Kad zagrmi Milić od Mačve
U organizaciji Udruženja „Umetnost bez granica“, GO Savski venac i Kuće kralja Petra I, otvorena je izložba 12 slika i četiri akvarela slikara Milića od Mačve, iz privatnih kolekcija. O Milićevom delu i životu govorili su istoričar umetnosti Nikola Kusovac i slikar Nenad Stanković kome je Milić bio stric. Brojnu publiku pozdravio je Nenad Konstantinović ispred jednog od organizatora, Gradske opštine Savski venac. Ova izložba posvećena je nedavno preminulom Borivoju Homenu, koji je nesebično pomažući rad Udruženja Umetnost bez granica podržavao napore da se naša savremena umetnost predstavi u zemlji i svetu. Borivoje Ciko Homen preminuo je 30. decembra 2015. godine u Beogradu.
Izložba Milića od Mačve obuhvata radove iz različitih perioda stvaralaštva ovog umetnika, iz vremena “Mediale” (1957-58), retko viđenih slika iz šezdesetih godina, sve do slika iz 1999. godine. Publika će ove retko prikazivane radove moći da vidi do 2. februara 2016, radnim danima od 12 do 18 i subotom od 10 do 14 časova. Ulaz je slobodan.
Milić Stanković – Milić od Mačve, Unuk Pantelijin, Kostur Radovanov, Milić Ledeni, Heliocentrični, rođen je 1934. godine u selu Belotić, u Mačvi, a preminuo u Beogradu 08.12.2000. godine.
Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, 1959. godine. Završio je i tri godine Arhitektonskog fakulteta, bio je član ULUS-a od 1960. godine i član Udruženja književnika od 1990. godine. Izlagao je po celoj bivšoj Jugoslaviji i svetskim metropolama od Pariza i Brisela do Moskve.
Projektovao je i izveo tri kule – Dvorce umetnosti: „Radovanovu kulu“ (u Mačvi), „Milićevu stiharu na Palisadu“ (na Zlatiboru) i „Kulu na sedam vetrova” (u Beogradu, na Zvezdari).
Objavio je nekoliko knjiga, pisao je poeziju, beležio je i poeziju svojih prijatelja, družio se sa najviđenijim ljudima Srbije i sveta i stvorio značajan umetnički opus u slikarstvu, poeziji i graditeljstvu.
Kao član “Mediale” družio se sa Oljom Ivanjicki, Kostom Bradićem, Leonidom Šejkom, Mirom Glavurtićem, Svetom Samuroviem, Milovanom Vidakom, Sinišom Vukovićem i drugima sa kojima je izmaštavao Vavilonsku kulu u Beogradu i pomerao granice figurativnog slikarstva sve do “srpske Vedante”.
„Moja je mašta izvirala iz nedara narodne, kolektivne svesti o fantastičnom, što se odražavalo kroz najdublju kompaktnost sfere svesti mojih predaka i njihovih predanja. Bio sam u potpunosti svestan značenja takve fantastike, koja se ne kuje ni u kakvoj alhemičarskoj radionici sedamnaestog veka, a kamoli u medialnoj, pa ni kroz ostale svetske pokrete slične vrste. Ali, u vreme kad je Mediala pronalazila samu sebe, veoma je bilo važno okupljanje svih duhova za koje su san i mašta predstavljali realnost.“ – govorio je neponovljivi i neuhvatljivi Milić od Mačve, upamćen po slikarstvu kojim je opisao nacionalnu istoriju, snoviđenja, pretke i potomke, predviđao budućnost, upozoravao na stradanja i nestanak jednog naroda, onog i nebeskog i zemaljskog, kome je i sam pripadao. I slikama i tekstovima, pismima, pesmama, govorima i pojavom, ovaj jedinstveni čovek dirnuo je mnoge, pa su ga ili voleli i verovali mu, ili ga nisu mogli podneti zbog ratobornih tvrdnji, neuhvatljive istorije Srba i Soraba, nekada i nedovoljno potkovane dokazima i naučnim činjenicama, svojeglavosti i „ludosti“ koju su mu pripisivali.
Vreme odmiče, Milić od Mačve nije sa nama 15 godina, a njegovo mesto u istoriji srpskog slikarstva kristališe se i učvršćuje, jer on kao odšelnik, anahoret, pustinjak, obećao je Srbima da će se za dvesta godina vratiti među njih. Zagrmeće opet Mlić od Mačve – „Ja sam onaj Milić, kostur Radovanov, unuk Pantelijin i svih ostalih mačvanskih predaka, patrijarh nad patrijarsima u slikarstvu, rodonačelnik srbijanskih vampira krajputnika, onaj koji povremeno prkosi matematici.. Milić Ledeni, Lepobradi, Heliocentrični, avgustovski u avgustu, prolećni i kada nije proleće, prvi vitez od Mačve, vitez šabačke čivije i zvaničnih naših svih većih pokrajina, i tuđih:“ Grmi i danas Milić, preko svojih slika, na kojima je Srbima dao novu Nojevu arku, osvetio žrtve pale od zla svekolikog i na kojima je prorekao da od svetlosti Njegoševe hrlimo u tamu nekih drugih zlehudih vremena. I da nas je on na vreme upozorio.
Suzana Spasić