Eduardo Galeano: Ogledala 1 – Vraćati se blatu

 Beleška o piscu:

Eduardo Galeano rođen je 1940. u Montevideu, glavnom gradu Urugvaja. Od prve polovine sedamdesetih živi u argentinskom izgnanstvu, potom prelazi na katalonske obale Sredozemlja. Početkom 1985. vraća se u Montevideo, gde je doskora živeo, šetao i pisao.

Autor je više knjiga, prevedenih na brojne jezike. Bez griže savesti, Galeano ruši podele na književne rodove. Kroz delo u kojem se stapaju prozno kazivanje i esejističko promišljanje, poezija i hronika, njegove knjige obuhvataju glasove duše i ulice.

Dobitnik je veoma uglednih nagrada širom sveta, a kod nas je još odranije poznata njegova nezaobilazna knjiga Otvorene žile Latinske Amerike, iz 1971.

Za ovaj prilog prevedeni su odlomci njegove knjige ogleda pod naslovom Ogledala (2007).

Jer, ogledala su prepuna ljudi. Nevidljivi nas tada vide, zaboravljeni nas se onda sećaju; kad njih vidimo, vidimo sebe. Kada odlazimo: odlaze li i oni?

 Autor prevoda i beleške o piscu: Silvija Monros Stojaković

 

Klinasto pismo

Klinasto pismo

OSNIVANJE PISMENA

Kada Irak još nije bio Irak, tamo su rođene prve pisane reči.

Liče na ptičje tragove. Zašiljenim štapićima na glini, majstorske ruke ih iscrtaše. Vatra, koja je ispekla glinu, sačuvala ih je.

Vatra, koja uništava i spašava, i koja ubija i daruje život: poput bogova je; poput nas. Zahvaljujući vatri, glinene ploče nam sada i dalje pričaju ono što je ispričano hiljadama godina ranije u toj zemlji između dve reke.

U naše vreme Džordž V. Buš, možda u uverenju da je pisanje izumljeno u Teksasu, veselom nekažnjivošću pokrenuo je protiv Iraka rat do istrebljenja. Žrtava ima na hiljade i hiljade, i to ne samo među ljudima od krvi i mesa. I mnogo pamćenja je ubijeno.

Brojne glinene tablice žive istorije opljačkane su ili uništene tokom bombardovanja.

Na jednoj od njih je pisalo:

Mi smo prah i ništavilo.

            Sve što radimo samo je vetar.    

 

Božansko stvaranje, Enki, Sumer, oko 5000. god p.n.e.

Božansko stvaranje, Enki, Sumer, oko 5000. god p.n.e.

 OD BLATA SMO

 Prema verovanju starih Sumera, svet je zemlja između dve reke, a takođe između dva neba.

Na gornjem nebu žive bogovi koji naređuju.

Na donjem, bogovi koji rade.

I tako je i bilo, sve dok se donjim bogovima nije smučilo da dirinče, te je tako izbio prvi štrajk u svetskoj istoriji.

Nastala je panika.

Da ne bi umrli od gladi, gornji bogovi umesiše od blata žene i muškarce i postaviše ih da rade za njih.

Žene i muškarci rođeni su iz blata sa obala reka Tigrisa i Eufrata.

Od takvog blata sačinjene su i knjige koje o tome govore.

Prema kazivanju tih knjiga, umreti znači vraćati se blatu.

 

Imentet i Ra, Egipat, Grobnica Nefertari oko 1235. god p. n. e.

Imentet i Ra, Egipat, Grobnica Nefertari oko 1235. god p. n. e.

OD SUZA SMO

Pre nego što je Egipat postao Egipat, Sunce stvori nebo i ptice koje ga preleću, i stvori Nil i ribe koje ga preplivavaju, i podari zeleni život njegovim crnim obalama, koje se nastaniše biljkama i životinjama.

Tada Sunce, živototvorac, sede da posmatra svoje delo.

Sunce oseti duboko disanje tek rođenog sveta koji se otvarao pred njegovim očima, i začu njegove prve glasove.

Tolika lepota je bolela.

Sunčeve suze padoše na zemlju i od njih postade blato.

I od tog blata načinjeni su ljudi.

 

UMETNOST RATOVANJA

Pre dvadeset pet vekova kineski general Sun Cu napisao je prvi traktat o vojnoj taktici i strategiji. Njegovi mudri saveti se i dan-danas primenjuju na ratitištima, ali i u poslovnom svetu, gde se krv još i više proliva.

Između ostalog, general je govorio:

Ako si sposoban, glumi nesposobnost.

            Ako si jak, pokaži slabost.

            Kad si blizu, pretvaraj se da si daleko.

            Nemoj nikada napadati tamo gde je neprijatelj moćan.

            Uvek izbegavaj borbu koju ne možeš dobiti.

            Ako si u nepovoljnijim okolnostima, povuci se.

            Ako je neprijatelj ujedinjen, podeli ga.

            Napreduj kad te ne očekuje

            i tamo gde te najmanje očekuje, kreni u boj.

            Da bi upoznao svog neprijatelja, upoznaj sebe.

 

Vojska od terakote, Kina, car Ćin Ši Huang, 259-210. god. p n. e

Vojska od terakote, Kina, car Ćin Ši Huang, 259-210. god. p n. e

CAR KOJI JE ŽIVEO GRADEĆI SVOJU SMRT

Kina se zove Kina (China), zbog Ćina, Ćina Šija Huanga, koji je bio njen prvi car.

On je ognjem i mačem osnovao naciju, dotle razdrobljenu među neprijateljskim kraljevstvima, nametnuo joj zajednički jezik i jedinstveni sistem težina i mera te stvori jedinstveni novac, kovan od bronze s malim otvorom po sredini. A da bi zaštitio svoje posede, podigao je Veliki zid, beskrajnu kamenu krestu koja probija geografsku kartu i koja je, dve hiljade dvesta godina kasnije, najposećenije vojničko utvrđenje na svetu.

Ali mu takve sitnice nisu nikad razvejale san. Njegovo životno delo bila je njegova smrt: njegov grob, njegov dvorac za posle.

Radovi na izgradnji počeli su onog dana kad je stupio na presto, u trinaestoj godini, i otada je mauzolej rastao iz godine u godinu, dok nije postao i veći od čitavog grada. Takođe se povećala vojska zadužena da ga pričuva, preko sedam hiljada konjanika i pešadinaca u svojim uniformama boje krvi i u crnim oklopima. Ove glinene vojnike, koji danas zadivljuju svet, modelirali su najbolji vajari. Rađali su se pošteđeni starenja i bili su nesposobni za izdaju.

Posmrtni spomenik bio je posao robijaša koji bi od icrpljenosti izdahnuli i bili bačeni u pustinju. Car je upravljao radovima čak i u najmanjim pojedinostima i postavljao je sve više zahteva. Veoma mu se žurilo. Njegovi neprijatelji su više puta pokušali da ga ubiju, a on se smrtno plašio da umre bez grobnog mesta. Putovao je prerušen i svake noći je spavao u drugoj postelji.

Tek, dođe dan kad je divovski posao okončan. Vojska je bila u punom sastavu. Isto tako i džinovski mauzolej, a on je bio pravo remek-delo. Svaka promena bila bi uvreda za njegovo savršenstvo.

A onda, kada car samo što nije napunio pola veka života, smrt dođe po njega, i on pođe za njom.

Velika pozornica je bila spremna, zavese su se već dizale, predstava tek što ne beše počela. On nije smeo da izostane. Bila je to opera za jedan jedini glas.

(nastaviće se)

Čitajte jošEduardo Galeano: Ogledala 2 – Osnivanje građanske nesigurnosti >>

Podelite ovaj tekst

DeliciousDiggGoogleStumbleuponRedditTechnoratiYahooBloggerMyspace

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *