, fado muzike, ukrajnske muzike, mađarske, rusinske, srpske. Svih deset dana su zaista bili pokriveni raznovrsnim programima. Imali smo i edukativne sadržaje u vidu radionica, prezentacija, promocija. Bile su zadovoljene potrebe različitih starosnih dobi, ukusa, različitih kulturnih potreba, struktura društva. Već devetu godinu za redom muzejska zbirka u okviru obeležavanja Noći muzeja organizuje konkurs za fotografiju „Muzej kao inspiracija“. Sada to već ima međunarodni karakter, javljaju se autori iz zemalja regiona, čak su i pobednici bili iz okolnih zemalja. Odabrani radovi budu izloženi tokom Dana muzeja i za tu priliku galerija Kulturnog centra ustupa nam prostor. Muzej je u sastavu Kulturnog centra, tako da i njihove redakcije učestvuju – folklorni ansambl, recitatorski, galerija, bioskop, svi nalaze svoje mesto i daju doprinos manifestaciji.

Kako ste uopšte uspeli da animirate sve te institucije da vam se pridruže?

Moglo bi se reći da je to prednost manje zajednice, svi su povezani i mnogo je bliskiji odnos među institucijama. Vrbas nije veliki grad, ali opet ima raznovrsnu ponudu, raznovrsne sadržaje, svi žele da učestvuju. Postoji glad za kulturnom ponudom u malim sredinama za razliku od velikih. Vi u velikim sredinama imate priliku da aktivno učestvujete, ali zato je prednost manje sredine upravo u toj povezanost, bliskosti i mogućnosti da prikazujete ono što radite.

Gradski muzej Vrbas, predavanja tokom muzejske manifestacije 2016.

Gradski muzej Vrbas, predavanja tokom muzejske manifestacije 2016.

Da pomenemo predavanja iz istorije. Vi imate zanimljivu istoriju, tu su bili i Kelti i Avari i Bugari i mnogi su prolazili tim prostorima. Vi kao da ste anticipirali  naziv manifestacije za 2017. godinu-„Muzej u gostima“ jer ste imali predavače iz drugih gradova.

– Kada govorimo o istoriji Vrbasa i bogatstvu, moram da naglasim da smo ove godine  uspeli da obezbedimo sredstva i realizujemo stalnu postavku koja će biti prezentovana sa vodičem-katalogom kroz muzej. Predavanja su održavana prthodne dve godine, a biće ih i u narednim, i to će postati tradicionalno obeležje manifestacije u Vrbasu. Mogle su se čuti priče o istoriji pivarstva u Vojvodini u 18. veku od Zorana Stevanovića iz Arhiva Vojvodine, a usput smo promovisali pivo lokalnog proizvođača.  Imali smo predavača Žolt Lazara sa Filozofskog fakulteta iz Novog Sada i priču o Lutereovoj reformaciji i njenom uticaju na oblikovanje građanskog društva. Takođe sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, prof. Hardi Đura  govorio je o korenima istorije Vrbasa u srednjem veku, zatim smo imali priče  koleginice Hargite Gažo iz muzeja u Bačkoj Topoli, a opet praćeno kulturno umetničkim programom, priče o istoriji železnice u Bačkoj, istoriji pčelarstva koju je organizovalo Udruženje pčelara Vrbasa…

Kada je reč o tim predavanjima zaista je raznovrsna ponuda, osim predavača iz Vrbasa, obavezno nam gostuju predavači iz relevantnih institucija i na taj način stvaramo jednu finu saradnju i komunikaciju i sa drugim gradovima i sa drugim institucijama.

Vi ste 1969. godine zvanično počeli da radite. Dosta ste se selili i konačno ste dobili status muzeja, a pominje se i Ištvan Đenge  kao najzaslužniji za osnivanje muzeja.

