Kako se sve slavi Nova godina

Novogodišnja dekoracija

Uskoro ćemo odbrojavati poslednje sekunde godine koja odlazi, neko euforično, neko ravnodušno, neko bučno, neko u porodičnom krugu a neko i sam. Neko će nostalgično misliti o onome što je prošlo, neko puno očekivati od onoga što dolazi. Gradovi će besprekorno sijati, televizije će nas častiti izborom filmova i lakog zabavnog programa, rođaci i prijatelji će nas zasipati lepim željama, a i sami ćemo pokleknuti pred euforičnim i svetlucavim uzbuđenjem zbog nečeg novog, nadamo se i boljeg i drugačijeg.

Nije tačno utvrđeno od kada se proslavlja Nova godina, ali postoje podaci da su je obeležavali i u Vavilonu pre 4000 godina, a 153. godine pre nove ere, rimski Senat je doneo odluku da 1. januar postane početak nove godine. Iako je to standardizovan datum, neki narodi dolazak nove godine računaju po drugim kalendarima. Kineska godina počinje takozvanim Prolećnim festivalom, uvek na dan drugog mladog meseca posle kratkodnevice, sa izvesnim odstupanjima, obično negde od kraja januara do početka februara. Jevrejska Roš Hašana takođe može menjati datum i pasti bilo kog dana između 6. septembra i 5. oktobra. Po persijskom kalendaru, poklapa se sa prolećnom ravnodnevicom, a na primer u Vizantiji se proslavljala 14. septembra.

Za Novu godinu vezuju se i mnoga verovanja i običaji. Veruje se da Kineski početak godine valja dočekati u novim papučama. Kinezi pred praznik kače neki crveni ukras na vrata, jer je to boja sreće i blagostanja, a dan pre dolaska Nove godine iz kuće sklanjaju sve noževe da se ne bi isekla porodična sreća. U Japanu se tokom decembra održavaju Bonenkai zabave, sa ciljem da ljudi sve loše stvari ostave za sobom i tako se pripreme za novi početak. Za Novu godinu zvona sa budističkih hramova oglašavaju 108 puta kako bi se oteralo 108 ljudskih slabosti, a nakon toga se svi smeju da bi smehom oterali zle duhove iz svojih domova koje tokom praznika ukrašavaju grančicama jelke za dug život, stabljike bambusa za blagostanje i slikom rascvetale trešnje za plemenitost.

U Brazilu je običaj da se u novogodišnjoj noći obuče bela odeća za sreću i mir, a ljudi koji žive blizu mora, odlaze na obalu kako bi preskočili sedam talasa i bacili cveće u more da bi im se ispunila neka želja.

Španci veselo proslavljaju ovaj praznik, a u ponoć, za sreću tokom svih 12 meseci, jedu 12 zrna grožđa. To je uvek veseo čin, jer je potrebno grožđe pojesti uz 12 poslednjih otkucaja sata, dakle dosta brzo, pa se mlađi često šale na račun članova porodice i prijatelja, gađajući se grožđem,, zasmejavajući društvo ili podmećući im masline. Za razliku od Španaca, Kubanci imaju malo zahtevniji običaj. Potrebno je pojesti čak 12 celih grejpfruta za sreću.

Vatromet

Još od srednjeg veka, u Nemačkoj vlada običaj da se zli duhovi rasteraju bukom. U to vreme ljudi su išli ulicama i lupali raznim predmetima, kasnije su počeli da koriste bubnjeve i druge instrumente, a danas je Nova godina obavezno praćena veličanstvenim vatrometima, zaglušujućeg zvuka. U nekim delovima Nemačke zadržao se i stari običaj da se ljudi maskiraju i na ulicama jedni drugima dele orahe i drugo koštunjavo voće. Vatromet i buka su postali uobičajena novogodišnja atmosfera širom sveta, što nas opet vraća na Kineze, tvorce ove pitorehničke zabave. Običaj pravljenja buke postoji i u Italiji, gde postoji običaj da se bacaju stare stvari kroz prozor jer se smatra da što je buka veća, i zlo će brže da pobegne.

