Novo doba: Zaha Hadid, vizionar XXI veka

ZHA -Galaxy SOHO
photo by Iwan Baan

 Novo doba donosi nam razna iznenađenja i dostignuća. Nauka, tehnologija, umetnost, sve ide u pravcu novog otkrivanja čoveka, njegovih mogućnosti i proširivanju vidika i znanja. Ipak, čini nam se da dizajn i arhitektura prednjače u svom razvoju, u upotrebi novih oblika, materijala, boja i veličina. Arhitektura je opipljiva, vidljiva i zavodljiva. I ne možemo a da je ne primetimo.

Kada je primetimo, uglavnom ostanemo bez reči i bez daha. Da li je moguće da je to napravila ljudska ruka? Do skoro smo takve koncepte viđali samo u futurističkim filmovima, pa i to se činilo prilično naivnim. Danas je arhitektura pre svega umetnička disciplina, koja preslikava prirodu na čelik, staklo, metal i mnoge nove materijale, pa tek onda inženjerska, tehnička disciplina. Arhitektura je postala neodoljiva i apsolutno fascinantna. Kao što je renesansa imala svoje sjajne slikare i vajare, XXI vek dobio je, već na samom početku, svoje vrhunske umetnike arhitekte, koji se hrabro upuštaju u nešto potpuno novo, zapanjujuće i nestvarno.

Ovakav arhitekta je i proslavljena Zaha Hadid, dobitnica prestižne Prickerove nagrade, takozvanog Nobela u arhitekturi. Možda i zbog toga što je odrasla u Bagdadu, Zaha Hadid je naučila kako da se izbori za svoje ideje i ostane beskompromisna u onome što želi da postigne u urbanim pejzažima koje stvara. Njeni projekti su svedočanstva velikog talenta ali i pravac koji uspostavlja arhitektura novog doba.

ZHA -Riverside Museum, Glazgow
Photo by Iwan Baan

Dela Zahe Hadid, zaobljene, fluidne građevine, avangardan pristup i novo približavanje  prirodi, a opet geometrija i koordinatni sistem u osnovi svega, postaju deo urbanog pejzaža širom sveta. Posle opere u Pekingu, stadiona u Tokiju, nekoliko muzeja (Sinsinati, Kopenhagen, Rim, Glazgov, Mičigen…) nedavno smo čuli i da postoji mogućnost da u skoroj budućnosti i u Beogradu  uživamo u jednom projektu Zahe Hadid.

Zaha Hadid
by Simone Cecchetti

Zaha Hadid rođena je u Bagdadu i odrasla je u intelektualnoj porodici. Jedna poseta arheološkim ostacima sumerske kulture na jugu Iraka, petnaestogodišnju Zahu zauvek je zainteresovala za arhitekturu. Diplomirala je matematiku na Američkom univerzitetu u Bejrutu u Libanu, a onda se preselila u London na studije arhitekture. Do 1977. godine je diplomirala i počela da radi u arhitektonskom studiju jednog od svojih profesora Rema Kolhasa. Svoj studio je otvorila 1980. godine, ali početak je bio težak. Njene ideje o novoj upotrebi oblika i prostora ostajale su zapisivane u njenim beležnicama, ponekad objavljivane i u časopisima. Zaha Hadid je u to vreme predavala na Architecural Association u Londonu,  počela da učestvuje u arhitektonskim projektima. Njen projekat za “Top Peak”, u Hong Kongu osvojio je prvu nagradu ali nikada nije izveden.  Prvi projekat Zahe Hadid – “Vitra”, vatrogasna stanica u Nemačkoj, izvedena je tek deset godina posle nastanka. I drugi projekti teško su se probijali do nagrada ili ostvarenja. Neki su naknadno odbijani, sa objašnjenjem da nisu jasni, ali je Zaha Hadid nastavljala dalje sa istraživanjem mogućnosti arhitekture. Malo po malo, nastajali su nezaboravni projekti koji su, uprkos kritikama da su teško izvodljivi i nemogući, sigurnim koracima, Zahu Hadid ustoličili kao kraljicu arhitekture 21. veka i digitalne ere.  Poslednjih desetak godina, Zaha Hadid predaje arhitekturu na prestižnim univerzitetima kao što su Harvard, Ohajo, Ilinois, Beč. Danas studio “Zaha Hadid arhitekte” broji oko 350 zaposlenih, rade na mnogim stranama sveta, Zaha Hadid je osvojila mnoge prestižne arhitektonske nagrade, 2004. godine postala je i prva žena nosilac Prickerove nagrade, a 2011. i čuvene RIBA nagrade.

Svi novi projekti imaju i jaku ekološku motivisanost. “Zelena arhitektura” Zahe Hadid osmišljena je tako da se koriste ne samo prirodni oblici već i resursi – sunčeva svetlost, kišnica, ekonomična ventilacija, ekološki materijali.

ZHA – Guangzou Opera
photo by Iwan Baan

Ipak, ono što fascinira je sam izgled građevina i način na koji Zaha Hadid i njen studio mogu i uspevaju da promene kompletan pejzaž. Kompleks Galaxy SOHO u Pekingu, Guangzou opera, Univerzitet u Tokiju ili MAXXI – Muzej umetnosti XXI veka u Rimu, ali isto tako i projekti poput kuće za Naomi Kempbel, dizajn obuće za Pumu, ili Akademija Evelin Grejs, pokazuju u kolikoj meri Zaha Hadid pomera granice arhitekture i dizajna. Gledajući idejna rešenja i građevine Zahe Hadid, možemo sa sigurnošću reći da je budućnost već počela.

Thanks to Zaha Hadid Architects

All photographies by Iwan Baan 

S.Spasić