– U Vrbasu je zapravo prvi muzej osnovan 1935. godine, ali on je vezan za obeležavanje doseljavanja Nemaca i osnivanje Vrbasa. Nažalost, samo imamo podatak o postojanju tog muzeja. Krajem 50-ih i početkom 60-ih javila se želja za prikupljanjem muzejskog materijala od strane Ištvana Đenge, koji je bio nastavnik u osnovnoj školi i veliki zaljubljenik u istoriju i starine Vrbasa. On je prikupio bogat fond koji zapravo predstavlja osnovu našeg današnjeg muzejskog fonda. Reč je o nekih 700 predmeta, koji su svi bili popisani, i formiran je muzej 1969. godine, čak je i dodeljena zgrada za njega. Ali kakve su bile okolnosti, ne znam, muzej je ostao bez objekta i narednih gotovo 30 godina postojao je problem objekta. Tek 2001. godine su se stvorili uslovi za dobijanje zgrade za muzej, koji se sada nalazi u zaista reprezantativnom objektu u samom centru. Skupština opštine je prošle godine donela odluku o osnivanju muzeja i pristupili smo kreiranju zbirke, popisivanju materijala, sređivanju i trenutno se radi na izradi vodiča-kataloga koji bi trebao da bude prezentovan ove godine tokom manifestacije „Muzeji Srbije deset dana dana od 10 do 10“

Koliko je inicijativa o ovoj vrsti manifestacija dobra da se čvršće povežu muzeji, da više rade na zajedničkim projektima?

– Moje lično mišljenje, a kako sam shvatila i mišljenje većine muzejskog društva Srbije i muzejske mreže u Srbiji je da je došlo je do nekog buđenja svesti o tome i potrebe da se povežu muzeji, da se razmenjuju projekti i programi, da se tešnje povežu u radu – i posetama i prezentacijama, ne mora to biti samo izložbena delatnost. Zaista je bitno da se ta mreža učvrsti, da se razmenjuju iskustva za dobrobit cele muzejske zajednice Srbije.

To nas dovodi do još jednog pitanja – manifestacija traje 10 dana, a koliko je to samo početni korak da muzeji budu vidljivi tokom cele godine?

– Ja mogu reći na našem primeru, da je jedan od naših zaključaka da ovakva vrsta programa može da se proširi na celu godinu, da se stvara i kreira publika koja će znati, da u određeno doba meseca, na određenoj lokaciji  ima određenu kulturnu ponudu – da li će to biti predavanje, izložba, koncert, ali da se stvori jedan kontinuitet i da se navikavanjem na određene termine kreira i sama publika. Možemo slobodno reći da se na taj način nametne jedna vrsta kulturne ponude, u ovom slučaju muzejske.

Gradski muzej Vrbas

Gradski muzej Vrbas

Većina muzeja ima problem sa posetom. Kada su neke značajne izložbe ili manifestacije ima posetilaca, ali svakodnevno poseta je slaba. Vi ste tokom manifestacije imali zaista dobru posetu.

– Manifestacija pruža uvid u to da se može planski, na malo drugačiji način, malo drugačijim pristupom, formirati i obezbediti publika u kontinuitetu, tokom čitavih godinu dana, a ne samo na jednu noć, kao nekada ili ovih 10 dana. Zaista se stvara jedna slika o mogućnostima i potencijalima.

Možete li nam nešto reći o zanimljivostima vaše zbirke – vi koliko sam pročitala imate jedini drveni usisivač na ovim prostorima

– Po podacima iz starih inventarnih knjiga, pripadao je Jožefu Pehanu. On je bio svestrana ličnost. Živeo je na prelazu iz 19. u 20. vek i obeležio je kulturni život tog perioda u Vrbasu. Nažalost nije dugo živeo, ali je u stvaralačkom smislu izuzetno značajan za grad. Njegova porodica je veliki broj eksponata, njegovih ličnih predmeta, poklonila muzeju. Taj drveni usisivač je pripadao porodici Jožefa Pehana, tako da to upotpunjuje kolekciju njegovih predmeta koji se nalaze u samom muzeju.

Vi imate i njegovu zbirku slika?

Deo stalne postavke je priča o Jožefu Pehanu gde su izložena njegova umetnička dela, ali i deo njegovih ličnih predmeta i postoji veliko interesovanje za gostovanje ovog dela izložbe u drugim muzejima

Pretpostavljam da već pravite planove, da li imate nešto definisano vezano za manifestaciju?