U Austriji se nova godina proslavlja svečanim ručkom koji uključuje pečenje, simbol sreće i blagostanja, a za desert se služi sladoled od mentola u obliku deteline sa četiri lista. Na Siciliji smatraju da će sreća pratiti one koji na Novu godinu jedu lazanje, dok će sigurnu nesreću doneti bilo koja druga testenina. U drugim delovima Italije jede se sočivo, što više sočiva, više i sreće i blagostanja. Norvežani za Novu godinu serviraju puding od pirinča (sutlijaš), u velikoj posudi, u kome je sakriven jedan badem, koji će doneti veliku sreću onome ko ga pronađe. Holanđani jedu krofne, opet za sreću. Ovaj običaj postoji i u nekima našim krajevima, s ti da se krofne prave za proslavu stare, odnosno Srpske Nove godine. Grci za Novu godinu služe vasilopitu, kolač posvećen Svetom Vasiliju, osnivaču grčke crkve, čiji se dan poklapa sa Novom godinom. U pitu se sakrije novčić, pa ko ga pronađe imaće uspešnu i srećnu novu godinu. Slična simbolika može se videti kod proslave Božića kod nas.

Britancima je veoma važno ko će im prvi ući u kuću na ovaj dan. Poželjno je da to bude muškarac sa poklonima, a kome prvo dođe žena u posetu, ne treba previše da se nada uspešnoj godini. Tradicionalni pokloni su ugalj za vatru, piće za domaćina i hleb za sto. Poželjno je i da kuća ima dvoja vrata, kako bi gost ušao na jedna a izašao na druga. Ako dolazi više gostiju u grupi, nikako ne sme da uđe prvi neko bez ikakvog poklona u ruci. kada otkuca 12 sati, glavna vrata se otvaraju da bi se novoj godini poželela dobrodošlica.

U Danskoj se za Novu godinu razbije mnogo tanjira. Stari tanjiri bacaju se u ponoć pred vratima prijatelja i njihova količina simbolizuje društveno bogatstvo, odnosno broj prijatelja.

Na Filipinima je običaj da se na Novu godinu hrana, najčešće pirinač i morski plodovi, iznose na ulice i dele siromašnima. Istovremeno, Nova godina dolazi uz veliku buku ručno pravljenih topova od bambusa.

Panama gaji jedan zanimljiv običaj, da se tokom praznika organizuju lomače na kojima se spaljuju lutke sa likom poznatih ličnosti koje su obeležile godinu. Smatra se da to tera zle duhove i omogućava svež početak godine.

Iako je Finska tokom zimske sezone sinonim za najpoznatijeg dedu na svetu, koji će na irvasima proputovati svet, postoji jedna stara tradicija da se na Novu godinu predviđa budućnost, odnosno šta će ta nova godina doneti, bacanjem kalaja u posudu sa vodom. Na osnovu oblika koji se dobije, tumači se proročanstvo. Srce predviđa venčanje, brod putovanje a prase bogatu godinu i obilje hrane.

Kod nas običaji nisu tako ekstremni ali postoje razna verovanja, od toga da prljav veš treba oprati pre ove noći,do toga da dugove treba vratiti i račune platiti. Smatra se da prvi dan nove godine treba iskoristiti i raditi nešto korisno, kako bismo čitave godine bili vredni. Pun frižider biće znak blagostanja u godini koja dolazi, a makar neki novi deo odeće sprečiće da se u novoj godini mnogo ponavljamo i pomoći nam da napredujemo.

I na kraju, dobre želje i poljupci za bliske osobe, svakako će nam izmamiti osmeh i upotpuniti svečanost dočeka Nove godine.

S.Spasić