Jesenjin za sva vremena

Moj Jesenjin, izanje sa reljefon na naslovnoj strani

Mirko Mrkić Ostroški, Moj Jesenjin, Interpress, Beograd 2015.

Mirko Mrkić Ostroški: MOJ JESENJIN, dvojezično izdanje na ruskom i srpskom jeziku, Interpress, 2015, tiraž 500 primeraka od kojih je 120 primeraka numerisano i sa bareljefom u terakoti 

Postoje pesnici koji obeleže život drugih ljudi u nekom vremenu. Kada prođu decenije, oni nam ostaju kao naši najrođeniji, jer smo svesni da smo s njihovim stihovima bolovali prve ljubavne jade, da su oni često govorili ono što mi nismo umeli. Zato smo ih recitovali i svojatali, zato su nam ostali u trezoru sećanja, jer se prva ljubav ne zaboravlja. Među te pesnike sigurno spada i Sergej Jesenjin.

Velikim delom čedo takvog doživljaja je i knjiga Mirka Mrkića Ostroškog, pisca, slikara, izdavača, a u ovom slučaju i prevodioca. Knjiga je u celini stvaralačko čedo Mrkićevo: prevod, likovno rešenje i terakota na bibliofilskom tiražu, sve je to njegov rad. Učinio je to povodom 120 godina od rođenja i 90 godina od Jesenjinove smrti.

Svoje prevode on naziva prepevima. Oni su nastali iz potrebe sopstvene duše da i drugima približi reči velikog pesnika. Kada se udubimo u izbor prevedenih pesama, zaključićemo da tu ima i sopstvenog žala zbog brzih promena. U tim promenama gube se mnoge patrijarhalne vrednosti. Na svoj način knjiga je i omaž jednom drugom vremenu u kome su bili drugačiji uslovi življenja, pa i izbor pesnika. Ipak, lep je to izbor i tako blizak prevod.

-Prevodima koje je u svoju knjigu Moj Jesenjin uvrstio kao nove, – kaže recenzent i pisac pogovora, inače vrsni poznavalac ruske literature prof. dr M. Sibinović, – reklo bi se, šire je osmislio i dugotrajnu naklonost srpske čitalačke publike prema ovom ruskom liričaru. Običan “mali” čovek predstavljen kao žrtva širih istorijskih i društvenih okolnosti na koje on sam, kao “slamka među vihorove” ne može da utiče, danas je u jeku bezbolnog vaskrsavanja društvenih odnosa iz predrevolucuionarnog vremena i vraćanja u socijalizmu potiskivanoj religiji – kod nas zapravo pojačava empatiju, aktuelizuje i održava interesovanje za Jesenjinovu poeziju.

Mrkić je, jednostavno, osetio potrebu da još jednom prođe kroz Jesenjinove stihove, a Jesenjin je, pak, pesnik za sva vremena. Zato nam i stihovi njegove poznate pesme “Dpoviđenja…” deluju tako poznato i tako blisko:

Do viđenja, nek sve prođe nemo,

Ne mršti se, oproštaj nek čeka

Nije novost da ranije mremo

Jer ni život nije novost neka.

Tako su nam ponovo zazvučale i blisko, prisno, a opet različito Pesma o Keruši, Ispovest mangupa, Pismo majci, Breza i druge. I verovatno će biti otkriće za neke nove generacije, koje nisu imale prilike da se sretnu sa ovim pesnikom uz čije stihove su rasle današnje dede.

Dimitrije Diso Janičić

Podelite ovaj tekst

DeliciousDiggGoogleStumbleuponRedditTechnoratiYahooBloggerMyspace

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *