Stara Nova godina

Novogodišnja čarolija u Moskvi

„Tajna čovekovog života nije u tome da samo živi, već u tome zašto živi.“

F. M. Dostojevski 

Rusija je, pre svega, zemlja velikih genija. Oni koji gaje poštovanje prema ruskoj kulturi govore „da bi svet zanemeo kada bi se iz svetske kulture izbrisali ruski pisci, da bi potamneo kada bi se izostavili ruski slikari i ogluveo kada svet ne bi slušao ruske kompozitore“.

Svetlucava jelka

Po prostranstvu najveća zemlja na planeti, u svojoj istoriji imala je vrlo dramatične trenutke i, kada je, posle nešto više od sedamdeset godina (od 1917 – 1991), uspela da se vrati svojoj tradiciji i prekine san o svetskoj revoluciji, iz nje su se ponovo oglasila zvona sa manastira i crkava i narod je kao da nikada nije ni napuštao pravoslavlje, bio u hramovima. Ali, to i jeste Rusija, zemlja  protivrečja i zemlja neočekivanog.

Haringa u bundi

Rusi, kao i Srbi, slave dve Nove godine, onu 31. decembra i drugu 13. januara. Prosečan Rus uvek slavi u okviru svoje porodice, trpeza mora da bude puna (iako mnogi svetski kuvari ne daju posebno mesto ruskoj kuhinji, njih to ne brine) tu se nađe ruska salata koju oni zovu Olivije, „ Seljodka pod šuboj“ (Селедка под шубой), odnosno, salata od haringe „ u bundi“, što znači da je pored ribe obavezno povrće svih vrsta i nezaobilazna cvekla. Kao što je poznato, kad je piće u pitanju, Rusi najviše vole votku, ali je i šampanjac nezobilazan. Naučeni u socijalizmu da sa malo novca obezbede sebi dobar provod, Rusi su navikli da uz određene rituale, uz nezaobilaznu muziku i dobru votku (a dobra votka podrazumeva dobru pripremu, Rusi nikada ne piju votku na sobnoj temperaturi, ona mora da je dobro ohlađena da postane gusta  i da se pije iz posebnih čaša od 50ml) i uz dobro meze, koje čine usoljene pečurke, krastavci i  kavijar namazan na crni hleb, proslavljaju svoje praznike. Rusi nikada ne miruju i nikada se ne opuštaju, zato, kada nazdravljaju jedni drugima votkom ne kažu „Živeli“ (rus. „Na zdarovje“- на здоровье) oni govore „Pajehali“ (Поехали- „Krećemo“). Deca u vreme novogodišnjih praznika idu na mnogobrojne predstave, tzv. „Jelkice“ (rus. Елочки). Na kraju večere se iznosi kolač od brusnice ili torta od meda. Od kada je snimljen 1975. godine do dana današnjeg, za Novu godinu se prikazuje kultni film „Ironija sudbine“ reditelja Eljdora Rjazanova.

Moskva, 2013.

Sva najvažnija dešavanja su i sada u Moskvi koja je dramatično promenila svoj izgled poslednjih dvadesetak godina i osim što je jedan od najskupljih gradova na svetu, ona je i jedan od najmnogoljudnijih gradova, sa 11.503.501 stanovnika. U njoj živi najveći broj milijardera i ona iz godine u godinu postaje sve atraktivnija, što je upisuje na mapu najposećenijih svetskih destinacija. Za proslavu Nove godine Moskva je posebno ukrašena i tu se ne štedi. Svaki kutak Moskve je okićen i blještav, na šta su Moskovljani posebno ponosni. Iako nisu zahvaćeni globalizmom u onoj meri u kojoj je to prisutno u Zapadnoj Evropi, verovatno zbog decenijske izolacije, ali i velike odanosti pravoslavlju, prosečan Rus i dalje najviše uživa u baletu Petra Iljiča Čajkovskog, u literaturi svojih klasika Fjodora Dostojevskog, Antona Čehova, Lava Tolstoja, Sergeja Jesenjina…

Noćna Moskva

Gotovo svaki Rus je pomalo mistik i poeta, a to datira još iz vremena kada su pravoslavlje doneli iz Vizantije,  i dok su drugi grabili zlato i blago iz Vizantije (krstaši),  Rusi su  donosili duhovno blago, i kako njihova poslovica kaže: „Dok novac govori, istina ćuti.“ Dakle, Nova Stara godina, kako oni zovu pravoslavnu Novu godinu, proslavlja se tiho u krugu porodice, a kako je bila zabranjivana u vreme socijalizma, po navici i sada Rusi slave tiho i bez velike pompe. Deset minuta pre ponoći slušaju govor svog predsednika i sve oči su uprte u glavni sat na Spaskom tornju Kremlja. Običaj je da, kada sat otkuca ponoć, jedni druge posipaju zlatnim zvezdicama kako bi im čitava godina bila uspešna, i govore  tradicionalni pozdrav „S novim Godom!“ – „С новым годом”.

Tanja Petrović Miljković

fotografije: Irina Vladimirova