Uloga kafane u životu grada

Piše: Sonja Kukić

Vinsent Van Gog: Bašta kafea, 1888, Kröller-Müller Museum, Oterlo, Holandija

Vinsent Van Gog: Bašta kafea, 1888, Kröller-Müller Museum, Oterlo, Holandija

Gotovo svi znamo da najstariji univerzitet jeste osnovan u Bolonji, a da je prvi automobil nastao u Nemačkoj, dok je parna lokomotiva izmišljena u Engleskoj pre više od 100 godina… Koliko god se činilo da su kultni pionirski događaji Evrope obišli Srbiju u velikom luku, ipak i ona konja za trku ima…

Prva kafana na evropskom tlu otvorena je upravo u Beogradu, na Dorćolu, 1521. godine.

Ne, kafana nekada i sada nije isti pojam, ne brkajte to. Da ste ikada obratili pažnju na sam koren reči, primetili biste neka nova značenja. Pošto je u doba nastanka prve kafane na evropskom tlu Srbija bila pod okupacijom Otomanskog carstva, ne čudi što je bila prva od evropskih zemalja u koju je prebačen ovaj trend. Turci su pre tačno četristo devedeset i dve godine rešili da piju kafu na javnom mestu u Beogradu. Pošto tako nešto nije baš postojalo, a i narod se plašio da stupa u bilo kakvu vrstu komunikacije sa osvajačima, Turci se prisetiše da naprave biznis i otvoriše kafanu. To je bilo mesto gde se prvenstveno ispijala kafa i duvanilo, a eventualno se na meniju mogao pronaći i čaj.

U doba ratova i raznih prevrata, te nacionalnih nemira, pisalo se dosta o kafanama, ali se često navodio podatak da muslimani i hrišćani nisu odlazili na ista mesta, nego su imali odvojene kafane.

crni orao

Crni orao, kafana u Beogradu

Kako su godine prolazile, svrha kafane se menjala, a i njen naziv, pa po literaturi dolazimo do raznih pojmova kao što su: karavan saraj, han, mehana, mejhana, kavana, birtija, bife, gostionica, aščinica, krčma, bar, restoran i, na kraju, ugostiteljski objekat.

U pojavi ovakvog ambijenta u Srbiji, nismo kaskali mnogo za svetom tada. Prema nekim podacima, veruje se da je prva kafana nastala je u XV veku u Meki, da se trend potom širio do Kaira i Sirije, da bi vrlo brzo preko Bosfora i Dardanelija stigao i kod nas. Kako se pojavila prva, počele su nicati kao pečurke posle kiše. One su vremenom postale poseban kutak grada, mesta na koja su ljudi bežali od javnosti, a u kojima su se, opet, svi događaji odvijali. Kafane su postale utočišta pesnika, umetnika, poznatih i nepoznatih, mladih, starih, bogatih i bednih. U prostorima gde su se ispijale kafe, a vremenom sve više i više rakija, pa i ostala ˝žestoka˝ pića, počele su da se spremaju i održavaju predstave, koncerti, skupštine esnafa i stranaka, razni skupovi uglednih ljudi, književnika, otvarale su se debate a potom i okršaji u nekoj disciplini, nacionalna kuhinja se udopunjavala i napredovala,  neke novine su se svojevremeno u kafanama uređivale, a čak je ponekad i Skupština u njima zasedala. Postale su jedna velika pozornica i tradicija srpskoga naroda. I dalje su utočište mnogih muzičara, glumaca i političara, samo bez funkcije kou su pre imale – sada su tu u svrhu ugostiteljstva. Prvi malo detaljniji opis enterijera kafane datira iz 1740.godine, a pričalo se o tada najposećenijoj kafani ˝Crni orao˝ koja se nalazila na uglu današnjih ulica Kralja Petra i Dušanove. U samoj kafani, čovek prosečne visine nije mogao da se ispravi, jer su plafoni bili visoki oko metar i šezdeset centimetara. Takođe, očekujete da vam opišu stolove ili neke klupe za sedenje, ali toga tada nije bilo, bar ne u kafanskim ambijentima. U “Crnom orlu” su se mogli videti samo jarko obojeni zidovi raznih boja, i minderluci – niska i mekana sedišta, ali tako postavljena da se protežu duž celog zida. Vlasnici kafana i mehana se sa porezom i dozvolama za rad susreću u 19.  veku, dok se s bludom i alkoholom na takvim mestima susreću par decenija ranije.

pariski kafe u 19. veku

Diskusija o ratu u pariskom kafeu, 1870, Illustrated London News, Frederick Barnard

Najveću navalu kafana, ili kafana-boom, Beograd doživljava u 19. i 20. veku, kada se otvaraju na svakom slobodnom mestu koje bi se učinilo pogodnim. Neki statistički pokazatelji kažu da je Beograd u tom periodu imao na pedeset ljudi jednu kafanu ili gostionicu! Mesta sa najviše kafana su bila Terazije, Skadarlija, Slavija, Poenkareova (Makedonska), Pozorišni Trg (Trg Republike) …

Iz te, nekadašnje uloge kafane, razvili su se razni oblici objekata koje danas često viđamo – kafići, klubovi, diskoteke, restorani, splavovi i ostalo. Možete li zamisliti svakodnevicu bez istih? Nekada je ljudima isto tako nepojmljivo bilo da ne zađu u zadimljene prostorije natrpane izmešanim mirisima kafe, đumbira i tamjana. Elita jednog društva retko se sretala u početku u kafanama, mislili su da je to za “raju” i ˝prost˝svet, međutim kako je vreme odmicalo, čajanke iz besprekornih salona se sele u epicenter zbivanja – upravo kafanu. Dame dugo nisu bile dobrodošle u istu.

Puškin, Moskva

Kafe Puškin u Moskvi

U stvari, određen tip žena je često tamo defilovao. Taj tip žena je služio kao zabava i razonoda muškarcima, one su bile obično siromašne devojke koje su svojim plesom i svojom slobodom privlačile nečije očeve, muževe, braću, sinove… Dugo je ženama kafana bila rak-rana. Malo po malo, u kafani su se viđale i gospođe igospođice čija uloga nije bila da razonode narod. Žene su, shvativši da ne mogu da se bore protiv muških potreba, rešile da im se pridruže.

Mnogo trendova i nacija je do sad menjalo ulogu kafane od nastanka. Od jednog trošnog objekta u kojem se ispijao čaj nastali su mnogobrojni oblici javnih mesta koji imaju potpuno drugačiju svrhu.  Po Skadarliji često se mogu čuti priče kako su poznate glave tuda šetale, stvarale, živele, obitavale, kako to neki poznati svet i dalje radi i kako ta ulica ima neki specifičan ritam samo njoj znan. Iako ima pretenzije da nas vrati u prošlost, opet nas svojim programima u kafanama podseća na današnjicu i na ono što je sada zanimljivo.

novi kafic sa kisobranima

Beograd: Veseli prizor iz kafića 2013, foto S.Spasić

Vezano za naš mentalitet, ne bojim se izjave da nam je kafana svima bitna, ako ne hedonistički, onda bar istorijski, pošto pružamo ostalim zemljama (u kojima su modifikacije kafane poprimile neke iskrivljene nivoe) neki mali teleport u prošlost i tradiciju.

Kafana je danas možda promenila ulogu, ali nikada nije dušu.

 

Sonja Kukić

Podelite ovaj tekst

DeliciousDiggGoogleStumbleuponRedditTechnoratiYahooBloggerMyspace

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *