Arseniju Jovanoviću nagrada Njujorškog radio festivala

NY Festival – trofej

Arsenije Jovanović, srpski filmski, pozorišni, televizijski i radio reditelj, pisac, filozof  i kompozitor nagrađen je na Njujorškom međunarodnom festivalu radio programa trofejem za kompoziciju “Sogno di un automobile”.

Kompozicija Arsenija Jovanovića osvojila je Bronzanu nagradu, među delima iz 36 zemalja, a po rečima organizatora, ove godine konkurencija je bila izuzetno jaka. Arsenije Jovanović je ujedno i jedini učesnik sa prostora bivše Jugoslavije.

Ovaj međunarodni festival nagrađuje najbolje svetske radio programe i radijsku produkciju u svim formatima. Takmičenje je otvoreno za radio stanice, mreže i nezavisnu produkciju iz čitavog sveta. Posle više od pola veka nesumnjivo ima veliki globalni ugled, pa je i konkurencija na ovom festivalu ogromna. Žiri su i ove kao i prethodnih godina, činili nagrađivani reditelji, producenti, novinari i drugi ugledni stručnjaci iz oblasti radio produkcije iz čitavog sveta, kao i predstavnici najvećih medijskih kuća (BBC,ABC, CBC…) ali i predstavnici mnogih univerziteta i Njujorške filharmonije. Ove godine dodeljeno je 40 zlatnih, 44 srebrna i 47 bronzanih trofeja, kao i 102 diplome finalistima iz 36 zemalja.

Ovo nije jedino učešće Arsenija Jovanovića na međunarodnom radijskom festivalu u Njujorku. Odličan uspeh i ulazak u finale postigla je pre tri godine i kompozicija “Archipelago Prospero”, a pred rat u bivšoj Jugoslaviji i “Homo politikus vulgaris” je bio u finalu ovog prestižnog festivala.

 Kako autor navodi, “Sogno di un automobile” ili San jednog automobila počeo je u jednom tunelu na ostrvu Hvar u vreme festivala ”Prix Marulić”, kada je nekoliko sati proveo sam snimajući u tunelu Dubovica, koji mu se posle sunčanog Hvara učinio kao silazak u donji svet.

Arsenije Jovanović

Kasnije je i zapisao:

“Obično, pećine imaju jedan ulaz, koji se pokazao fatalnim za neke, kako je poznato iz mnogih mitoloških priča. Ništa drugačije nije ni sa mnogim starim tunelima, pravim i izmišljenim. O tunelima mislim, ako izuzmemo njihovo upotrebno značenje, kao o pećinama koje imaju ulaz i izlaz. Čuvaju u sebi misteriju tajnih prolaza, kako o tome govore hiljade legendi, koje su uobičajene u folkloru mnogih zemalja. Sasvim se dobro osećam snimajući u napuštenim tunelima, u kojima nastaju mitovi i priče, kao divlje pečurke. Svaki ‘tunel sa ličnošću’  ima svoju legendu, koja predstavlja izvor iz koga proizilazi energija zemlje, stvarajući ezoteričniju predstavu kanala i putanja. Tunel na Hvaru nije nešto posebno jedinstven, relativno je kratak i ne mnogo različit od drugih tunela. To je jedan mlad tunel, u dobrom stanju, osim staze koju je koristila ekipa za održavanje, koja je hodala preko polomljenih cementnih ploča koje su pod mojim koracima zvučale kao perkusije.”

Povodom prestižne nagrade Njujorškog festivala, Arsenije Jovanović je rekao:

“Teško bih mogao da definišem kako se osećam. Smeta mi ta razdaljina. Njujork je daleko. Ali nisu samo fizičke razdaljine u pitanju. Osećam izvesnu odbojnost prema toj pompi tamo, vidim glavešine velikih radijskih kuća iz celog sveta kako se tamo šepure i šćućurene dobitnike. Smeta mi propisana večernja toaleta. Smeta mi naglašeno prisustvo biznisa Njujorškog festivala. Možda, da sam tamo, možda bih se osećao bolje, našao sagovornika vrednog pamćenja i prijateteljstva.”