Moda i Srbija, povodom izložbe “Moda u modernoj Srbiji”
povodom izložbe „Moda u modernoj Srbiji“ u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu (6.novembar 2019-31.januar 2020)
Ako želimo da saznamo nešto više o nekoj zemlji, njenoj kulturi, njenom društveno-političkom pa i vojnom statusu i uređenju, običajima, tradiciji, o narodu, podneblju, onda slobodno prizovimo modu – i nećemo pogrešiti. Srbija je imala modni kontinuitet, i deo tog kontinuiteta prikazan je na izložbi u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu „Moda u modernoj Srbiji“, otvorenoj 6. novembra 2019. na Dan muzeja i šezdeset devet godina od njegovog osnivanja. Predstavljen je kroz modne trendove onaj najsrčaniji i najburniji deo istorije i kulture u kome su se prevratnički smenjivale dinastije, sistemi, veliki gospodari, stvarala građanska klasa i formirala srpska elita.
Kada se 1852. godine Ilija Garašanin zaputio u Pariz – između ostalog i na lečenje – odenut kao i svi njegovi ondašnji savremenici: u koporan i čakšire, sa fesom na glavi, nije mogao ni da nasluti šta će ga snaći, ali ispostavilo se docnije – prijatno snaći. Zbog posete najvišim predstavnicima vlasti, pa i samom Napoleonu Trećem, morao je da se povinuje tadašnjim pravilima odevanja važećim u diplomatskom svetu i preobuče u evropejski frak, a fes zameni šeširom. Zadivljujuće čudo je bilo toliko jako, da ushićeno piše vojvodi Stevanu Knićaninu: „Evo me u Parizu, ali i u šeširu!“. Dok u pismu Stefanu Tenki, predsedniku Saveta, kaže: „Obukao sam ’aljine najvećeg kicoša, nakrivim šešir na stranu, pa sve iz jedne krasote u drugu s vašim zetom Magazinovićem barabar.“ I ova modna vest zasenila je svaku političku ili državničku, a povratak Garašanina u Beograd čekao se sa najvećim nestrpljenjem i znatiželjom.
I može se slobodno reći da je od sredine XIX veka turski uticaj, koji je počeo vidno da slabi već početkom tridesetih godina posle uspeha ustanika u vreme kneza Miloša, konačno odmenjen modnim novitetima sa zapada. I mahom su ga donosili državnici i državni službenici, visoki činovnici, veleposednici, bankari, industrijalci, umetnici i ugledniji građani koji su različitim poslovima i povodima boravili po evropskim metropolama. Odlazili su skeptični prema modnim novitetima – kao naš Ilija Garašanin – i ne obazirući se često na njih, a vraćali su se otvorenijih shvatanja, donoseći sa sobom – pa i na sebi – ono što je bilo aktuelno i moderno u tom trenutku u Evropi.
Na izložbi „Moda u modernoj Srbiji“, autorke Draginje Maskareli, višeg kustosa Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, predstavljen je osamdeset jedan modni predmet iz muzejske Zbirke tekstila i kostima. I ti modni eksponati su najtačnija svedočanstva razvoja modnog ukusa i odevanja u Srbiji, uglavnom viđenijih Srba i Srpkinja kroz XIX i početak XX veka, koji pokriva ova izložba.
Tek od sredine XIX veka može se govoriti o autentičnom srpskom građanskom kostimu, koji je nastao kombinovanjem levantsko-balkanske odeće i evropskog modnog stila. Dame ili pratilje velikih političara, državnika i uglednih građana postajale su po današnjim merilima prve manekenke koje su po beogradskim ulicama pronosile uticaj zapadnjačke mode koja se ustalila i lako primila kod nas. Asimilovana sa lokalnim, ali i vremenom preinačenim i za naše potrebe prilagođenim turskim elementima, stvoren je autentičan stil u modnom odevanju i modi uopšte – moda izgrađena na ideji jedinstvenog srpskog identiteta.
Po beogradskim ulicama, dvorovima, salonima uglednijih kuća odzvanjali su modni krici najsmelijih dama Srpkinja. A i delovalo je kao da su ozvučene i da se oko njih širi kakofonija glasova različitih jezika kojima su se nazivali odevni predmeti: korseti, pucovane haljine, haljine s puf-rukavima, te frakovi i redengoti, a koje su pratili modni rekviziti: štapovi, cilindri i polucilindri, rukavice i monokli. Na ženama krinoline, šeširi i kape, lepeze, suncobrani, mufovi, pojasevi sa kopčama, pa ukrasni nakit: prstenje i ogrlice, broševi, viseće minđuše, srebrne grane… Kao i modni detalji: nakolmovane frizure, fazonirane brade, štucovani brkovi… Ne smeju se zanemariti ni uglavnom uvozni materijali: svila, kadifa, čoja, pamuk, somot, pliš, čipka… I mogla bih ovako da nabrajam unedogled. Ali neću! Prepustiću vas da započeto pobrojano sami pronađete i nastavite s brojanjem podpriča ili kriptopriča podstaknuti fascinantnim prizorom razvoja i uspona srpskog građanskog društva i začetka srpske modne elite, prikazanih na jednom mestu. Dakle, dobro došli u Muzej primenjene umetnosti u Beogradu.
LAURA BARNA, književnica,
Beograd, novembar 2019.