– Mogu da kažem da smo prošli kroz jedan prilično turbulentan period u smislu pravnog regulisanja statusa muzeja i u smislu uređenja i dobijanja većeg prostora, jer smo dobili ceo kompleks koji se nalazi u centru grada. Prošle godine smo paralelno sa pripremama vezanim za manifestaciju uređivali taj prostor. Imamo i dvorište koje nameravamo da uredimo. Od redovnih aktivnosti planiramo gostujuće izložbe, obično to budu dve godišnje. Vezano za manifestaciju pripremamo bogat program – sve će se ove godine bazirati na muzičkom delu, jer će centralna priča biti obeležavanje 55 godina rokenrola u Vrbasu. Gledaćemo da se povežemo sa muzejima koji su imali neka slična dešavanja, ali da to opet bude na originalan način i da predstavimo našu zajednicu kroz tu temu.

– Staro pozorište u Vrbasu je izgorelo, a novo se gradi već godinama…

– Pozorištu treba posvetiti posebnu priču, jer je reč o reprezentativnom objektu, na kakvom bi nam mnoge sredine pozavidele, a koliko sam ja upoznata sa tom temom, gotovo da su završeni građevinski i radovi na uređenju unutrašnjeg prostora. Moram reći da je Vrbas, možda jedan od retkih sredina u kojoj rad bioskopa nije prestajao sve ove godina. U vreme velikih kriza bioskopa u Vrbasu je opstao bioskop. Takođe, sve redakcije koje postoje i rade u okviru Kulturnog centra daju sve od sebe i pružaju raznovrsne programe. Vrbas je inače tih 60-ih, 70-ih, pa i 80-ih bio prepoznatljiv u Srbiji po kulturnoj ponudi. Nažalost, pozorište je izgorelo, ali mislim da se svi svojski trude da održe nekakav nivo i kvalitet klulturne ponude u Vrbasu.

Utisak je da ste vi daleko od toga da imate idealne uslove, ali da uspevate snalažljivošću i entuzijazmom da održite kulturnu ponudu grada i da bi to bila i preporuka drugima koji stalno kukaju kako nemaju ovo ili ono, da ipak može nešto da se uradi iako nema novca, i uslova.

– Bez entuzijazma i pozitivnog pristupa zaista ne vredi ništa, kako u poslu, tako i u privatnom životu. To jeste neka naša preporuka, da li to svakome odgovara, ne znam. Ko želi nešto da uradi, naravno da ne može bez ličnog zalaganja i pozitivne energije koju u samom startu predaje projektu koji planira da realizuje. Mogu samo da kažem, da ako nekoga navede put kroz Vrbas, da dođe u muzej, da poseti Kulturni centar, da se unapred informiše kakva je ponuda i uvek će imati neki događaj kome će moći da prisustvuje, da ponese utisak iz Vrbasa. Grad, osim pomenutih zbivanja ima i veliki broj spomenika kulture, arheoloških lokaliteta, ima zaista bogatu istoriju i kulturno nasleđe. Mi se trudimo da radmo na njihovom očuvanju i prezentaciji, a koliko smo uspeli u tome neka potencijalni posetioci dođu i prokomentarišu.

Slađana Dimitrijević

Udruženje novinara Srbije bilo je medijski pokrovitelj manifestacije Muzeji Srbije – deset dana od 10 do 10″. Za vreme manifestacije informisali smo o raznovrsnim programima i izložbama u muzejima u mnogim gradovima Srbije.

Intervjui su nastavak saradnje sa muzejima i pokušaj da se skrene pažnja na to da muzeji rade tokom cele godine. Pored stalnih postavki, muzeji organizuju predavanja, koncerte, izložbe, stučno vođenje kroz izložbe, radionice za decu i odrasle…

Projekat je sufinansiran iz buzdeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja 

 

Podelite ovaj tekst

DeliciousDiggGoogleStumbleuponRedditTechnoratiYahooBloggerMyspace

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *